Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Napuštena Rumunija (14.12.2022)

Reč dijaspora potiče od spajanja dva grčka pojma: dia (oko) i spora (rasuti). Reč je generalizovana za sve zajednice koje su na kraju živele van granica zemalja porekla. Što se tiče Rumuna, 2021. je bila godina najvećeg egzodusa u poslednjih 30 godina. Na papiru, otprilike 5,8 miliona Rumuna je napustilo zemlju, ali druge procene naginju ka 9 miliona. Nije moguće jasno utvrditi koliko je Rumuna u inostranstvu jer mnogi nemaju dokumenta ili ne prijavljuju svoje prebivalište. Italija je na prvom mestu u preferencijama Rumuna za prebivalište, a zatim slede Španija i Nemačka. Mnogi drugi Rumuni su u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Portugalu, Francuskoj, Holandiji, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu. Po starosnoj grupi, većina je između 25 i 45 godina. Zašto ovaj egzodus? Šta se dešava sa onima koji odlaze? Kakve implikacije ovo ima za Rumuniju? O rumunskoj dijaspori smo razgovarali sa Klaudijem Tarziuom, bivšim novinarom, sada senatorom Alijanse za Ujedinjenje Rumuna, parlamentarne opozicije, predsednikom Komisije za Rumune u rasejanju:,,Očigledno, svi oni koji odlaze iz Rumunije da bi radili u inostranstvu to rade zbog bolje plate i boljih životnih uslova. Rumuni su nezadovoljni onim što im se nudi u pogledu karijera i mogućnosti za lični i porodični razvoj. Jasno je da Rumunija nije u stanju da obezbedi plaćene poslove na nivou specijalizacija koje bi joj bile potrebne, a nije ni u mogućnosti da obezbedi posao za one koji nisu kvalifikovani. Ima nekoliko oblasti u kojima su se stvari regulisale ( govorim o građevinarstvu i poljoprivredi, ali i ovi nazaduju u poslednje vreme). U poljoprivredi su i dalje veliki problemi jer zavisimo od vremena, od vremenskih prilika, nemamo sisteme za navodnjavanje, iz mnogo razloga nemamo mogućnost da zemlju obrađujemo na najvišem stručnom nivou. U građevinarstvu imamo problema jer su cene svih građevinskih materijala enormno porasle (ovo i kao posledica rata u Ukrajini, ali ne samo zbog toga), cene su porasle kao posledica liberalizacije cena energenata. Zato Rumuni odlaze, posebno zato što nisu plaćeni na nivou njihovih očekivanja, legitimnih očekivanja, rekao bih, ali ne samo zbog toga, već i zbog opštih uslova života u Rumuniji. Mislim od lične bezbednosti na ulici, do birokratije i obrazovnog sistema i zdravstvenog sistema.

Napuštena Rumunija (14.12.2022)
Napuštena Rumunija (14.12.2022)

, 14.12.2022, 18:45

Reč dijaspora potiče od spajanja dva grčka pojma: dia (oko) i spora (rasuti). Reč je generalizovana za sve zajednice koje su na kraju živele van granica zemalja porekla. Što se tiče Rumuna, 2021. je bila godina najvećeg egzodusa u poslednjih 30 godina. Na papiru, otprilike 5,8 miliona Rumuna je napustilo zemlju, ali druge procene naginju ka 9 miliona. Nije moguće jasno utvrditi koliko je Rumuna u inostranstvu jer mnogi nemaju dokumenta ili ne prijavljuju svoje prebivalište. Italija je na prvom mestu u preferencijama Rumuna za prebivalište, a zatim slede Španija i Nemačka. Mnogi drugi Rumuni su u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Portugalu, Francuskoj, Holandiji, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu. Po starosnoj grupi, većina je između 25 i 45 godina. Zašto ovaj egzodus? Šta se dešava sa onima koji odlaze? Kakve implikacije ovo ima za Rumuniju? O rumunskoj dijaspori smo razgovarali sa Klaudijem Tarziuom, bivšim novinarom, sada senatorom Alijanse za Ujedinjenje Rumuna, parlamentarne opozicije, predsednikom Komisije za Rumune u rasejanju:,,Očigledno, svi oni koji odlaze iz Rumunije da bi radili u inostranstvu to rade zbog bolje plate i boljih životnih uslova. Rumuni su nezadovoljni onim što im se nudi u pogledu karijera i mogućnosti za lični i porodični razvoj. Jasno je da Rumunija nije u stanju da obezbedi plaćene poslove na nivou specijalizacija koje bi joj bile potrebne, a nije ni u mogućnosti da obezbedi posao za one koji nisu kvalifikovani. Ima nekoliko oblasti u kojima su se stvari regulisale ( govorim o građevinarstvu i poljoprivredi, ali i ovi nazaduju u poslednje vreme). U poljoprivredi su i dalje veliki problemi jer zavisimo od vremena, od vremenskih prilika, nemamo sisteme za navodnjavanje, iz mnogo razloga nemamo mogućnost da zemlju obrađujemo na najvišem stručnom nivou. U građevinarstvu imamo problema jer su cene svih građevinskih materijala enormno porasle (ovo i kao posledica rata u Ukrajini, ali ne samo zbog toga), cene su porasle kao posledica liberalizacije cena energenata. Zato Rumuni odlaze, posebno zato što nisu plaćeni na nivou njihovih očekivanja, legitimnih očekivanja, rekao bih, ali ne samo zbog toga, već i zbog opštih uslova života u Rumuniji. Mislim od lične bezbednosti na ulici, do birokratije i obrazovnog sistema i zdravstvenog sistema.


Šta nedostaje Rumunima koji su otišli ​​i šta rumunska država čini da ih vrati? Klaudiju Tarziu: Šta nedostaje Rumunima u inostranstvu? Šta im najviše nedostaje? Pre svega, nedostaju porodice onih koji su napustili zemlju, a drugo, nedostaje im zaštita koju nudi rumunska država, zaštita na koju imaju pravo, kao nosioci rumunskog državljanstva. Nažalost, rumunska država nema strategiju za Rumune koji su privremeno ili trajno van granica, nema strategiju ni za Rumune iz istorijskih zajednica, ni za Rumune iz ekonomskog egzila (tzv. dijaspora), nema strategiju ni da se pomogne Rumunima u inostranstvu koji žele da se vrate u Rumuniju da to mogu da urade, niti da oni koji žele da nastave da ostanu u inostranstvu da mogu da sačuvaju svoj nacionalni identitet i brane svoja prava i slobode tamo gde žive. Izgleda da je rumunska država podigla ruke od ovih Rumuna, od svih njih, kojih ima oko 6 miliona Rumuna zvanično registrovanih da su napustili Rumuniju i imaju boravište u inostranstvu ili borave u inostranstvu, tačnije milion Rumuna sa prebivalištem u inostranstvu i Oko 5 miliona Rumuna koji žive u inostranstvu, ali verovatno bez da su zvanično registrovani, bez pravnih dokumenata ima mnogo više, kako je rekao državni sekretar Departmana za Rumune u rasejanju, ima ih preko 8 miliona. Pa, rumunska država kao da nije zainteresovana za ove Rumune van svojih granica, samo im nudi palijative. Tu i tamo poneki kulturni program, beznačajne vrednosti, poneka zvanična poseta zvaničnika, s vremena na vreme, a ostalo, apsolutno ništa. Ti Rumuni su traženi samo u predizbornim kampanjama, kada je strankama potrebna njihova izborna podrška. To je nešto nedopustivo i mora se što pre promeniti».


Egzodus Rumuna automatski znači i egzodus visokokvalifikovanih profesionalnih kategorija, koje smo sada prinuđeni da uvozimo iz drugih zemalja. Klaudiju Tarziu:


Da bi se pomoglo Rumunima koji žele da se vrate u zemlju, mora se preduzeti ne samo nekoliko mera, već čitav paket mera. U tom pogledu je potrebna prava nacionalna strategija, jer ona mora da ima za cilj sve aspekte društvenog života, a ne jedan ili dva. Ne možemo da vratimo našu braću u zemlju (ako to žele) samo pod uslovima u kojima u Rumuniji obezbedimo pogodnu klimu za dostojanstven život. Povoljna klima za lični razvoj svakoga, za osnivanje novih porodica, za rađanje i školovanje u optimalnim uslovima. Tako da moramo mnogo toga da promenimo u Rumuniji i takođe moramo da razvijemo određene programe koji će biti posvećeni Rumunima van granica, što nam je takođe potrebno. Ne samo da smo mi potrebni njima, ako žele da se vrate u Rumuniju, več i oni nama“.

(foto: pixabay.com)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
(foto: Anqa / pixabay.com)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Ambasada Sustenabilității în România
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Foto: pixabay.com
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)
Društvo среда, 16 октобар 2024

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)

U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu. Najviše...

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)
Društvo среда, 02 октобар 2024

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)

Betonski zidovi i negovano drveće svake sezone, ponekad su dom pčelama u Bukureštu. Desetine hiljada pčela nalaze sklonište u ventilacionim...

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)
Društvo среда, 25 септембар 2024

Nova lica Rumunije (25.09.2024)

U uslovima negativnog prirodnog priraštaja, sa sve izraženijim starenjem stanovništva i masovnim prilivom emigracije, tržište rada u Rumuniji se...

Nova lica Rumunije (25.09.2024)
Društvo среда, 18 септембар 2024

Drugi pol (18.09.2024)

Među svim evropskim državama, Rumunija ima najnižu stopu zaposlenosti žena na tržištu rada. U Rumuniji ta stopa iznosi 45,4%, u poređenju sa...

Drugi pol (18.09.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company