Kriza radne snage i strani radnici

U uslovima emigracije velikog broja Rumuna, kako je bilo i predvidljivo, rumunsko tržište radne snage suočeno je sa deficitom. Ovaj deficit je sve veći svakom godinom, a naša zemlja se nalazi u situaciji u kojoj treba da uveze radno osoblje za slobodna mesta, te se u ovom trenutku nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji po broju zahteva za zapošljavanje radnika izvan komunitarnog prostora, posle Češke. Većina stranih državljana koji su zaposleni u Rumuniji u 2018. godini potiče iz Vijetnama (35%), Turske, Nepala, Srbije, Sri Lanke, Kine i Republike Moldavije. Najakutnija kriza radne snage oseća se u ugostitelsko-turističkoj oblasti, brodogradilištu, trgovini, u sektoru obuće i odeće i gradjevinarstvu. Slučajno ili ne, ove su oblasti u kojima rade Rumuni koji već više godina žive u drugim zemljama Evropske unije. Ovo bi bilo i jedno od objašnjenja deficita radne snage, sem drugih vezanih za situaciju rumunskog obrazovanja, precizira evroposlanica Marija Grapini, koja i sama je poslovna žena: Moramo reči da deficit radne snage je na nivou radnika, a ne na nivou funkcija za koje je potrebno visoko obrazovanje. Na žalost, osećaju se efekti zatvaranja stručnih škola pre mnogo godina, iako je umedjuvremenu počelo da funkcioniše dvostruki obrazovni sistem. Usvojen je i zakon o pripravničkom stažu ili šegrtovanju na radnom mestu, ali ne predvidja još broj mesta koji zahtevaju radnici. Moje kompanije funkcionišu u tekstilnoj oblasti, koja je suočena sa posebnom krizom osoblja u aktivnostima, kao što su tkanje ili farbanje, za koje su pripremljeni radnici u stručnim školama. Neću ni da pričam o strukama kao što su električar, tokar, zavarivač itd.

Christine Leșcu, 19.09.2018, 12:04

U uslovima emigracije velikog broja Rumuna, kako je bilo i predvidljivo, rumunsko tržište radne snage suočeno je sa deficitom. Ovaj deficit je sve veći svakom godinom, a naša zemlja se nalazi u situaciji u kojoj treba da uveze radno osoblje za slobodna mesta, te se u ovom trenutku nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji po broju zahteva za zapošljavanje radnika izvan komunitarnog prostora, posle Češke. Većina stranih državljana koji su zaposleni u Rumuniji u 2018. godini potiče iz Vijetnama (35%), Turske, Nepala, Srbije, Sri Lanke, Kine i Republike Moldavije. Najakutnija kriza radne snage oseća se u ugostitelsko-turističkoj oblasti, brodogradilištu, trgovini, u sektoru obuće i odeće i gradjevinarstvu. Slučajno ili ne, ove su oblasti u kojima rade Rumuni koji već više godina žive u drugim zemljama Evropske unije. Ovo bi bilo i jedno od objašnjenja deficita radne snage, sem drugih vezanih za situaciju rumunskog obrazovanja, precizira evroposlanica Marija Grapini, koja i sama je poslovna žena: Moramo reči da deficit radne snage je na nivou radnika, a ne na nivou funkcija za koje je potrebno visoko obrazovanje. Na žalost, osećaju se efekti zatvaranja stručnih škola pre mnogo godina, iako je umedjuvremenu počelo da funkcioniše dvostruki obrazovni sistem. Usvojen je i zakon o pripravničkom stažu ili šegrtovanju na radnom mestu, ali ne predvidja još broj mesta koji zahtevaju radnici. Moje kompanije funkcionišu u tekstilnoj oblasti, koja je suočena sa posebnom krizom osoblja u aktivnostima, kao što su tkanje ili farbanje, za koje su pripremljeni radnici u stručnim školama. Neću ni da pričam o strukama kao što su električar, tokar, zavarivač itd.

Uvozimo pretežno nekvalifikovanu radnu snagu, tvrde i predstavnici firmi za konsalting i za ljudske resurse, kao što je Dana Jonesku, koja precizira da ovaj uvoz nije nikako jeftin. Dana Jonesku, global mobility menadžer u okviru ADECCO Rumunija, kaže: Nije nikako jeftino da dovedemo strane državljane umesto da zaposlimo ljude iz Rumunije. Kada je reč o platama, postoje neke restrikcije za dotične kategorije radnika. Ako rumunski radnici mogu da primaju minimalnu platu u privredi, strani državljani, za koje se izdvaja radna dozvola, moraju obavezno dobiti prosečnu platu u privredi. Ovima se pridodaju troškovi za firmu konsaltinga, prevod isprava, notarske takse i druge takse.

Bez obzira na uzroke krize radne snage i troškove koje nameće, rumunski poslodavci žele sve veći broj stranih radnika i upućivaju vladi sve više zahteva za izdavanje dozvola za rad. Stručnjak u oblasti ljudskih resursi, Dana Jonesku, daje nam detalje: Prema centralizovanim podacima Nacionalne agencije za zapošljavanje radne snage, od ukupnog broja slobodnih radnih mesta u prvom tromesečju ove godine, stalno su bila slobodna 31.464 radna mesta. Upravo zbog ovog deficita bilo je neophodno znatno povećanje kontingenta stranih radnika koji mogu biti zaposleni na teritoriji Rumunije. Ovaj se kontingent odobrava vladinom odlukom početkom svake godine, a zavisno od situacije njegov se broj promenjuje i povećava.

Ove godine, broj stranih radnika koji je vlada odobrila bio je za 55 odsto veći u odnosu na isti period 2017., odnosno 7.000 radnika na početku godine, da bi se u avgustu donela odluka o njegovom rekordnom povećanju, rekla nam je Dana Jonesku: Primera radi, broj stalnih stranih radnika je udvostručen sa 4.000 na 8.000. Ali ostaje da se vidi da li će do kraja godine biti potrebno novo povećanje ovog broja.

Sem školskog programa koji treba da vodi računa o potrebama tržišta uzima se u obzir i podsticanje Rumuna koji rade u inostranstvu da se vrate u domovinu. Ali ovde nastaju drugi problrmi, smatra evroposlanica Marija Grapini: Postoji veliko nepoverenje. Kada sam razgovarala u Španiji sa predstavnicima Rumuna koji tamo žive i rade, rekli su mi da nemaju poverenje u održivost radnog mesta. Nisu govorili o iznosu plata, već o dugoročnom radnom mestu. Oni koji su otišli, neće više da se vrate u domovinu, upravo zato što nemaju poverenje u stabilnost posla. Verujem da su nam potrebne javne politike bolje fokusirane na ovaj aspekat.

Do tada, uvoz radnika je sve učestalije rešenje a sve češće se govori o pojednostavljenju zakona o stranim radnicima. Istovremeno, uzima se u obzir eliminisanje predvidjanja koje se odnosi na prosečnu platu u privredi za strane radnike, jer bi tržište trebalo da utvrdi nivo plata za svakog radnika zavisno od nivoa školovanja. Ali, ostaje da se vidi ako će ove namere postati konkretne i Rumunija usvojiti normativne dokumente u tom smislu.