Izbeglice iz Ukrajine u Rumuniji- godinu dana nakon ruske invazije 15.03.2023

Od početka rata u Ukrajini u Rumuniju je ušlo skoro 3,5 miliona Ukrajinaca, od kojih se skoro 100.000 privremeno nastanilo u našoj zemlji. Od onih koji su se opredelili za ovu opciju, prema poslednjim podacima Ministarstva rada, vise od 5.700 izbeglica iz Ukrajine se zaposlilo na osnovu ugovora o radu, Kako većinu izbeglica, koje su odlučile da ostanu u Rumuniji, cine žene sa decom predškolskog uzrasta, nije iznenadjujuce sto je značajan broj njih ovde našao posao. Među njima su i korisnici Udruženja Seneka, nevladine dobrotvorne organizacije koja vodi i knjižaru. Osnivač udruženja Anastasia Staiku je, naime, od prvih dana rata bila prisutna na granici Rumunije i Ukrajine, kako bi pomagala izbeglicama, kojima je maternji jezik ruski, u prevodilačkim uslugama. Ova vrsta pomoći je počela da se širi, a Anastasia je postepeno došla da pomogne majkama, ćerkama i bakama koje su se naselile u Bukureštu, da se integrišu u rumunsko društvo. Anastasia Staiku:

Christine Leșcu, 12.03.2023, 17:00

Od početka rata u Ukrajini u Rumuniju je ušlo skoro 3,5 miliona Ukrajinaca, od kojih se skoro 100.000 privremeno nastanilo u našoj zemlji. Od onih koji su se opredelili za ovu opciju, prema poslednjim podacima Ministarstva rada, vise od 5.700 izbeglica iz Ukrajine se zaposlilo na osnovu ugovora o radu, Kako većinu izbeglica, koje su odlučile da ostanu u Rumuniji, cine žene sa decom predškolskog uzrasta, nije iznenadjujuce sto je značajan broj njih ovde našao posao. Među njima su i korisnici Udruženja Seneka, nevladine dobrotvorne organizacije koja vodi i knjižaru. Osnivač udruženja Anastasia Staiku je, naime, od prvih dana rata bila prisutna na granici Rumunije i Ukrajine, kako bi pomagala izbeglicama, kojima je maternji jezik ruski, u prevodilačkim uslugama. Ova vrsta pomoći je počela da se širi, a Anastasia je postepeno došla da pomogne majkama, ćerkama i bakama koje su se naselile u Bukureštu, da se integrišu u rumunsko društvo. Anastasia Staiku:

,,To je zajednica od preko 200 ljudi koji su naučili rumunski u Seneka Antikafe-u, na intenzivnom kursu rumunskog jezika. Oni se ovde druže medjusobno i mi se druzimo sa njima. Ove godine, od jedanaest zaposlenih u Seneci, troje su Ukrajinci. Opremili smo prostoriju posebno za ovu svrhu. To je sala za predavanja koja može da primi 20 ljudi. Moram istaći da nije bilo divne učiteljice gospođe Rodike Faguc, ne bismo uspeli. Ne radimo samo intenzivne kurseve rumunskog jezika, već i kurseve kulturne i društvene integracije. Zajedno idu u pozorište, zajedno gledaju stare i novije rumunske filmove. To je zajednica koja je zaista posvećena integraciji.

Anastasia Staiku je uspela da zaposli tri člana ove zajednice kao bibliotekare, nakon što su savladali prihvatljiv nivo rumunskog jezika. Zaposlenje pomaže ovim ženama da se finansijski snađu, ali i da se prilagode nepoznatoj zemlji. Anastasia Staiku:

,,Pre upisa na kurs, tražimo od njih da navedu razloge zašto žele da uče rumunski jezik. Na početku rata glavni razlozi su bili: da se snađem na ulici“, da mogu da razgovaram sa ljudima koje sam upoznao“, a sada više od 50% kaže da želi da se zaposli ili da ostane ovde na duži vremenski period.

Budući da su uglavnom majke, briga ovih žena očigledno su deca. Rumunska država im je obezbedila nekoliko pilot školskih centara u kojima mogu da nastave studije. Međutim, kako to nije bilo dovoljno, od naredne školske godine odlučeno je da se deca izbeglice iz Ukrajine integrišu u rumunske škole. Ova odluka, međutim, izaziva niz problema, saznajemo i od Anastasie Staiku.

,,U Bukureštu ima šest hub osnovnih škola. Ima ih više u zemlji. Znam da će od sledeće nove školske godine, ova deca biti integrisana u rumunske škole. Sa pravne tačke gledišta, trebalo bi da se organizuje pripremni kurs rumunskog jezika. Činjenica je da ce se naredne skolske godine jednostavno upisivati u škole bez pripremnog kursa rumunskog jezika, to će za njih biti još jedna trauma. Možda će se mališani prilagoditi. Ali tinejdžeri, oni od 13. do 17. godina, moraće da uče po nastavnom planu i programu koji nije najjednostavniji. Znam da će im biti teško. Sada sve više ljudi shvata da će možda rat potrajati još najmanje dve godine. Majkama su deca na prvom mestu, dobro razumeju da se moraju fokusirati na decu. Oni zaslužuju veću podršku, organizovaniju podršku, posebno u oblasti obrazovanja.“

Među ženama iz Ukrajine kojima je dete na prvom mestu je i Katarina, koja je sa sinom došla u Rumuniju pre godinu dana. Slušamo njenu priču:

,,Kada sam došla ovde bila sam u depresiji, kao i svi, jer nije lako ostaviti dom i porodicu, preći granicu sa detetom u nepoznato mesto. Posle kratkog vremena shvatila sam da nemam kud, moram da se prilagodim, jer sam ja jedina odgovorna za svoje dete. Prvo sam se zaposlila u socijalnom centru gde sam pomagala majkama koje su takođe dolazile sa decom i kojima je bio potreban smeštaj, prevoz i dokumenta. Posle toga sam imala sreću da se zaposlim ovde u Seneki, gde imamo prijateljski tim, gde pomažemo jedni drugima i kontinuirano pomažemo građanima Ukrajine. U Ukrajini je ostala cela moja porodica, od bake i deke do roditelja i muža.U stalnom smo kontaktu, koliko nam internet dozvoljava i svi se nadamo pobedi.

Udruženje Seneka nije samo pomoglo Katarini da nađe posao, već i da formira mrežu podrške koju čine uglavnom žene izbeglice iz Ukrajine, ali i Rumunke spremne da pomognu. Na ovaj način ona može lakše da prebrodi ovaj težak period, trudeći se da zadrži osmeh i optimizam. Kao i Tatjana, još jedna žena koja je pre godinu dana došla iz Ukrajine sa svojom 12-godišnjom ćerkom, tri mačke i psom. Njoj je pomogao prijatelj, već nastanjen u Rumuniji. Posle neprijatnosti napuštanja svoje zemlje, neizvesnosti puta i prelaska granice u nepoznatu zemlju, Tatjana se postepeno prilagođavala- učila je rumunski i postala prodavac knjiga. Takodje, uspela je da bolje upozna Rumuniju. Poslušajmo Tatjanu.

,,U prvih 4-5 meseci upoznala sam Rumuniju. Prijatelj kod koga sam ovde došla vozi kajak. Vodio je mene i moju ćerku na sva svoja putovanja kajakom. Našao mi je dom, što je veoma teško s obzirom na veliki broj kućnih ljubimaca koje imam. Rumunija je za mene bila pravo otkriće. Sada mi je, naravno, mnogo jednostavnije. Tokom boravka ovde počela sam da učim jezik i to je promenilo sve, jer se više nisam osećala kao autsajder. Za mene i moje dete još uvek nije bezbedno da se vratimo u Ukrajinu. Za moju ćerku, adaptacija je teža. Bez znanja jezika, prilično je teško. Ali oko nje vlada prijateljska atmosfera. Drugovi i nastavnici su veoma otvoreni, a prilično dobro zna engleski, što joj mnogo pomaže. Da, prilagođava se, ali to je dug proces.

Za sada izgleda da će vremenski period koji će ove žene provesti u Rumuniji biti dug. Ali kako su svojom unutrašnjom snagom uspele da prebrode najteži trenutak izbeglištva, imaće hrabrosti da se suoče sa drugim izazovima u budućnosti.