Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)

Ako bi poslodavci odluči, više od 82 odsto zaposlenih kaže da se ne bi protivili da rade isključivo iz kancelarija, čak i ako to priznaju, bilo bi im nezgodno

Dragana Diamandi и Luiza Moldovan, 27.11.2024, 16:31

Ako bi poslodavci odluči, više od 82 odsto zaposlenih kaže da se ne bi protivili da rade isključivo iz kancelarija, čak i ako to priznaju, bilo bi im nezgodno. Ovo su rezultati ankete koju je nedavno objavio jedan investitor za nekretnine u Rumuniji. U 2024. godini nastavljen je trend povratka u kancelarije, što je postalo evidentno već prošle godine. Prema rezultatima ovog nacionalnog istraživanja, na 1.168 ispitanika, zaposleni kažu da bi se brzo prilagodili. Ispitanici cene da fizički povratak na posao omogućava bolje razdvajanje ličnog i profesionalnog života (45%). Za 53% ispitanika interakcija sa kolegama je veoma bitan razlog za fizički povratak na posao. Štaviše, ako bi poslodavac nametnuo rad u kancelariji, nešto manje od 18% zaposlenih počeli bi da traži drugi hibridni posao ili bi odlučili da podnesu ostavku.
Na ovu temu razgovarali sam sa Androm Pintikanom, osnivačem HR škole. Stručna saradnica za mentalnu higijenu zaposlenih, Andra Pintikan kaže:

,,Lično ne verujem u univerzalne recepte. Ono što funkcioniše za jednu organizaciju možda neće za drugu. Što se tiče teme povratka u kancelariju, mislim da je još uvek prilično osetljiva, za mnoge od nas. Štaviše, čujem različite perspektive na tržištu. Razgovarala sam i sa ljudima iz organizacija u kojima su zaposleni predlagali povratak u kancelariju, ali i sa organizacijama u kojima su, nakon nametanja povratka, zaposleni davali ostavke i moral tima je veoma pao. Temu „da li zaposleni više vole rad na daljinu ili u kancelariji“ pomakla bih na „koje su stvarne potrebe naših timova? Kada predlažimo da konkretno istražimo koje potrebe imaju zaposleni, shvatili smo da su zaposleni zbog dinamičnog života koji vode, ustvari odvojeni od svojih potreba, tako da i ne znaju da kažu koje su to njihove potrebe. Shodno tome, možda je potrebno da prvi put uradimo analizu neopaženih potreba.“

Postoje stručnjaci koji kažu da je trend povratka na posao sve veći zato što kancelarije izgledaju bolje i uslovi rada su se promenili na bolje. Ali ove promene nisu jednoobrazne. Lockdown od pre 4 godine možda nas je „pogurao unapred“ i ubrzao nasu brzinu prilagođavanja. Andra Pintikan:

„Ako bi sutra došlo do novog lockdown-a, koliko brzo bi se po vašem mišljenju vratili poslovi na daljinu? Verovatno prilično brzo, s obzirom na to da već imamo iskustva sa COVID situacijom, pa smo čak, među mnogim evropskim zemljama, bili jedna od zemalja koje su se najbrže mobilisale, prema izvestajima brojnih korporacija. A činjenica da imamo veoma dobru internet infrastrukturu omogućila nam je da i od kuće postanemo veoma efikasni, a najverovatnije u ponižavajućoj situaciji krenuli bi iznova i prošli bolje nego prethodni put.“

Promene u radnom okruženju nakon pandemije nisu ujednačene, u kontekstu gde skoro 60% ispitanika pomenute studije tvrdi da im je kancelarija ostala nepromenjena u poslednje 4 godine, preko 11% kaže da je prostor sada manji , a skoro 8 odsto se žali da imaju manje opreme i neophodnog materijala u odnosu na period pre pandemije, navodi studija. Pored toga, više od 71% ispitanika tvrdi da kompanija u kojoj rade nije izmeštala sedište u poslednje 4 godine, a samo 13% kaže da sada radi u novom sedištu, koje je veće i bolje opremljeno. Skoro 27% kaže da sadašnja kancelarija nije dovoljno velika za potrebe tima, a preko 33% ispitanika kaže da ima premalo opreme.

Mnogi od nas bili su svedoci, poslednjih godina, selidbe firmi za koje rade. Sklonost poslodavaca prema održivim zgradama sa niskim troškovima održavanja i prilagodljivom potrošnjom bila je relevantna u poslednje vreme. Uprkos svom šarmu, istorijske oblasti gradova, koje su nekada preferirala kompanije, zamenjene su oblastima koje su manje atraktivne u pogledu lokacije, ali privlačnije u pogledu uslova. Ova nova kancelarijska središta se takmiče u sve inovativnijim arhitekturama i dizajnom, ali da li je to zaista ono što je zaposlenima potrebno?

Andra Pintikan: „Sigurnost, udobnost i resursi su 3 bitna elementa za izvođenje aktivnosti. Međutim, nedovoljno u današnjem svetu. Želimo zaposlene sa visokim učinkom i, pre svega, želimo da inoviraju, kako bismo mogli da pratimo žestoku konkurenciju na tržištu. Ali bilo bi umesno zapitati se da li je okruženje u kome ljudi treba da rađaju inovaciju postavljeno tako da za nju stvore prostor, kako fizički tako i psihički.

Pored kvaliteta kancelarijskog prostora i, očigledno, svih potrebnih sadržaja za bezbednost i udobnost, govorila bih i o kreativnosti. Kao što svako kod kuće ima određeno raspoloženje, pripisano njegovim ličnim prostorom, i na poslu uticaj je isti. Dizajn ne bi trebalo da se odnosi na raskoš, već da utice na stvaranje impresivnog iskustva na radnom mestu, koje zaposlenog lako dovodi u stanje toka. Ali, dok sedimo ovde i pričamo o toku rada kroz dizajn enterijera u kancelarijskim prostorima, treba da prepoznamo da u Rumuniji imamo kancelarije u kojima zaposleni nemaju grejanje zimi, ne govorimo o kafi.

Dakle, možemo početi sa bezbednošću i udobnošću i nakon što se uverimo da ih imamo, možemo nastaviti dalje i sagledati kvalitet radnih prostora i kroz dizajn.“

Prema perspektivi Mihalija Čiksentmihalija, psihologa koji je popularizovao koncept toka – flow, stanje toka znači biti potpuno uključen i što je više moguće koncentrisan na aktivnost koja nam donosi radost i motiviše nas.