Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Izolovani u Rumuniji (25.11.2020)

Puno tuge i rezignacije je u glasu žene koja već čitav život živi u jednom planinskom zaseoku u Rumuniji: Posle dvadeset i nešto godina braka, moj muž je umro. Ostala sam sama, nemam dece, nemam nikoga. Stalno plačem, nemam sa kim da razgovaram, nemam s kim da radim, sedim sama, u pustoj kući. Mnogo puta, kada sednem za sto, stavim još jednu stolicu, da mi se čini da je neko došao da jede sa mnom. Kad vidim da niko ne dolazi, počnem da plačem i ne jedem ništa, ustajem od stola i odlazim da obavim svoje poslove oko kuće. Ovde je kraj sveta. Nigde nije teže nego u ovoj šumi. Prava je muka u ovom zaseoku, rekla je jedna stara žena. A kao ona žive mnogi ljudi, koji su nepoznati, nažalost, i za vlasti. Oni su današnji gosti, predstavljeni kao kolektivni lik, kojem ćemo dati najbolje ime – po seriji televiziskih reportaža o ovom pitanju: izolovani u Rumuniji“.

Izolovani u Rumuniji (25.11.2020)
Izolovani u Rumuniji (25.11.2020)

, 25.11.2020, 13:31

Puno tuge i rezignacije je u glasu žene koja već čitav život živi u jednom planinskom zaseoku u Rumuniji: Posle dvadeset i nešto godina braka, moj muž je umro. Ostala sam sama, nemam dece, nemam nikoga. Stalno plačem, nemam sa kim da razgovaram, nemam s kim da radim, sedim sama, u pustoj kući. Mnogo puta, kada sednem za sto, stavim još jednu stolicu, da mi se čini da je neko došao da jede sa mnom. Kad vidim da niko ne dolazi, počnem da plačem i ne jedem ništa, ustajem od stola i odlazim da obavim svoje poslove oko kuće. Ovde je kraj sveta. Nigde nije teže nego u ovoj šumi. Prava je muka u ovom zaseoku, rekla je jedna stara žena. A kao ona žive mnogi ljudi, koji su nepoznati, nažalost, i za vlasti. Oni su današnji gosti, predstavljeni kao kolektivni lik, kojem ćemo dati najbolje ime – po seriji televiziskih reportaža o ovom pitanju: izolovani u Rumuniji“.



Niko ne bi mogao bolje da opiše ovaj kolektivni lik od novinarke Dite Dinež, koja od 2006. godine šeta planinskim stazama u potrazi za sagovornicima: Ovo je kolektivni lik o kojem sam mislila da je u nekom trenutku nestao, ali moja bol je što na njih nailazim jos uvek, što još uvek postoje putevi koji vode do ljudi za koje niko ne zna, za koje, na primer, veče dolazi u 17 časova, kada sunce zalazi, kojima niko ne otvara vrata. Ima onakvih muškaraca i žena, većina njih u godinama. Oni koji imaju decu uspevaju da odu, iako u onim planinskim zonama ima još dve, tri otvorene škole, ali mislim da će se i ove zatvoriti za nekoliko godina, jer tamo više nema mladih. Ali ovaj kolektivni lik predstavlja pravu kulturu koja ne bi smela da nestane, a koja će, nažalost, nestati: snaga ovih ljudi je da žive u maloj drvenoj kućici, da uživaju u svakom danu, da ne zahtevaju ništa i da znaju da je dovoljno ono što primaju. Dakle, ako ikada želimo da napravimo muzej Rumunije, trebalo bi da počnemo sa izolovanim zaseocima.“



Dite Dinež kaže za reportaže Izolovani u Rumuniji“ da su vesti o drugom svetu, poklon, blagoslov i molitva. Ovi su, medjutim, i izraz ljudskog stanja, koje je postalo nesigurno u savremenom svetu, koji je ponekad previše površan ili svesno ignoriše takve ljude. Seljak, siromašan seljak, imao je dosta težak život. Niko nije hteo da bude seljak! Zašto se često kaže glupi seljak“? Jer seljak ima novac samo od onoga što prodaje. Ako ne može da proda, umire od gladi. Juče sam otišao na vašar da nešto prodam, ali nisam ništa prodao. Nisam imao novca ni za hleb. A onda? Hrane ima, ali niko vam je ne daje besplatno. Kaže: idi, radi!“ Izolovani ljudi u Rumuniji, poput starca kojeg ste upravo čuli, nisu turisti. Oni su stanovnici raštrkanih zaselaka, u neposrednoj blizini šuma, nemaju asfaltirane puteve, prodavnice ili bolnice. Samo sveštenik svrati do njih s vremena na vreme, da ih blagoslovi! Da li biste zamislili da živite ovako ne dan ili dva, već ceo život?



Izolovani ljudi u Rumuniji su ono što bismo mogli biti i mi, ako ne bismo imali komfor i privilegije, kaže Dite Dinež, koja dodaje: Stari, siromašni ljudi i dalje drže životinje, ali više ne mogu da obradjuju zemlju oko kuće i, prema tome, više ne dobijaju subvencije. Mladi, kako sam već rekla, odlazili su iz ovih mesta. Vodu ne plaćaju, oni koji imaju struju plaćaju vrlo malo, jer nemaju televizore ili malo ih ima, žive od malih penzija. Nedavno naišla sam na staru ženu sa 3 evra penzije, ali našla sam starce i sa penzijom od 1,5 ili 2 evra. A kad sam pitala da li dolazi poštar sa penzijom, odgovorili su mi da ne vredi. Čak i oni su zaboravili da su ljudi i imaju pravo da im neko dodje, čak i za 3 evra.



Ako se niko ne popne do izolovanih ljudi“, Dite Dinež, u pratnji snimatelja i montažera upozna sve rumune sa ovim ljudima kroz mali ekran. Oni svoj život prihvataju kao datost, sa svojim nedostacima i strahovima, i kažu da imaju onoliko koliko im treba, manje radosti, koje zapravo ni ne znaju da imenuju. A o nadamo ne može biti reči! Zrak svetlosti dolazi im i preko Dite Dinež, koja, kad nema snimanja, razgovara sa ljudima koji nude pomoć tim starim ljudima koji žive u izolovanim zaseocima. Dite Dinež je i volonter i prikuplja sredstva za izolovane“ ljude pod pokroviteljstvom Udruženja Lokalna dijaspora. Na ovaj način se mesečno pomaže starcima koji nemaju penziju, iako su radili čitav život, izdržavaju se porodice sa decom, postavljaju solarni paneli ili kupuju lekovi. A u Rumuniji ima mnogo dobodušnih ljudi, koji izlaze iz svoje rutine da bi pomogli drugima!


sursă foto:
Društvo среда, 18 децембар 2024

Trebas mi (18.12.2024)

Na fakultetu je bila poznata kao „devojka sa psima“. Godine 2010, bila je studentkinja Nacionalne škole za političke i administrativne...

Trebas mi (18.12.2024)
Foto: Petr Ovralov / unsplash.com
Društvo среда, 11 децембар 2024

Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)

Devojčice i žene romske nacionalnosti čine jednu od najugroženijih i najzapostavljenijih grupa u Rumuniji. Često zbog predrasude vlasti i...

Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)
(sursa foto pixabay@Vertax)
Društvo среда, 04 децембар 2024

Život stranih radnika u Rumuniji

Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Centar za uporedna proučavanja migracija, u Rumuniji je krajem oktobra 2023. godine živelo nešto više od...

Život stranih radnika u Rumuniji
удалённая работа
Društvo среда, 27 новембар 2024

Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)

Ako bi poslodavci odluči, više od 82 odsto zaposlenih kaže da se ne bi protivili da rade isključivo iz kancelarija, čak i ako to priznaju, bilo...

Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company