Nedostatak lekara i javno zdravstvo
Nedavno objavljen, Evropski zdravstveni potrošački indeks ukazuje da Rumunija ima ozbiljne probleme kada je reč o menadžmentu celog zdravstvenog sistema, zauzimajući poslednje mesto posle 34 evropske države. Medju vulnerabilnim aspektima rumunskog zdravstvenog sistema nalazi se, u prvom redu, način tretiranja pacijenata, u kontekstu u kojem Rumunija zauzima jedno od poslednjih mesta kada je reč o pravima i informisanju pacijenata, pristupu tretmanu, pruženim uslugama i prevenciji. Pacijenti u Rumuniji imaju mogućnost da svoje mišljenje izraze u raznim sondažama, dopunjavajući na taj način objektivne podatke sa njihovim subjektivnim utiscima. Jednu od ovih sondaža realizovala je Koalicija organizacija pacijenata sa hroničnim bolestima u Rumuniji (COPAC). Luminica Valča, članica pomenute koalicije govorila nam je o glavnim nezadovoljstvima pacijenata: «Prema našoj studiji, u kojoj je učestvovalo otprilike 300 pacijenata, jednom od tri pacijenta lekar je uspostavio dijagnozu posle više od 6 meseci ili čak posle godinu dana. Četvrtina pacijenata učesnika u studiji je rekla da u gradu u kojem živi ne postoji lekar specijalista koji da leči ili monitorizuje bolest. Jedan od tri pacijenta nije dobio detaljna objašnjenja od lekara nakon uspostavljanja dijagnoze. Iz iste studije proizilazi još da skoro jedan od petoro pacijenata nije shvatio objašnjenja lekara i da u većini slučajeva lekar samo komunicira tretman bez da se odnosi i na alternative.»
Christine Leșcu, 20.02.2018, 19:12
U odnosima izmedju pacijenata i lekara ne pojavljuju se samo problemi komuniciranja. Nedostaje integrisani tretman pacijenta, ali nedostaju i lekari specijaliste, precizira Luminica Valča, članica Koalicije organizacija pacijenata sa hroničnim bolestima u Rumuniji: «U slučaju hroničnih bolesnika ne govorimo samo o prvoj dijagnozi ili o dijagnozi glavne bolesti, jer se u njihovom slučaju pojavljuje niz poremećaja. Ovo kreira dodatne probleme, jer lek preporučen za jednu bolest može biti kontraindikovan u slučaju ostalih. Ne postoji sistem koji da na pacijenta gleda kao na celinu i tretira njegove bolesti. Problemi postoje i u slučaju medicinskog osoblja. Istina je da su otišli brojni lekari, ali otišle su i mnoge medicinske sestre, a u nekim slučajevima njihov broj se dramatično smanio.»
Prema Nacionalnom institutu za statistiku, otprilike 15.700 rumunskih lekara je otišlo u inostranstvo. Da li manjak lekara može biti objašnjenje za stanje rumunskog zdravstvenog sistema kako je predstavljeno u Evropskom zdravstvenom potrošackom indeksu? Odgovor na ovo pitanje dao nam je Štefan Vojnea, član nevladinog projekta «Rumunski zdravstveni posmatrač»: «Postoji jasna veza izmedju deprofesionalizacije rumunskog zdravstvenog sistema, veoma velikog broja lekara koji odlaze iz zemlje i situacije u kojoj se nalazimo u ovom trenutku. Postoji fenomen egzodusa mozaka i sada smo u situaciji u kojoj se sistem nalazi na granici preživljavanja, računajući samo na lekare koji su na pripravničkom stažu, a koji zbog velikog broja radnih časova su sve umorniji. U sadašnjoj situaciji smo stigli zbog malih plata u zdravstvenom sistemu i nedostatka strateške vizije o ljudskim resursima.»
Egzodus lekara iz Rumunije nije samo efekat malih plata, već i zastarele tehničke opreme u bolnicama i nemogućnosti profesionalnog unapredjenja, precizirao je Štefan Vojnea, član nevladinog projekta «Rumunski zdravstveni posmatrač»: «Sistem unapredjenja je veoma zatvoren, jer postoje neki centri moći zbog kojih mladi lekari odlučuju da odu iz zemlje, jer ne mogu razbiti ovaj sistem. Postoje mnogobrojni slučajevi u kojima, ako dotične osobe nisu imale potrebne veze, nisu uspele da se zaposle u nekoj ustanovi. Čak više, jedan direktor bolnice mi je rekao da, iako ima slobodna mesta za lekare, neće organizovati konkurs zato što će se svadjati razne osobe zaposlene u lokalnoj administraciji, s obzirom da svaka od njih ima kandidata za ova mesta.»
Uprkos obelodanjivanju ovih problema, pacijenti kažu da su uglavnom zadovoljni uslovima tretmana u rumunskim bolnicama. Prema sondaži Ministarstva zdravlja o zadovoljstvu pacijenata, koje je elektronskim putem popunilo više od 120 osoba, opšta stopa zadovoljstva medicinskim uslugama u bolnicama bila je 79,8%. Moguće je da rumunski pacijenti imaju niska očekivanja, a zadovoljstvo preživljavanjem hospitalizacije ili ozdravljenjem utiče na percepciju o zdravstvenom sistemu, smatraju stručnjaci nevladinog projekta «Rumunski zdravstveni posmatrač». U pomenutim sondažama postoje, medjutim, i informacije po kojima je medicinsko osoblje tražilo novac ili druge stvari od 4.000 pacijenata. I moramo dodati da samo 3,92% ukupnog broja pacijenata je učestvovalo u sondaži. Štefan Vojnea, član nevladinog projekta «Rumunski zdravstveni posmatrač» istice: «U ovom slučaju veoma važna je razlika izmedju informalnih plata koje ne traže lekari, a koje, na žalost, su navika u rumunskom zdravstvenom sistemu, i uslovljavanja medicinskog akta. Pitanje u sondaži se odnosi na uslovljavanje medicinskog akta, tako da više od 4.000 pacijenata nije nikako mali broj, jer to predstavlja preko 4.000 slučajeva uslovljavanja medicinskog akta, a ovo je veoma ozbiljno pitanje.»
Za bolje poznavanje mišljenja pacijenata, stručnjaci preporučuju resornom Ministarstvu da sadašnji mehanizam bude proširen merenjem zadovoljstva pacijenata po završetku posete porodičnom lekaru.
