Koliko su zdravi prehrambeni proizvodi
Studiije pokazuju da zadnjih godina Rumuni sve pažlivije izaberu prehrambene proizvode, pažljivo čitaju šta piše na etiketama, a mnogi su raspoloženi da više plaćaju za zdravu hranu. Sve ovo zato što mnogi proizvodjači u prehrambenoj industriji ne poštuju više recepte i, radi povećanja obima prodaje, u hranu uvedu nezdrave supstance. Šta i kako jedemo je veoma aktuelna tema naših vremena. Iako stručnjaci preporučuju stanovništvu da bude oprezno kada kupuje prehrambene proizvode, iako povodom stalnih kontrola proizvoda u prodaji otkrivene su brojne nepravilnosti, problemi nisu još rešeni. Inače, trećina kontrola koje realizuje Služba za zaštitu potrošača vršena je na bazi žalbi potrošača. Samo prošle godine broj žalbi je bio veći od 7000. Jedna mlada klijentkinja izjavila nam je sledeće: “Na žalost, čini mi se da prehrambeni proizvodi nisu u redu. Najčešće, sadržaj proizvoda ne odgovara navodima na etiketama. Korišćeni su brojni prehrambeni aditivi o kojima sam čitala da su štetni i izazivaju zavisnost. Voća su uvezena i nemaju ukusa, meso je puno začina da bi se krila realna boja ne baš svežeg mesa, pileće meso je puno hormona “.
România Internațional, 28.10.2015, 13:23
Druga žena nam kaže da preferiše da ide u kupovinu na pijacu, ali ne može uvek tamo da stigne: Ponekad sumnjam u kvalitet proizvoda. Ja preferišem bio proizvode, volim prirodne proizvode sa sela, ali kad to nije moguće primorana sam da idem u radnju. A tamo, sirevi, na primer, puni su hemijskih supstanci. Ja verujem da većina proizvoda je genetski modifikovana, ali moramo ih jesti.“
Prema studiji kompanije Gfk Rumunija, 70 odsto Rumuna ocenjuje da zdrava ishrana pretpostavlja konzumiranje voća i povrća, a 50 odsto konzumiranje što manje procesiranih proizvoda. Za neke Rumune, vegetarijanstvo je postalo način zdravog života i odustali su od proizvoda moderne prehrambene industrije koja se, zadnjih godina, mnogo transformisala, kako nam kaže Kostel Stanču, predsednik Službe za zaštitu potrošača: Na žalost, proces falsifikovanja prehrambenih proizvoda počeo je posle 1990. godine, tačnije posle 1998., kada rumunski standardi nisu više bili obavezni, a proces falsifikovanja postao je intenzivniji. Trgovinska društva koja odvijaju delatnost u prehrambenoj oblasti nisu više bila primorana da poštuju dotične specificne standarde te su počele da utvrde sopstvene standarde. Oni koji su pokušali da zadrže recepte za proizvodnju zdrave hrane i videli da se proizvodi ne prodaju dobro ili su u išli u stečaj ili počeli da falsifikuju prehrambene proizvode.
Najčešće falsifikovan proizvod u Rumuniji je crni hleb, koji umesto mlevene pšenice sadrži zabranjena hemijska bojila. Usled studije koju je nedavno realizovala Služba za zaštitu potrošača u Rumuniji, 6 odsto narezanog hleba ne poštuje tradicionalni recept. U uslovima u kojima, u okviru Evropske unije Rumuni konzumiraju najviše hleba, odnosno 97 kilograma godišnje, Kostel Stanču, predsednik Službe za zaštitu potrošača ističe: U hlebu su zamenili pšenično brašno sa brašnom od drugih biljaka nižeg kvaliteta, kao što su pasulj ili soja, i dodali puno prehrambenih aditiva koji nisu specifični ovom proizvodu. U hlebu smo identifikovali cistein, sredstva za zgušnjavanje, po jedan ili dva konservansa, palmino ulje ili margarin, koji nemaju nikakvu vezu sa tradicionalnim receptom.
Ministarstvo poljoprivrede priznaje da za polovinu domaće proizvodnje hleba ne plaća se porez. Prema tome, kvalitet i bezbednost hleba ne mogu biti kontrolisani. Dragoš Frumosu, predsednik Federacije sindikata u prehrambenoj industriji kaže: “Postoje velike firme koje proizvode u skladu sa svim normama o kvalitetu, bezbednosti i zdravstvu, ali postoje i druge firme koje ne poštuju recepte i rade za profit. Mislim, da mi potrošači možemo odabrati i eliminisati sa tržišta proizvodjače koji ne poštuju kvalitet proizvoda. Neki proizvodjači kažu da neki korisnici zahtevaju vrstu salame, na primer, koja ne treba da premaši dotičnu cenu i ovo pretpostavlja nepoštovanje recepta i manje zdravog proizvoda. Ja konstatujem da sve više proizvoda ima što duži rok trajanja zbog E dodataka, koji u dotičnim količinama nisu opasni, ali ovi dodatci postoje u mesnim proizvodima, u pekarskim proizvodima i u slatkišima.
U uslovima u kojima za 75 odsto Rumuna glavni kriterjum za izbor prehrambenih proizvoda je cena, naši sunarodnici sa malim i prosečnim platama obožavaju tursku i arapsku fast food hranu. Jasno je zašto se povećao broj digestivnih bolesti i zbog čega četvrtina odraslih i 10 odsto dece Rumunije pate od gojaznosti.
