Kulturne preferencije Rumuna
Na prvi pogled, deo podataka najnovijeg barometra kulturne potrošnje, koji je objavilo Ministarstvo kulture, nije nimalo povoljan: otprilike 63 odsto Rumuna nije nikada išlo u pozorište, 39 odsto nije čitalo nijednu knjigu 2014. godine, a 79 odsto nije išlo u biblioteku. Medjutim, autori sondaže, odnosno istraživači Nacionalnog instituta za istraživanje i kulturno formiranje, kao i nezavisni eksperti, smatraju da podatci se moraju tumačiti bez elitističkih pretenzija, a posebno bez kontekstualizacije. Andrej Kračun, šef službe za istraživanje u okviru instituta koji je realizovao barometar, kaže da su oni pratili tipove potrošnje specifične vrhunskoj kulturi i masovnoj kulturi: Rumuni su potrošači kulture, ali zavisi kako svaki od nas definiše kulturu. Često mislimo na stvari koje definišu vrhunsku kulturu, kao što su pozorište, opera, muzej. Ali u našim istraživanjima u kulturu uključujemo i aktivnosti koje se odvijaju pod vedrim nebom i muzičke žanrove koje obično smatramo popularnim. Veoma mnogo zavisi i od sredine, to jest da li je reč o urbanskoj ili seoskoj, ali, uglavnom, ne možemo reći da stanovništvo Rumunije ne konzumira kulturu.
Christine Leșcu, 27.05.2015, 13:02
Na prvi pogled, deo podataka najnovijeg barometra kulturne potrošnje, koji je objavilo Ministarstvo kulture, nije nimalo povoljan: otprilike 63 odsto Rumuna nije nikada išlo u pozorište, 39 odsto nije čitalo nijednu knjigu 2014. godine, a 79 odsto nije išlo u biblioteku. Medjutim, autori sondaže, odnosno istraživači Nacionalnog instituta za istraživanje i kulturno formiranje, kao i nezavisni eksperti, smatraju da podatci se moraju tumačiti bez elitističkih pretenzija, a posebno bez kontekstualizacije. Andrej Kračun, šef službe za istraživanje u okviru instituta koji je realizovao barometar, kaže da su oni pratili tipove potrošnje specifične vrhunskoj kulturi i masovnoj kulturi: Rumuni su potrošači kulture, ali zavisi kako svaki od nas definiše kulturu. Često mislimo na stvari koje definišu vrhunsku kulturu, kao što su pozorište, opera, muzej. Ali u našim istraživanjima u kulturu uključujemo i aktivnosti koje se odvijaju pod vedrim nebom i muzičke žanrove koje obično smatramo popularnim. Veoma mnogo zavisi i od sredine, to jest da li je reč o urbanskoj ili seoskoj, ali, uglavnom, ne možemo reći da stanovništvo Rumunije ne konzumira kulturu.
Istoričar i književni kritičar Jon Bogdan Lefter primećuje da se dve vrste kulturnih preferencija- vrhunska i masovna kultura- prepliću i da ova pojava postoji i u drugim društvima: Ako očekujemo da u zemlji poput Rumunije kulturna potrošnja dostigne visoki nivo, onda rezultati sondaža će biti razočarajući. Ako uporedjujemo sa normalnim situacijama na svetu, sa zapadnim tipom društva kojem i mi pripadamo, onda smo potpuno kompatibilni sa stanovnicima ostalih zemalja. Ne baš spektakularni podaci ovih sondaža pokazuju da smo mi obično društvo, sa veoma kultivisanim ljudima koji konzumiraju vrhunsku kulturu, ali i sa manje kultivisanim osobama, sa bogatim i sa siromašnim ljudima. No, u onakvim društvima, kulturna potrošnja je samo jedna medju mnogim vrstama potrošnje.
Jedan od zaključaka istraživanja pokazuje da postoji takozvana omnivorna kulturna potrošnja i hibridne kulturne prakse, koje kombinuju više vrste aktivnosti za provod slobodnog vremena. Gledanje predstave, koncerta ili filma smatra se ravno izlasku u grad i razonodi, precizira Andrej Kračun: «Molovi su veoma posećeni i zbog potrošnje kulture i filma i predstavljaju društveni prostor. Pozorišne predstave koje se održavaju ne samo u klasičnim prostorijama, već i drugim alternativnim mestima, privlaču posebno mlado stanovništvo, koje, na taj način, ima priliku da se druži i sa prijateljima.
U ovim uslovima zabeležen je senzibilan rast prisustva Rumuna na raznim kulturnim dogadjajima. Primera radi, u Bukureštu, 63 odsto stanovnika ide mesečno u pozorište, 62 odsto je posetilo jedan muzej zadnih 12 meseci. Medju preferencijama nalaze se muzeji istorije i muzeji prirodnih nauka. Veoma ocenjeni su festivali, na koje ide 48 odsto Rumuna, dok na zabavne i muzičke predstave ide 43 odsto njih. Broj ispitanika koji je zadnjih godinu dana išao na najmanje jednu pozorišnu, opersku ili klasičnu predstavu je u porastu, iako ovi nisu posebno zainteresovani za onakve predstave. Zaključak je da smo svedoci kulturne alfabetizacije, a ne fidelizacije gledalaca za dotičnu kulturnu aktivnost. Saslušajmo Andreja Kračuna: U glavnom, najomiljeniji muzički žanr je narodna muzika, dok na ostalim mestima je zabavna, sa svim omiljenim podžanrovima, a najomilijenija pozorišna predstava komedija.
Lektira, medjutim, je u padu, s obzirom da je 39 odsto Rumuna izjavilo da 2014. nije čitalo nijednu knjigu, 18 odsto je čitalo svakoga dana, 16 odsto jedan put ili dva puta nedeljno, a 14 odsto jedan put ili dva puta godišnje. Predstavnici izdavačkih kuća smatraju da, vodeći računa o obimu prodaje knjiga, ovi podaci su pogrešno protumačeni. Saslušajmo Mihaja Mitriku, izvršnog direktora Federacije izdavačkih kuća u Rumuniji: Ovaj barometar protivureči svim prethodnim sociološkim istraživanjima, uključujući i prošlogodišnji evrobarometar. Primera radi, prema istraživanju Ministarstva kulture, jedan od dva Rumuna čita jednu knjigu mesečno. Ovakav rast potrošnje knjige je nemoguć, u uslovima u kojima pre godinu dana, skoro polovina Rumuna čitala je jednu knjigu godišnje. Reč je o pogrešnom tumačenju podataka, jer tržište knjiga već više godine stagnira na oko 100 miliona evra.