Kako reaguju društvo i pojedinci u vremenima sanitetske krize
Proglašeno sredinom marta meseca zbog pandemije korona virusa, vanredno stanje je Rumuniji donelo razne restriktivne mere koje su bile postepeno primenjene. Možda ona koja najviše pogadja društvo je ograničenje slobode kretanja, koje pretpostavlja društvenu izolaciju i drastično smanjenje kretanja. Rumuni, kao svi evropljani, koji se nalaze u jedinstvenoj situaciji sa kojom nisu suočene generacije, su se na početku plašili inficiranja, te zatim društvene izolacije. Stručnjaci su primetili i analizirali individualne i grupne psihološke reakcije, koje smatraju normalnim nivoom zbunjenosti.
Christine Leșcu, 15.04.2020, 12:46
Proglašeno sredinom marta meseca zbog pandemije korona virusa, vanredno stanje je Rumuniji donelo razne restriktivne mere koje su bile postepeno primenjene. Možda ona koja najviše pogadja društvo je ograničenje slobode kretanja, koje pretpostavlja društvenu izolaciju i drastično smanjenje kretanja. Rumuni, kao svi evropljani, koji se nalaze u jedinstvenoj situaciji sa kojom nisu suočene generacije, su se na početku plašili inficiranja, te zatim društvene izolacije. Stručnjaci su primetili i analizirali individualne i grupne psihološke reakcije, koje smatraju normalnim nivoom zbunjenosti.
Sociolog Čiprijan Gradinaru je primetio kako su na početku sanitetske krize mnogi rumuni bili ispanicirani. Ljudi su otišli u šoping bez ikakve svrhe i tada su, na primer, proizvodi poput toaletnog papira nestali. Rumuni su napravili dugoročne zalihe, ali situacija je uobičajena u celom svetu. Svugde postoje šale o nestajanju toaletnog papira. Isto tako,nestala su dezinfekciona sredstva. Teško je bilo naći i medicinski alkohol. Cene odredjenih proizvoda takođe su porasle zbog onih koji su špekulirali vreme panike. U ovom periodu, celo se društvo fokusiralo na krizu koju je izazvao ovaj virus. U prvoj fazi, pre uvodjenja karantinskih mera, nastala je opšta zapanjenost. Čak i u hipermarketima bila je neverovatna gužva, jer su ljudi dolazili da prave zalihe, te je ovo bila idealna sredina za prenošenje virusa. Postepeno, bolje smo razumeli o čemu se radi i prilagodili smo se situaciji. Ovo zapanjenje je, međutim, prirodno, jer je reč o situaciji sa kojom se niko od nas nikada nije suočio,“ precizira Sociolog Čiprijan Gradinaru.
Panika, medjutim, ima dve moguće efekte: može uciniti zlo, ali može učiniti i dobro, jer ljudi postaju obazrivi kada su u pitanju informacije. Oni su pažljivo pratili izjave lekara i vlasti, a medju ovima je bila i odluka o ograničenju prava na kretanje, što nije, medjutim, izazvalo proteste. Sociolog Čiprian Gradinaru precizira da su postojale neke ustanove koje su kritikovale ove odluke, ali nije postojala snažna društvena reakcija upravo zato što je svaka osoba znala da može biti inificirana korona virusom. Prolazom vremena ljudi se naviknu na ovu ideju, a moguće je i da nivo stresa opada“, kaže nas sagovornik.
Sociolozi pažljivo analiziraju kako ova sanitetska kriza promenjuje kolektivni um. Čiprijan Gradinaru ističe da će se jasno nesto promeniti. U prvom redu, na duži rok biće promena u privredi i u domenu našeg prava kretanja. Najverovatnije, i potrošački običaji će se promeniti, a vreme koje provodimo u kući će promeniti percepciju o značaju društvenog i porodičnog zivota“, naglašava naš sagovornik.
Na individualnom planu, promene će se pojaviti istovremeno sa mehanizmima upravljanja anksioznošću. Psiholog Dijana Stankuleanu kaže da dotičan stepen nemira je prirodan. Ovo je adaptativni odgovor mozga koji nam kaže da nešto nije u redu i potrebno je da budemo spremni. Upravo ove emocije, nemir i strah, predstavljaju motor naših priprema. Ovo je prvi korak prihvatanja činjenice da nemamo kako da budemo potpuno opušteni u ovom periodu. Važno je da otkrijemo koje aktivnosti možemo obaviti u kući da bismo izbegli povećanje anksioznosti zbog koje bi nas panika i očaj obuzeli. Zato je dobro da imamo neku kontrolu i predviljivost, primera radi, ako ostanemo u kući ne treba da ceo dan provodimo u pidžami. Zatim, moramo obaviti niz aktivnosti da bismo nastavili naš profesionalni život. Potrebno je dodati relaksaciju putem lektira ili gledanja filmova, jer važno je da imamo aktivnosti koje nas discipliniraju telo, um i dušu, da bismo ostali u zoni u kojoj možemo upravljati nemirima“, ističe psiholog Dijana Stankuleanu.
Dugoročne promene se očekuju i na nivou pojedinca, a naša sagovornica kaže da pre društvene izolacije stalno smo nameravali da se vidimo sa drugovima, da se telefonom javimo roditeljima, da imamo više pauza za kafu da bismo pričali sa kolegama. Ove stvari su bile veoma značajne, ali zbog nedostatka vremena nismo uvek uspeli da ih realizujemo. Ali sada, u izolaciji, ove namere i želje postaju još važnije i žalimo što smo pre bili samo teoretski svesni značaja socijalizacije. Ali do trenutka direktne i stalne interakcije sa dragim osobama, imamo na raspolaganju digitalnu tehnologiju da bismo komunicirali sa prijateljima, roditeljima i rodbinom. Ovo je vrsta interakcije koja je ranije izgubila teren pred svakodnevnim obavezama“, objasnila je naša sagovornica.
Eksperti u oblasti psihologije i sociologije ističu da bi valorizacija važnih ljudskih kontakata i njihova prioritizacija bile bi neke od željenih posledica perioda društvene izolacije.
