Mere za suzbijanje siromaštva
Od nedavno na javnoj raspravi je paket rumunske vlade koji sadrži 47 mera za suzbijanje siromaštva. Paket mera namenjen je u prvom redu maloletnicima, od kojih se 1,7 miliona nalazi na pragu siromaštva, ali i drugim društvenim kategorijama, kao što su starci za koje vlada želi da promoviše ideju aktivnog starenja. Premijer Rumunije Dačijan Ćološ je o ciljevima pomenutih mera rekao sledeće: Želimo da u trenutku rodjenja beba, sem podrške za skrining testova i vakcine, obezbedimo sve uslove kako bi novorodjenče dobilo identitet. Postoje slučajevi beba čije porodice nemaju fiksnu adresu i koje su isključene iz sistema podrške, te mislimo da poboljšamo situaciju nekolicinom rešenja. Želimo, takodje, da smanjimo broj slučajeva napuštanja škole. Za mlade koji su, medjutim, rano napustili školu i nemaju šansu da nadju radno mesto, želimo da primenimo proaktivni plan Agencije za zapošljavanje radne snage, da razvijemo programe asistencije posredstvom kojih ovi mladi će biti identifikovani i podržani da se profesionalno integrišu. Želimo da razvojem programa «Druga šansa na školovanje» pomognemo mladima da nastave proces obrazovanja.
Christine Leșcu, 22.03.2016, 12:48
Koje su, medjutim, tačne razmere siromaštva u Rumuniji pokušava već godinu dana da saznaje Socijalni Službenik, koji je pokrenula Fondacija Fridrih Ebert Rumunija. Ovaj projekat prikuplja, analizira i predstavlja publici socijalne i ekonomske statistićke podatke, koji potiču od raznih nacionalnih i evropskih ustanova. Viktorija Stojču, koordinatorka programa u okviru Fondacije «Fridrih Ebert» preicizira da neki podaci nisu tačni, kao što se dešava u slučaju stope nezaposlenosti u Rumuniji, koja se smatra jednom od najnižom u Evropskoj unijii. Statistike koje se odnose na nezaposlenost, stopu zapošljavanja i samozaposlene maskiraju, u stvari, surovu realnost, mišljenja je Viktorije Stojču: «U Evropskoj uniji zapošljavanje se odnosi na kategorije osoba koje rade kao zaposleno ili nezaposleno lice. Primera radi, u poslednjem slučaju može biti reč o ovlašćenom fizičkom licu ili samozaposlenoj osobi. Prema ovoj definiciji, u Rumuniji stopa zaposlenosti je nešto viša od 60% i možemo reči da se uklapamo u prosek Evropske unije, iako nismo dostigli cilj Agende 2020. Ako vodimo računa o strukturi ove kategorije stanovništva, možemo primetiti da je reč o oko 4,5 miliona zaposlenih. Sem njih, postoje još 3 miliona ljudi, od kojih se polovina smatra samozaposlenom (self-employed), a ostali deo neplaćenim porodičnim radnicima. Ovi poslednji su praktično nezaposleni, jer rade u domaćinstvu, nemaju radno mesto, ali statistički govoreći oni su smatrani osobama sa poslom. 90% samozaposlenih lica radi u poljoprivredi, koja, sa svoje strane, je vrsta posla za opstanak.»
Ni zaposlena lica ne stoje mnogo bolje, u uslovima u kojima minimalna bruto plata u Rumuniji iznosi 218 evra, a samo u Bugarskoj plate su manje od naših na nivou Evropske unije. Neto prosečna plata je krajem 2015. bila od 473 evra. Takozvani socijalni transferi– kao što su pomoć nezaposlenima, dečiji dodatak, penzije i drugi, predstavljaju najviše od 16% bruto društvenog proizvoda. Evropski prosek je veći od 20% i, prema tome, Rumunija zabeleži još jedan negativni rekord, s obzirom da je evropska zemlja sa najmanjim troškovima za socijalnu zaštitu. U ovim uslovima, o sadašnjem paketu mera protiv siromaštva, Viktorija Stojču kaže: Ovaj paket mera je dobar, ali imam dve primedbe. Početkom prošle godine usvojena je Nacionalna strategija protiv siromaštva za 2015- 2020 godinu, koja je tada bila na javnoj raspravi i sve je dobro prošlo. Zato nisam shvatila zašto sadašnja vlada nije pokušala da nastavi što je započeto u prošlosti. Postoji ova praksa svih vlada u Rumuniji da brišu sve što je prethodno napravljeno, tako da ne postoji više kontinuitet u javnim politikama. U drugom redu, iako nemam kritike kada je reč o o merama sadašnjeg paketa mera protiv siromaštva, da bi se iskorenilo siromaštvo moramo ići do njegovih korena. A izvor siromaštva je nedostatak radnih mesta.»
Paket mera protiv siromaštva sadrži i pilot-programe koje su realizovale nevladine organizacije, a koji su sada uključeni u nacionalno zakonodavstvo. Ovo je slučaj projekta Svako dete u obdaništu koji je realizovala Asocijacija OvidiuRo, a predlaže davanje socijalnog tiketa u iznosu od oko 11 evra defavorizovanim porodicama čija deca ne napuštaju obdanište. Od kada je ovaj projekat postao nacionalni program saznajemo od Marije Georgiu, izvršne predsednice Fondacije OvidiuRo: Ovaj pilot- program primenili smo od 2010. godine u zajednicama u Rumuniji, a prošle godine ocenili da smo pronašli rešenje za podržavanje siromašne dece u Rumuniji i pokrenuli zakonodavni projekat Svako dete u obdaništu. U oktobru 2015., Poslanički dom glasao je za program, usledila je saradnja sa sadašnjom vladom na izradi normi implementacije. Istovremeno, primenili smo i druge mere, kao što je pružanje odeće i školske opreme deci.
Do 10. februara, skupštine grada i opština poslale su finansijskim upravama spiskove sa imenima defavorizovane dece koja se uklapaju u program, a pomenute ustanove su već izdvojile novac za lokalne budžete.
