Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Koliko su zdravi prehrambeni proizvodi

Studiije pokazuju da zadnjih godina Rumuni sve pažlivije izaberu prehrambene proizvode, pažljivo čitaju šta piše na etiketama, a mnogi su raspoloženi da više plaćaju za zdravu hranu. Sve ovo zato što mnogi proizvodjači u prehrambenoj industriji ne poštuju više recepte i, radi povećanja obima prodaje, u hranu uvedu nezdrave supstance. Šta i kako jedemo je veoma aktuelna tema naših vremena. Iako stručnjaci preporučuju stanovništvu da bude oprezno kada kupuje prehrambene proizvode, iako povodom stalnih kontrola proizvoda u prodaji otkrivene su brojne nepravilnosti, problemi nisu još rešeni. Inače, trećina kontrola koje realizuje Služba za zaštitu potrošača vršena je na bazi žalbi potrošača. Samo prošle godine broj žalbi je bio veći od 7000. Jedna mlada klijentkinja izjavila nam je sledeće: “Na žalost, čini mi se da prehrambeni proizvodi nisu u redu. Najčešće, sadržaj proizvoda ne odgovara navodima na etiketama. Korišćeni su brojni prehrambeni aditivi o kojima sam čitala da su štetni i izazivaju zavisnost. Voća su uvezena i nemaju ukusa, meso je puno začina da bi se krila realna boja ne baš svežeg mesa, pileće meso je puno hormona “.

Koliko su zdravi prehrambeni proizvodi
Koliko su zdravi prehrambeni proizvodi

, 28.10.2015, 13:23

Studiije pokazuju da zadnjih godina Rumuni sve pažlivije izaberu prehrambene proizvode, pažljivo čitaju šta piše na etiketama, a mnogi su raspoloženi da više plaćaju za zdravu hranu. Sve ovo zato što mnogi proizvodjači u prehrambenoj industriji ne poštuju više recepte i, radi povećanja obima prodaje, u hranu uvedu nezdrave supstance. Šta i kako jedemo je veoma aktuelna tema naših vremena. Iako stručnjaci preporučuju stanovništvu da bude oprezno kada kupuje prehrambene proizvode, iako povodom stalnih kontrola proizvoda u prodaji otkrivene su brojne nepravilnosti, problemi nisu još rešeni. Inače, trećina kontrola koje realizuje Služba za zaštitu potrošača vršena je na bazi žalbi potrošača. Samo prošle godine broj žalbi je bio veći od 7000. Jedna mlada klijentkinja izjavila nam je sledeće: “Na žalost, čini mi se da prehrambeni proizvodi nisu u redu. Najčešće, sadržaj proizvoda ne odgovara navodima na etiketama. Korišćeni su brojni prehrambeni aditivi o kojima sam čitala da su štetni i izazivaju zavisnost. Voća su uvezena i nemaju ukusa, meso je puno začina da bi se krila realna boja ne baš svežeg mesa, pileće meso je puno hormona “.



Druga žena nam kaže da preferiše da ide u kupovinu na pijacu, ali ne može uvek tamo da stigne: Ponekad sumnjam u kvalitet proizvoda. Ja preferišem bio proizvode, volim prirodne proizvode sa sela, ali kad to nije moguće primorana sam da idem u radnju. A tamo, sirevi, na primer, puni su hemijskih supstanci. Ja verujem da većina proizvoda je genetski modifikovana, ali moramo ih jesti.“



Prema studiji kompanije Gfk Rumunija, 70 odsto Rumuna ocenjuje da zdrava ishrana pretpostavlja konzumiranje voća i povrća, a 50 odsto konzumiranje što manje procesiranih proizvoda. Za neke Rumune, vegetarijanstvo je postalo način zdravog života i odustali su od proizvoda moderne prehrambene industrije koja se, zadnjih godina, mnogo transformisala, kako nam kaže Kostel Stanču, predsednik Službe za zaštitu potrošača: Na žalost, proces falsifikovanja prehrambenih proizvoda počeo je posle 1990. godine, tačnije posle 1998., kada rumunski standardi nisu više bili obavezni, a proces falsifikovanja postao je intenzivniji. Trgovinska društva koja odvijaju delatnost u prehrambenoj oblasti nisu više bila primorana da poštuju dotične specificne standarde te su počele da utvrde sopstvene standarde. Oni koji su pokušali da zadrže recepte za proizvodnju zdrave hrane i videli da se proizvodi ne prodaju dobro ili su u išli u stečaj ili počeli da falsifikuju prehrambene proizvode.



Najčešće falsifikovan proizvod u Rumuniji je crni hleb, koji umesto mlevene pšenice sadrži zabranjena hemijska bojila. Usled studije koju je nedavno realizovala Služba za zaštitu potrošača u Rumuniji, 6 odsto narezanog hleba ne poštuje tradicionalni recept. U uslovima u kojima, u okviru Evropske unije Rumuni konzumiraju najviše hleba, odnosno 97 kilograma godišnje, Kostel Stanču, predsednik Službe za zaštitu potrošača ističe: U hlebu su zamenili pšenično brašno sa brašnom od drugih biljaka nižeg kvaliteta, kao što su pasulj ili soja, i dodali puno prehrambenih aditiva koji nisu specifični ovom proizvodu. U hlebu smo identifikovali cistein, sredstva za zgušnjavanje, po jedan ili dva konservansa, palmino ulje ili margarin, koji nemaju nikakvu vezu sa tradicionalnim receptom.



Ministarstvo poljoprivrede priznaje da za polovinu domaće proizvodnje hleba ne plaća se porez. Prema tome, kvalitet i bezbednost hleba ne mogu biti kontrolisani. Dragoš Frumosu, predsednik Federacije sindikata u prehrambenoj industriji kaže: “Postoje velike firme koje proizvode u skladu sa svim normama o kvalitetu, bezbednosti i zdravstvu, ali postoje i druge firme koje ne poštuju recepte i rade za profit. Mislim, da mi potrošači možemo odabrati i eliminisati sa tržišta proizvodjače koji ne poštuju kvalitet proizvoda. Neki proizvodjači kažu da neki korisnici zahtevaju vrstu salame, na primer, koja ne treba da premaši dotičnu cenu i ovo pretpostavlja nepoštovanje recepta i manje zdravog proizvoda. Ja konstatujem da sve više proizvoda ima što duži rok trajanja zbog E dodataka, koji u dotičnim količinama nisu opasni, ali ovi dodatci postoje u mesnim proizvodima, u pekarskim proizvodima i u slatkišima.



U uslovima u kojima za 75 odsto Rumuna glavni kriterjum za izbor prehrambenih proizvoda je cena, naši sunarodnici sa malim i prosečnim platama obožavaju tursku i arapsku fast food hranu. Jasno je zašto se povećao broj digestivnih bolesti i zbog čega četvrtina odraslih i 10 odsto dece Rumunije pate od gojaznosti.

(foto: pixabay.com)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
(foto: Anqa / pixabay.com)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Ambasada Sustenabilității în România
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Foto: pixabay.com
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)
Društvo среда, 16 октобар 2024

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)

U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu. Najviše...

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)
Društvo среда, 02 октобар 2024

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)

Betonski zidovi i negovano drveće svake sezone, ponekad su dom pčelama u Bukureštu. Desetine hiljada pčela nalaze sklonište u ventilacionim...

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)
Društvo среда, 25 септембар 2024

Nova lica Rumunije (25.09.2024)

U uslovima negativnog prirodnog priraštaja, sa sve izraženijim starenjem stanovništva i masovnim prilivom emigracije, tržište rada u Rumuniji se...

Nova lica Rumunije (25.09.2024)
Društvo среда, 18 септембар 2024

Drugi pol (18.09.2024)

Među svim evropskim državama, Rumunija ima najnižu stopu zaposlenosti žena na tržištu rada. U Rumuniji ta stopa iznosi 45,4%, u poređenju sa...

Drugi pol (18.09.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company