Obrazovne alternative za decu

Rumunski tradicionalni obrazovni sistem suočava se u poslednje vreme sa disfunkcijama, kao što je, na primer, slaba prolaznost na velikoj maturi- odnosno oko 50%, što alternative obrazovanja čini zanimljivijim.

România Internațional, 16.10.2013, 12:50

Asociacija C4C (Komunikacija za zajednicu) pokrenula je u 2011. godini projekat Otkrijmo školu”. Nedavno je održan skup predstavnika alternativnih sistema obrazovanja, prihvaćenih od strane resornog ministarstva, a čiji je cilj pronalaženje sredstava za efikasnije vaspitanje normalne dece i dece sa hendikepom.

O preporukama projekta Otkrijmo školu” za efikasnije vaspitanje dece sa hendikepom govorila nam je menadžerka projekta, Danijela Višojanu: Naš cilj je da istovremeno radimo sa decom i roditeljima. Jer roditelj, čije dete ima neki hendikep ima veoma težak dnevni program, stresiran je i onda svoj stres prenosi na dete, koje je zavisno od njega. Najzad će dete imati i emotivni dizabilitet, jer će mu roditelj svakog dana prebaciti da je zbog njega ostao bez posla ili drugih stvari. A mi smo pokušali da predupredimo onakvu lančanu situaciju.”

Kao alternative obrazovanja rumunsko resorno ministarstvo prihvaća sledeće sisteme: Jena, Frajnet, Montesori, Korak po korak (Step by Step) i Waldorf.

Plan Jena predvidja slobodnu školu, u kojoj deca odlučuju šta žele da uče i izražavaju se kreativno, bez uticaja roditelja. Detalje nam nudi Monika Kučureanu, predsednica Asocijacije Plan Jena: Alternativni plan Jena malo je poznat kod nas. U ovom trenutku, alternativa funkcioniše samo u unutrašnjosti zemlje, pretežno u seoskoj sredini. Ova alternativa nastala je kao rezultat veoma zanimljivog eksperimenta, čiji je zaključak da škola više ne ide u korak sa društvom. Najvažnije je da je škola zamišljena kao slobodna, aktivna ustanova sa složenim sistemom obrazovanja zasnovanim na prirodnom učenju. Specifičnost ove obrazovne alternative je ta da su deca grupisana po drugačijm kriterjumima nego u običnim školama, jer mislimo da dete može učiti od bilo koga, bez obizira da li je reč o detetu ili odrasloj osobi, ali razlike medju učenicima ne mogu biti veće od tri godine. Zatim važni su razgovor, igra i dečije predstave. Za razliku od običnog školskog programa, mi imamo ritmičan plan sa aletrnacijom pomenutih aktivnosti. Nastavni program tradicionalni, ali sa naglaskom na čovekovu sredinu.”

Jedan od najpoznatijih alternativnih sistema obrazovanja u Rumuniji, koji je primenjen već 20 godina je Korak po korak (Step by step”), o kojem nam govori direktorka programa Elena Mihaj: Korak po korak funkcioniše tako dobro zato što primenjuje nacionalni nastavni program, prilagodjen je lokalnoj kulturi i integriše najbolje prakse predškolskog obrazovnog sistema. Model Korak po korak je zasnovan na različitom učešću roditelja u programu. Imamo snažnu profesionalnu mrežu, centre za osposobljavanje, periodično organizujemo skupove prosvetnih radnika. Prisutni smo u 40 županija, sa 280 dečijih vrtića, 231 školu i radimo sa više od 15 hiljada dece.”

Alternativa Celestin Freinet” ima različit pristup nastavnom programu, o kojem nam govori Marijana Bindea, predsednica Rumunske asocijacije za moderno društvo: Iako postoji mali broj škola Frajnet, sistem primenjuju mnogi nastavnici i učitelji. Mi se bavimo organizovanjem vanškolskih aktivnosti za učenike, imamo škole za vreme raspusta, a Ministarstvo obrazovanja odobrilo je kalendar naših vanškolskih aktivnosti. Pokrenuli smo i projekt Frajnet svemir”, koji traje tokom cele školske godine.”

Škola Montesori primenjuje alternativni sistem koji pomaže deci sa dizabilitetima da se razvijaju kao obična deca. Dana Krajnik, pedagog Montesori u Temišvaru, objašnjava: Pedagog je kao konobar koji poslužuje dete, kada mu je to potrebno. Razred u školi Montesori je strukturisan na 5 predmeta: jezik, senzorijalni razvoj, matematika, priroda i kultura. Dete je stimulisano da bira predmete i aktivnosti koji mu se svidjaju, a materijali su mu predstavljeni u što manje reči. Mi imamo mešovite grupe sa decom uzrasta od 3 do 6 godina, mala deca uče od starije dece, koja uče da pomažu drugima. Naše geslo je Pomozi mi da uradim sam.”

Valdorf, koji u Rumuniji funkcioniše već 23 godine, predlaže obrazovnu alternativu za sve stepene. Zenovija Ungureanu, pedagog u okviru bukureštanske gimnazije Valdorf precizira: Valdorf obrazovanje počinje od vrtića i traje do kraja gimnazije. Grupe Valdorf funkcionišu u okviru javnih vrtića, gimnazije imamo u Bukureštu, Klužu, Temišvaru i Jašu. Treba još reči da naše gimnazije imaju samo jezički smer.”

Alternative obrazovanja bacaju drugo svetlo na ono što se dešava sa decom kada se prema njima drugačije postupa i dokazuju da su i ovi metodi pristupačni svima koji žele promenu.

(Autor: Ana Marija Kononović. Prevod: Teodora Kristez)