Kako razgovaramo sa decom o ratu

Rat. Ni odrasli ga dovoljno ne razumeju, a deca mnogo manje .Veoma složena i kompleksna ratna situacija u Ukrajini iznela je na površinu veoma delikatnu problematiku i nadamo se da uspevamo da sačuvamo decu od stresne situacije u našoj porodici, ali svakako ne možemo da im pokrijemo oči rukama kada gledaju strašne slike rata. Kako objasniti deci dramu nastalu usled rata ? Kako da ih osposobimo da se suoče sa komplikovanim situacijama koje se mogu pojaviti kasnije u njihovim sopstvenim životima? Da li da filtriramo realnost ili ne? Evo šta kaže na ovu temu psiholog Kristina Nastase:

Luiza Moldovan, 08.06.2022, 18:30

Rat. Ni odrasli ga dovoljno ne razumeju, a deca mnogo manje .Veoma složena i kompleksna ratna situacija u Ukrajini iznela je na površinu veoma delikatnu problematiku i nadamo se da uspevamo da sačuvamo decu od stresne situacije u našoj porodici, ali svakako ne možemo da im pokrijemo oči rukama kada gledaju strašne slike rata. Kako objasniti deci dramu nastalu usled rata ? Kako da ih osposobimo da se suoče sa komplikovanim situacijama koje se mogu pojaviti kasnije u njihovim sopstvenim životima? Da li da filtriramo realnost ili ne? Evo šta kaže na ovu temu psiholog Kristina Nastase:

U kriznoj situaciji, dete prvenstveno ima potrebu za sigurnošću. Laži, skrivanje pojedinih informacija i lažna uverenja ne mogu stvoriti sigurnost detetu . Naprotiv. Produbljivanjem nesigurnosti, uvlači dete u jednu potpuno nejasnu situaciju, a samim tim dete nema više poverenja u reči svog roditelja. Izbegavanje razgovora sa decom može dovesti do somatskih posledica: deca mogu odbiti da izlaze iz kuće, mogu postati bezvoljna ili, naprotiv, mogu postati besna. Ograničite razgovor na najbitnije činjenice, podelite sa njima informacije ali ne preterujte. Pružajte detetu postepeno osnovne informacije. Detetu treba dati vremena da obradi informacije. Ako dete postavi pitanje o nekoj određenoj situaciji koja se odnosi isključivo na jedan događaj, važno je da mu odgovorite isključivo na to i da izbegavate nepotrebno gomilanje informacija, ali pokazite pristupačnost, otvoren i iskren pristup prema detetu, tako da ma koliko puta dete želi da postavi pitanje, da ima sigurnost da će roditelj uvek dati odgovor. Ako deca postavljaju pitanja a roditelji izbegavaju da im odgovore, deca će biti konfuzna, misliće da odrasla osoba laže, a roditelji gube priliku da ih uvere da su sigurni i da su na bezbednom. Drugim rečima, roditelji predstavljaju sigurnost za decu. Roditelji, posebno za decu do 11-12 godina, mogu da selektuju i prevedu informacije kako bi iste bile dostupne deci. Mogu umiriti dete, mogu ga ohrabriti da se emocionalno rastereti i mogu im pružiti podršku. Ne razgovarati sa decom znači da ih ostavljate da sami popune narativne praznine a dete će razmišljati na ovaj način: ako kriju od mene, mora da je nešto ozbiljno- što dovodi do porasta anksioznosti. Ako mi ne kažu znači da nemaju poverenja u mene- što dovodi do smanjenja samopouzdanja. Tako da budite iskreni i direktni, ali bez ekstremnih detalja. Kako roditelji treba da razgovaraju o temi smrti sa decom različitog uzrasta, odgovorio nam je psiholog Kristina Nastase:

Preporučuje se da se započne od onoga što je već deci poznato, a potom da budu ohrabrivani da postavljaju pitanja. Takođe, treba im pomoći da iskažu svoja osećanja- zabrinutost, strah, bes, tugu i saosećajnost. Koju ulogu imaju roditelji? Da objasne, u odnosu na uzrast deteta, šta je rat. Postoje istorijske knjige za decu iz kojih se roditelji mogu inspirisati kako bi pružili najmladjima potrebna objašnjenja. Možete im čitati o borbama u kojima dobro pobeđuje. Možete zajedno sa njima gledati animirane filmove ili ekranizacije koje su rađene na bazi istorijskih knjiga . Veoma je dobro da se igrate rata sa svojom decom ako je ova igra na inicijativu deteta. Igra ima moć da oslobodi od straha i da projektuje sve brige vezane za rat u kojima puštate decu da vode tok igre. Najverovatnije će igra biti na zahtev dece uzrasta do 9- 10 godina. Sa starijom decom možete koristiti igre strategije ili video igrice. Humor je veoma bitan metod zato što smanjuje tenziju, relativizuje i stvara sreću, dok smejanje ima sposobnost da smanji strah i bes. Za određenu decu ovaj metod može biti sasvim dovoljan. Pojedina deca bi postavilia pitanje da li umiru ljudi koji se bore? I treba da im kažete istinu i da odgovorite na druga pitanja u vezi sa temom smrti iz razloga što se tema rata na kraju svodi na temu smrti. Možete ih uveriti da neće umreti i da niste u opsasnosti i da odrasli širom sveta rade na rešavanju ovog problema, uverite ih da to nije njihova odgovornost i da ne treba da osećaju krivicu, da se mogu igrati sa drugovima i mogu da rade sve što ih čini srećnim. Možete podeliti sa njima da i oni kao I mi, odrasli imaju ista osećanja, brige, tugu, bes, ali da razumeju da se rat neće proširiti i da u našoj državi neće biti rata. Bitno je da se usredsredimo na stvari koje svakodnevno obavljamo, da možemo da pomognemo ljudima iz Ukrajine, da i deca mogu da pomognu ako žele i veoma je bitno da budemo solidarni, I da zajedno možemo sve da prebrodimo. Dete će osetiti sigurnost iz činjenica koje su im odrasli objašnjavali šta se to zapravo zbiva. Osetiće da nisu beznadežni, neće plakati, i neće biti prestrašeni.Psiholog Kristina Nastase objasnila nam je kako da pričamo sa adolescentima o ratu:

Starija deca, adolescenti, imaju već neku percepciju o tome šta je ustvari rat. Kakve posledice iz toga proizilaze? Oni poznaju ovu tematiku iz knjiga, filmova, od drugara, sa časova istorije, televizije. Rat nikada nije bio tako blizu. Sa njima treba da proverite izvor informacija. Da dajete jasne i logične argumente koji će im pomoći da se umire. Treba da uvažite njihova osećanja, da prihvatite kada vam kažu da se ne boje, iako njihovo ponašanje ukazuje na nešto sasvim drugo, da im pomognete da budu svesni konekcije između njihovih misli i osećanja, da se bavite njihovim mislima, da pronađete što racionalnija objašnjenja. Kao roditelji, možete sa njima da podelite vaša mišljenja o ratu, možete da ih podstaknete da iskažu svoje misli. Možete razgovarati sa njima na temu kako da pomognete izbeglicama. Odaberite određeno vreme u danu kada možete da razgovarate o promenama koje su nastale u toku rata, ako su uznemireniji nego predhodnog dana. Budite otvoreni za razgovor ali ga nemojte previše produžavati. Ne pokušavajte da negirate dečija osećanja već pričajte sa decom o njihovim osećanjima. Na ovaj način će dete osećati sigurnost i spoznaće sebe, kaže Kristina Nastase.

Iako su razgovori naporni i teški za odrasle, dobro je da se ovi razgovori vode. Ovakav vid dijaloga treba posmatrati kao otvorena vrata za druge razgovore u budućnosti na komplikovane teme. Odrasli treba da prihvate osećanja dece, da ih ne potiskuju i da pronađu, u meri u kojoj je to moguće, adekvatne odgovore na njihova pitanja, tako da slika koju će mentalno procesirati bude što adekvatnija za njihovu sposobnost razumevanja. Ne zaboravite: deca mogu da manifestuju stanja burnih emocija, ali se ne zadržavaju dugo u njima. Koliko god uspete da držite ova stanja pod kontrolom toliko će ona brzo da prođu. Verbalizujući strah, pomažete detetu da zamisli strah u vidu situacije i na taj način mu pomažete da se smiri. Nemojte nametati sebi obavezu da imate savršene odgovore na sve probleme i na sva pitanja. Analizirati određenu temu zajedno sa detetom je ujedno način da naučite decu da istražuju svoja nejasna osećanja, da misle o teškim i komplikovanim temama, i na taj način će im se smanjiti psihički otpor ka većim problemima. Nemojte se bojati da kažete ,, ne znam i ne mogu. Iskazivanje sopstvene krhkosti proizilaze iz smirenosti i obuzdavanje sebe a korisna je zato što ohrabruje iskazivanje osećanja.