Koliko novca je potrebno za pristojan život
U septembru ove godine neto prosečna plata u Rumuniji je iznosila 580 evra. U ovim uslovima postavlja se pitanje kakve se troškove mogu pokriti ovim novcem? Odgovor smo našli u nedavnoj sociološkoj studiji. Fondacija Fridrih Ebert Rumunija, Institut za istraživanje kvaliteta života i Syndex, izračunali su nedavno koliko novca je potrebno za pokrivanje bioloških i socijalnih potreba jedne osobe u Rumuniji. Drugim rečima koliko košta pristojan život, za koji su potrebni sledeći elementi: ishrana, odeća i obuća, stan, obrazovanje i kultura, zdravlje, odmor i zabava i štedni fond porodice. Za sve ove potrebe, porodici formiranoj od dva roditelja i dvoje dece bilo bi potrebno 1450 evra, dok za jednu osobu otprilike 547 evra. Kako je sve to izračunato, rekla nam je Viktorija Stoijču, predstavnica Fondacije Fridrih Ebert Rumunija: Iznos neto prosečne plate je letos izračunao Nacionalni institut za statistiku, a ovo bi bio 580 evra. Medjutim, u praksi, dve prosečne plate jedne porodice sa dvoje dece su niže od 1440 evra, koliko je potrebno za pristojan život. Ali ovaj iznos ne opisuje stvarnost i svakodnevne potrebe rumuna, već ono što bi bilo potrebno za pristojan život. Prošlih godina je Nacionalni institut za statistiku izračunao koliko novca je potrebno za preživljavanje, dok smo sada drugačije pristupili ovom pitanju.
Christine Leșcu, 05.12.2018, 12:09
Iako ova sociološka studija je reprezentativna za urbansko stanovništvo, deo troškova ljudi koji žive na selu je sličan, smatra Viktorija Stoijču, predstavnica Fondacije Fridrih Ebert Rumunija: “Nismo u ovu studiju uključili penzionere ili neaktivne osobe. Istraživanje i svakodnevna potrošačka korpa, kao struktura troškova, su relevantni i reprezentativni za urbansko zaposleno stanovništvo. Istina je da ova korpa nije reprezentativna za seosku sredinu, ali to ne znači, kako se već kazalo, da bi na selu iznos potrošačke korpe potreban za pristojan život bio manji zato što oni jedu ono što uzgoje u vrtu. U ovim uslovima potrošačka korpa bi imala niži iznos, ali su veći troškovi za zdravlje, na primer, u kontekstu u kojem u mnogim selima ne postoje bolnice. Zatim u seoskoj sredini su veći troškovi za obrazovanje, jer tamo ne postoje gimnazije i prema tome roditelji učenika moraju im platiti kiriju u gradovima ili dnevni transport iz sela do grada.
Razlika izmedju teoretskih ali minimalnih troškova za pristojan život i rumunske stvarnosti je uočljiva za rumune sa običnim prihodima, rekla je naša sagovornica Katalina: “Procenti i brojke nisu realni zbog dva razloga: plate većine stanovništva nisu tako velike da bi omogućile pristojan život, a u drugom redu, realni troškovi jedne porodice za elemente uključene u potrošačku korpu, odnosno za obezbedjenje minimalnog pristojnog života, su mnogo veći. Za zdravlje, na primer, predvidjeni su prosečni troškovi od 23 evra, ali to je nedovoljno. Zatim, ako ideš sa dvoje dece u bioskop i sem ulaznice kupuješ i kokice platićeš više od 20 evra. Troškovi za ishranu ne mogu predstaviti samo 20 odsto iznosa mesečne potrošačke korpe, s obzirom da su se cene prehrambenih proizvoda povećale u novembru za 10 odsto u odnosu na prošli mesec. Ovo je realno samo ako ljudi kuvaju u kući i ne jedu meso. Za ljude koji imaju prosečne plate iznos potrošačke korpe je prevelik. Ne treba zaboraviti da, u uslovima u kojima korpa iznosi 1440 za porodicu sa dvoje dece, mnogobrojne onakve porodice žive sa samo 860 evra mesečno.
Ističući da iznos minimalne potrošačke korpe za pristojan život je samo deskriptivni, autori studije su svesni razlika o kojima govore potrošači. Viktorija Stoijču, predstavnica Fondacije Fridrih Ebert Rumunija precizira: 90% odraslih Rumuna ima prosečnu platu od najviše 450 de euro, dakle 90% Rumuna ima plate niže od iznosa minimalne potrošačke korpe potrebne za pristojan život, kako smo mi izračunali. Naša zemlja ima siromašno stanovništvo i čini se da pristojan život je još uvek privilegija za većinu Rumuna.
