Novi izazovi u novoj školskoj godini 21.09.2022

Niz važnih izmena Zakona o obrazovanju, za koje je resorno ministarstvo pokrenulo javnu raspravu početkom leta, izazvalo je polemike i burne reakcije među nastavnicima, roditeljima i učenicima. Sve polemike se, međutim, slažu oko nekih očiglednih činjenica: porast stope napuštanja škole, visok nivo funkcionalne nepismenosti među učenicima, razočaravajuci procenat prolaznosti na ispitu Velike mature. Kontroverze se javljaju kada se traže rešenja, a ona koja predlaže ministarstvo nisu dobro prihvaćena od profesora ili roditeljima.

Christine Leșcu, 18.09.2022, 20:24

Niz važnih izmena Zakona o obrazovanju, za koje je resorno ministarstvo pokrenulo javnu raspravu početkom leta, izazvalo je polemike i burne reakcije među nastavnicima, roditeljima i učenicima. Sve polemike se, međutim, slažu oko nekih očiglednih činjenica: porast stope napuštanja škole, visok nivo funkcionalne nepismenosti među učenicima, razočaravajuci procenat prolaznosti na ispitu Velike mature. Kontroverze se javljaju kada se traže rešenja, a ona koja predlaže ministarstvo nisu dobro prihvaćena od profesora ili roditeljima.

Jedna od predloženih izmena odnosi se na uvodjenje dvostrukog prijemnog ispita za učenike 8. razreda koji treba da polažu ispit Male mature – obavezan za sve maturante -, a učenici koji žele da upišu nacionalni koledž moraće da izadju na jos jedan prijemi ispit. Nacionalni koledži su srednje škole u ​​javnom sistemu koje po ispunjavanju određenih kriterijuma dobijaju taj status. Pošto je u velikom broju slučajeva reč o školama sa određenom tradicijom iskustva i uspeha, javno mnjenje ih smatra elitnim gimnazijama“. Predlog za dodatni ispit, iako je podržan od strane predstavnika ovih škola okupljenih u Savezu koledža Ćentenari, nije po volji Nacionalne federacije udruženja roditelja, saznajemo od predsednika Julijana Kristakea:

Mi smo jedini nacionalni reprezentativni savez. Utvrdili smo da kada Ministarstvo prosvete napravi suštinsku promenu sistema, treba da uradimo anketu među našim članovima i u poslednje dve godine imamo impresivan broj odgovora. Najnovija anketa o upisu na nacionalni koledz i izmenama na maturi, koje je ministarstvo predložilo ovim poslednjim predlogom zakona, imala je preko 65.000 ispitanika. Preko 65% roditelja se protivi predloženom prijemnom ispitu. Naša federacija deli isto mišljenje. Trenutno nacionalni koledzi, na koje se deca primaju sa veoma visokim ocenama od 9,80, imaju mogućnost selekcije među decom i formiranja elitnih odeljenja. Ne znamo zašto postoji potreba da se polaže jos jedan ispit, deca bi se podvrgla dodatnom pritisku za vrlo kratko vreme. Oni moraju da izadju na ispit male mature, a pretpostavljam da bi za najviše dve nedelje morali da polažu još jedan zahtevan ispit, ne samo iz redovnih ispitnih predmeta , već i iz drugih, koje će odobriti upravni odbor škole “.

Još jedna zabrinutost povodom ovog predloga odnosi se na socio-ekonomske nejednakost između grada i sela, kao i između velikih i malih gradova. Nacionalni koledži se obično nalaze u velikim gradovima i uglavnom su mesto za decu iz porodica sa dovoljno prihoda da žive u velikim gradovima, kao i da priušte privatne časove koji deci omogućavaju pristup u ovim vrhunskim školama. Mnogi nastavnici veruju da bi dodatni ispit produbio jaz između učenika naprednih i ugroženih područja. Među njima je i Doru Kastajan, profesor društvenih nauka u srednjoj školi u Galatiju:

Rekao sam da mi se to, nazalost, čini diskriminatornom merom. To je mera koja bi samo produbila ionako duboke probleme u sistemu. Takođe, dodao sam činjenicu da ne mora nužno biti loša mera, ako bi se obezbedili uslovi da ovi ispiti postanu obavezni u celom sistemu. Međutim, sve dok samo nekolicini bude dozvoljeno da organiziju dodatni ispit, u uslovima gde već postoji ispit Male mature, mislim da ova mera neće imati željeni efekat. Naprotiv, to bi samo pogoršalo stvari.

Štaviše, uslovi za upis u srednje škole ovog leta su promenjeni, promena koja nije bila uključena u prvobitne predloge za izmenu zakona o obrazovanju. Učenici koji su ovog leta upisali 9. razred opredeljivali su se za srednju školu na osnovu bodova koje su ostvarili na ispitu male mature ( 80%) koji su se sabirali sa prosekom ocean od petog do osmog razreda i čiji je udeo u tom zbiru 20% . Od sledeće godine, čini se, prosek ocena od petog do osmog razreda neće uticati na izbor srednje škole. A kako su roditelji prihvatili ovu vest rećiče nam Julian Kristake:

,, Od 2015. vršimo stalni pritisak kako bismo smanjili uticaj proseka ocena iz osnovne skole. Uspeli smo da on bude 20%. Želimo ovo jer nemamo standarde ocenjivanja. Prosek ocena ne favorizizuje one koji uče u velikim gradovima, već učenike iz malih gradova i sela, gde mnogo lakše dobijaju visoke ocene. Ocena 7. u jednoj školi ne korespondira sedmici u drugoj školi. Ocena 7 dobijena od istog nastavnika, u dva različita odeljenja možda nema istu vrednost.

Medjutim pojedini nastavnici ne dele isto misljenje, oni smatraju da se eliminacijom proseka ocena iz osnovne škole omalozavaju rezultati učenika iz predmeta koji nisu uključeni u Nacionalnu malu maturu, ispit od samo dva testa: matematike i rumunskog jezika. Doru Kastajan:

,, Ideja da se razredi osnovne škole odvoje od upisa u srednju školu je mera koja se de facto ne pojavljuje u nacrtu zakona, već je to ministarstvo donelo nešto kasnije. Čini mi se da je to mera koja kratkoročno može da proizvede neke korisne efekte. To će verovatno olakšati učenicima trku za ocenama i ublažiti pritisak na profesore da daju visoke ocene. Ali mislim, da je to na srednji i duži rok mera koja ne može ponovo doneti ništa dobro. Bojim se da kada prosek ocena iz osnovne skole odvojimo od upisa u srednju školu, a zadržimo isti nacionalni ispit male mature – ispit velikog uloga, kritikovan u izveštajima OECD-a -, nećemo imati učenike usmerene ka učenju iz strasti, već suprotno.

Ispit velike mature je takodje uključen u Novi zakon o reformi obrazovanja uvođenjem kombinovanog testa, sredstvo za procenu znanja iz nekoliko srodnih disciplina. Međutim, za početak je potrebno razjasniti neke pojmove, smatra profesor društvenih nauka Doru Kastajan

Hajde da prvo razgovaramo o standardizaciji, a zatim o spajanju stvari. Standardizaciju mozemo shvatiti u njenom najužem značenju, odnosno testiranju primenom pitanja zatvorenog tipa, testovima na zaokruzivanje. Medjutim pojedini predmeti, kao što su rumunski jezik i književnost, nisu podesni za takav tip testa. Mnogo se pričalo o eliminisanju ljudskog faktora. Međutim, možete eliminisati ljudsku grešku samo tako što ćete imati standardizaciju koja omogućava digitalizovan pregled testa. Ali, do daljih pojašnjenja, dok svima ne bude jasno šta se podrazumeva pod standardizacijom, nastavićemo da izražavamo svoje nedoumice i zabrinutosti oko spajanja čitavog niza disciplina iz nastavnog plana i programa u samo jedan test. Dobro, razumem da su u medjuvremenu odustali da rumunski jezik i književnost budu uključeni u taj jedinstveni test i da će i dalje biti zaseban. Ponovo pitam kako će se postići standardizacija. U principu, nije nemoguće napraviti standardizovan, jedan odgovarajući test za sve kompetencije zajedničkog jezgra u praksi. Takav test je veoma teško osmisliti da bude relevantan. Za sada mi nisu poznate nikakve smernice u tom cilju.

Za roditelje, jedinstveni maturski ispit takođe bi uklonio razlike između smerova koje su deca pohadjala tokom četiri godine srednje škole. Predsednik Nacionalne federacije udruženja roditelja Julian Kristake:

,,Sadašnja verzija nam se više svidja, jer ako se svi učenici testiraju na istom nivou težine, ne vidimo smisao specijalizacije ili smerova u srednjoj školi. Mislim da nije normalno da se učenik koji završi prirodno matematicki smer, na primer, testira po istim kriterijima kao učenik koji je završio društveno-jezicki smer, na kom je gradivo iz matematika lakše. Posle razgovora sa ministarstvom, uspeli smo da od njih dobijemo obećanje da će rumunski jezik biti testiran kao samostalna disciplina.

Javna rasprava o izmenama zakona završena je krajem avgusta. Ministarstvo prosvete ima mogućnost izmene predloga zakona na osnovu javnih predloga, pre nego što ga uputi na glasanje u Parlament.