Mentalno zdravlje-prioritet za savremeno društvo

Global Shapers Bucharest Hub (u prevodu, Bukureštanski čvor globalnih trenera), je grupa mladih ljudi, koji pod pokroviteljstvom World Economic Forum (Svetskog ekonomskog foruma), rade zajedno da bi pronašli rešenja za lokalne, regionalne i globalne izazove našeg društva. U partnerstvu sa Društvom Studenata Medicine iz Bukurešta, članovi Global Shapers-a pokrenuli su niz razgovora o kontroverznom pitanju mentalnog zdravlja. Prvi ovakav susret održan je u Bukureštu, a Dijana Loreta Paun, predsednički savetnik u okviru Departmana za javno zdravstvo, je o glavnim problemima sa kojima se suočava psihijatrijska struka medicine rekla: Imamo probleme u oblasti resursi. U stvari, ovi su problemi zdravstvenog sistema u Rumuniji i odnosim se u prvom redu na ljudske resurse, na mlade koji odlaze iz zemlje po završetku fakulteta. Veliki deficit postoji i u zoni finansijskih resursi i infrastrukture. U glavnom, način pristupanja pacijentima je ograničen, odnosno posle utvrdjivanja dijagnoze koncentrišemo se na lekoviti tretman. No, korektan pristup podrazumeva i socijalnu asistenciju, socijalnu reintegraciju, bihevioralnu terapiju, socijalnu psihijatriju, a ovi elementi, na žalost, u Rumuniji nisu dobro razvijeni.“

Monica Chiorpec, 11.03.2020, 12:17

Global Shapers Bucharest Hub (u prevodu, Bukureštanski čvor globalnih trenera), je grupa mladih ljudi, koji pod pokroviteljstvom World Economic Forum (Svetskog ekonomskog foruma), rade zajedno da bi pronašli rešenja za lokalne, regionalne i globalne izazove našeg društva. U partnerstvu sa Društvom Studenata Medicine iz Bukurešta, članovi Global Shapers-a pokrenuli su niz razgovora o kontroverznom pitanju mentalnog zdravlja. Prvi ovakav susret održan je u Bukureštu, a Dijana Loreta Paun, predsednički savetnik u okviru Departmana za javno zdravstvo, je o glavnim problemima sa kojima se suočava psihijatrijska struka medicine rekla: Imamo probleme u oblasti resursi. U stvari, ovi su problemi zdravstvenog sistema u Rumuniji i odnosim se u prvom redu na ljudske resurse, na mlade koji odlaze iz zemlje po završetku fakulteta. Veliki deficit postoji i u zoni finansijskih resursi i infrastrukture. U glavnom, način pristupanja pacijentima je ograničen, odnosno posle utvrdjivanja dijagnoze koncentrišemo se na lekoviti tretman. No, korektan pristup podrazumeva i socijalnu asistenciju, socijalnu reintegraciju, bihevioralnu terapiju, socijalnu psihijatriju, a ovi elementi, na žalost, u Rumuniji nisu dobro razvijeni.“

U višedecenijskom periodu totalitarnog režima, u rumunskoj psihijatriji razvijali su se problemi pristupanja i vizije koji još uvek pogadjaju godišnje živote znatnog broja pacijenata, precizirala je Dijana Loreta Paun, predsednički savetnik u okviru Departmana za javno zdravstvo: Imamo još uvek mane koje su nam nametnule godine komunizma. Mislim da koreni diskriminacije i stigmatizacije sa kojima su suočeni pacijenti sa psihičkim bolestima su u onom periodu. Čak više, živimo u društvu u kojem smo sve više podloženi stresu i to pretpostavlja prilagodjavanje, a najčešće ne uspevamo da se prilagodimo. Razvijamo psihijatrijske poremećaje ili depresiju koja može ići do samoubistva. Da bismo pronašli najbolji pristup moramo sve to uzeti u obzir. U svakodnevnom životu, zbog činjenice da ljudi ne priznaju da imaju neke poremećaje, posledice su očigledne. Pacijenti izbegavaju zdravstvene usluge i, prema tome, bez utvrdjivanja dijagnoze ne raspolažu tretmanom.“

Pre Drugog svetskog rata rumunski stručnjaci iz oblasti psihijatrije su se približavali zapadnim trendovima, ali krajem ’70. godina prošlog veka psihologija je stavljena u senku, koju je nametnuo komunistički režim. Psiholog Žulijen-Ferenc Kiš, autor knjige Istorija psihanalize u Rumuniji“, precizira: Do početka ’40 godina, u Rumuniji je postojala veoma snažna psihiloška tradicija. Dokaz toga je organizovanje medjunarodnog kongresa psihologije u Bukureštu, koji, medjutim, nije više održan zbog izbijanja rata. Naravno, govorimo o psihologiji uopšte, ne o psihanalizi koja nije imala puno uspeha u Rumuniji, a ono što se dogodilo posle 1948. godine predstavilo je čak negiranje psihologije. Bio je to period u kojem je psihologija ukinuta. Fakulteti psihologije su 1977. godine ukinuti, a zanimanje psihologa izbačeno sa liste delatnosti.“

Lejla Safta-Zekerija, sociolog Univerziteta u Temišvaru, istražila je problemtiku rumunskih psiholočkih instituta u raznim dobama. Na žalost, finansijsko nesigurna situacija i percepcija o psijhijatrijskoj struci medicine nisu se mnogo poboljšale: Uprkos progresivnoj ideji poboljšavanja psihijatrije u Rumuniji, u prvoj dekadi posle Prvog svetskog rata u nekim psihijatrijskim bolnicama u unutrašnjosti zemlje bili su problemi sa higijenom i hranom pacijenata. Iako su ovi problemi postojali u više istorijskih doba, svaki politički sistem, uključujući i komunizam, nameravao je da promeni situaciju. Tako su se pojavili starački domovi i osnovani su psihijatrijski odseci u opštim bolnicama, a ’70. godina pojavile su se i prve komunitarne zdravstvene službe. 1990., medjutim, brojni izveštaji su dokazali da su postojale ustanove u kojima hospitalizovane osobe su bile lišene slobode i osnovnih životnih uslova, a, u nekim slučajevima, onakve situacije postoje i danas.“

Sadašnji svetski statistički podaci o mentalnom zdravlju su zabrinjavajući. Medicinski sistemi širom sveta suočeni su sa izazovima bez presedana, a u Rumuniji je potrebna obnova medicinske tradicije, koja je često bila ugrožena. Štefan Bandol, predsednik Asocijacije ARIPI, u prevodu Krila, za pacijente sa problemima psihičke prirode, objašnjava važnost ove struke medicine: Sa ovim velikim problemom suočavaju se ljudi širom sveta. Reč je o diskriminaciji i stigmatizaciji. Prema statističkim podacima Svetske zdravstvene organizacije, 1990. godine stručni pregled bio je potreban za 25 odsto stanovnika Planete, bar jedan put u životu. 2000. ovaj procenat se popeo na 33 odsto, a u budućnost za najmanje 50 odsto stanovnika Zemlje će bar jednom u životu biti potreban stručni pregled. Vodeći računa o porodičnim i prijateljskim odnosima izmedju ljudi, praktično, ova pojava ugrožava celo stanovništvo Planete.“