Kućna nastava

Kućna nastava, varijanta koja legalno postoji u drugim državama postoji u praksi i u Rumuniji jako zakon o obrazovanju ne sadrži ekspresna predviđanja o njoj. Postoje neka zakonska predviđanja koja su slićna dopisnom obrazovanju. Dete može biti upisano u jednoj školi kišobran u inostranstvo, u zemlji u kojoj je kućna nastava zakonski dozvoljena za osnovne škole i gimnazije. Koji su razlozi zbog kojih se neki roditelji opredeljuju za kućnu nastavu saznajemo od Magdalene Balika, stručnjak u Institutu nauka za obrazovanje:

Christine Leșcu, 02.03.2015, 16:19

Kućna nastava, varijanta koja legalno postoji u drugim državama postoji u praksi i u Rumuniji jako zakon o obrazovanju ne sadrži ekspresna predviđanja o njoj. Postoje neka zakonska predviđanja koja su slićna dopisnom obrazovanju. Dete može biti upisano u jednoj školi kišobran u inostranstvo, u zemlji u kojoj je kućna nastava zakonski dozvoljena za osnovne škole i gimnazije. Koji su razlozi zbog kojih se neki roditelji opredeljuju za kućnu nastavu saznajemo od Magdalene Balika, stručnjak u Institutu nauka za obrazovanje:

,, Postoji u poslednje vreme interesovanje za takav pristup, naročito kao reagovanje nezadovoljnih roditelja na ono što se događa u javnom sistemu obrazovanja. Usvajanje odluke na nivou sistema da bi se ozvaničila kućna nastava je delikatna tema. Ja lićno verujem da svaki roditelj koji odlučuje da drži dete kod kuće, želeći istovremeno da mu obezbedi odgovarajuću nastavnu sredinu, preuzima na sebe veliku odgovornost.”<
><
>

Jedan od roditelja koji je preuzeo ovu odgovornost je Gabrijel Kurkubet prezbiterijanski sveštenik iz Odorhejul Sekujesk, otac četvoro dece, među koje najstariji ima 18 godina a najmlađi 13 godina. Zašto se opredelio za kućnu nastavu? Gabrijel Kurkubet:

,,Ja kao prezbiterijanski sveštenik, razmišljam i iz hrišćanske i društvene perspektive. Ja mislim na ono što prima dete od društva, kao i na način na koji treba da se ponaša u društvu. Kod kuće dete bolje nauči kako da se ponaša u društvu ili etičke principe koje nemože da nauči u javnoj školi. Mi smo stavili u praksi više metoda učenja. Najstarijeg smo učili samo mi. Upisali smo ga u jednoj školi u SAD i naučili smo ga mi do 6 razreda. Zatim smo ga upisali u jednoj školi iz Mađarske koja dozvoljava daljinsko obrazovanje i gde je učestovao putem Skajpa na određena predavanja. On se je spremao i sam. Imao je dobre rezultate i sada pokušava da se upiše na jednom univerzitetu u inostranstvo. Ostala deca upisana su u jednoj školi iz SAD i uglavnom ih učimo mi, ali ne predajemo im sve predmete. Postoje i programi na kompjuteru koji im pomažu, i postoje predmeti koje mogu učiti i sami.”<
><
>

Ako načini predavanja su različiti u slučaju kućne nastave, tada je normalno da i provera znanja bude različita od one koja se koristi za obrazovanja u školama. Gabrijel Kurkubet:

,, Provera znanja u porodicama sa kućnom nastavom mnogo se razlikuje od javnih škola. Tamo sve se vrti oko ocena, ako jedno dete nezna nešto on prima manju ocenu ali se predavanje nastavlja. Mi ne radimo tako. Na primer geografija iz 5 razreda može se naučiti za samo nedelju dana kod kuće. Velika je razlika da učiš kod kuće ili u školi. “<,br>><
>

Ali jedno dete koje uči kući nije nekako izolovano od dece njegovog uzrasta pitaju se skeptični?Ne, odgovara Gabrijel Kurkubet i kao dokaz toga odnosi se na dobrovoljne aktivnosti u kojima učestvuju njegova deca i timske sportove kojima se bave. Ipak, stručnjaci smatraju da za stvaranje veza između dece nisu dovoljne samo igra i socializacija, već i proces učenja. Magdalena Balika iz Instituta nauka za obrazovanje:

,,Ja verujem da trenutno, imajući u vidu ogromne resurse koje imamo na raspolaganju novim tehnologijama, škola nema više monopol poznavanja svega. Neverujem da dete koje ne pohađa školu nema dovoljno izgleda da dostigne maksimalni potencijal. Na primer novije teorije pokazuje da dete može postići maksimalni potencijal ako uči sam, ali u trenutku kada je povezan u procesu učenja sa jednim kolegom njegovog uzrasta pravi se jedan skok nabolje.”<
><
>

Polazeći od individualnih slučajeva na zakonosko usvajanje ove obrazovne alternative, Magdalena Balika smatra da Rumunija nije spremna za takvu odluku imajući u vidu veliku stopu odustajanja od pohađanja škole u našoj zemlji:

,, Ako se preko noći usvaja zakon koji bi dozvolio svakom kućnu nastavu to bi bilo veliki gubitak, jer roditelji koji se suočavaju sa poteškoćama mogu to iskoristiti kao izgovor da ne bi poslali decu u školu. Sem toga države koje su ozvaničile ovu opciju imaju dobar sistem evaluacije znanja dece. U Rumuniju još treba da se radi na sistem kojim da se priznaju kompetencije dece kod svakog uzrasta. Verovatno u budućnosti opcija kućne nastave će funkcionisati ako ćemo znati da iskoristimo nove tehnologije. Iz ove perspektive Rumunija sada nije u najpovoljnijem položaju.”<
><
>

Jako postoje ovi problemi, Gabrijel Kurkubet preko organizacije koju predstavlja nazvano Udruženje home skuling Rumunija stupio je u vezi sa 2-3 stotine porodica koje koriste kućnu nastavu. Prema njegovim tvrdnjama postoje više onih koji bi to želeli, ali pregovori sa Ministarstvom obrazovanja za ozvanićenje ove alternative u Rumuniji nisu bili uspešni do sada.