Prima pagină » Rubrike » Društvo » Građansko učešće u stvaranju UNESKO geoparkova

Građansko učešće u stvaranju UNESKO geoparkova

Zemlja sa mnogo prelepih prirodnih predela u pogledu reljefa, flore i faune, ali i sa tradicionalnim zajednicama umetnutim u ove predele, naročito u planinskim i brdskim oblastima, Rumunija ima mnogo toga da ponudi iz perspektive harmonizacije čoveka i prirode. Upravo je to specifičnost UNESKO geoparka, strukture koja kombinuje održivi razvoj sa ekologijom i za koju se takođe kandiduju dva rumunska projekta: Oltenia de sub munte i Ținutul Buzăului. Kandidature za status geoparka UNESKO su inicijative koje dolaze iz civilnog društva, kao i u skladu sa projektima koji naglašavaju značaj lokalnih zajednica u zaštiti životne sredine i održivom korišćenju prirode.

Christine Leșcu, 05.01.2022, 15:13

Florin Stojkan, predstavnik Udruženja Kogayon, bio je jedan od onih koji su se pre nekoliko godina zalagali za osnivanje nacionalnog parka Buila Vânturarița u županiji Valča. On je u junu 2020. godine uputio pismo UNESKO-u u vezi sa kandidaturom oblasti Oltenia de sub munte, kandidature koju podržava Nacionalna Komisija Rumunije za UNESKO i 60 partnera projekta.

Koje su prednosti Olteniei de sub munte i gde se oblast nalazi u odnosu na park Buila Vânturarița, saznaćemo od Florina Stojkana: Reč je o većem perimetru, praktično Nacionalni park Buila Vânturarița je dragulj u kruni oko kog se konstituiše geopark. Park ima 4.500 hektara, a geopark je 15 puta veći i obuhvata teritoriju od 6 lokaliteta iz županije Valča, od Vajdenj do Banje Olanešti. Obuhvata dva manja odmarališta — Horezu i Banju Olanešti — i četiri ruralna lokaliteta. Ali, praktično, Oltenia de sub munte je mnogo veći. Proteže se od Olta do Dunava, a naš projekat se fokusira na Valču, jer nevladina organizacija koju vodim je mala sa organičenim resursima i nema snagu da se baci celom Oltenia de sub munte. Ipak, odabrali smo ovo ime upravo da bi ostalo otvorena mogućnost da se projekat kasnije proširi. (…) Ovo je mala oblast koja na maloj teritoriji ima veoma visoku koncentraciju i raznovrsnost prirodnih i kulturnih objektiva. Geopark znači geodiverzitet i biodiverzitet, dakle prirodna baština: pejzaži, pećine, klisure, fosilna nalazišta, glina iz Horezua od koje se pravi grnčarija i potom kulturna raznolikost. Ovo je područje sa veoma visokom koncentracijom istorijskih spomenika, muzeja, tradicije, lokalnih zanatlija i geopark se trudi da sve to stavi u ponude koje će ih kombinovati i promovisati područje kao turističku destinaciju“.

Nakon predaje pisma namere, drugi korak u dobijanju statusa UNESKO za geopark je dostavljanje dokumentacije sa projektima koji se odnose na to područje, nakon čega sledi procena međunarodnih eksperata UNESKO-a koji provode nedelju dana u toj oblasti. Ceo proces pretvaranja Oltenia de sub munte u UNESKO geopark trajaće do 2024. godine, kaže Florin Stojkan, koji smatra da se čekanje isplati: Postoji mnogo prednosti. Pre svega, reč je o konceptu koji je nekako preokrenut u odnosu na zaštićeno prirodno područje. Za razliku od ovih mesta gde država dolazi sa ograničenjima i resursima da nametne ta ograničenja, geoparkovi su teritorije na kojima se promoviše održivi razvoj zasnovan na prirodnoj baštini i blisko se sarađuje sa lokalnim partnerima na razvoju usluga i proizvoda koji, kada se plasiraju na tržište, vraćaju vrednost kroz turizam. Dodatno, zajednice vremenom shvataju pravu vrednost svoje baštine i automatski dolazi do organske zaštite od strane ovih zajednica da cene svoje prirodno i kulturno nasleđe“.

Još jedan projekat pretenduje na status geoparka UNESKO je Ținutul Buzăului, koji je pokrenulo istoimeno nevladino udruženje. Koje oblasti u istočnoj Rumuniji obuhvata Ținutul Buzăului, reći će nam Razvan Popa, predsednik udruženja: Obuhvaćeno je 18 opština, koje se nalaze otprilike severno i istočno od reke Buzau. Ovo je teritorija koji počinje tačno od reke Buzau i obuhvata poznata mesta kao što su slavni blatni vulkani. U stvari postoji četiri mesta. Obično ljudi posećuju Puțurile Mari, koji su najpoznatiji, ali nisu najlepši. Postoje Pâclele Mici, Fierbăturile de la Berca i Fierbăturile de la Beciu. Oblast obuhvata i Focurile Vii i pećinska naselja Colți i Bozioru. Takođe su obuhvaćene i oblasti sa naslagama soli i pećine iz Manzelešti“.

Koje su do sad bile faze za Ținuțul Buzăului reći će nam Razvan Popa: Ovaj projekat je započet 2007. godine, dakle prošlo je više od 14 godina. Dugo je trajalo, jer jedan projekat izgradnje (…) zahteva stvaranja turističke infrastrukture, istraživanja, promovisanja i stvaranja partnerstva. Trebalo je da stvorimo kritičnu masu lokalne podrške i tu ne mislim samo na veoma važan politički faktor, već i na preduzetnike i ljude koji tamo zapravo žive. Kada sam bio blizu da ispunim kriterijume UNESKO-a — treba da se ispuni 99 od 101. kriterijuma — završio sam dosije za kandidaturu 2020. godine. Zatim je počela evaluacija. Dosije je bio pregledan od strane komisije UNESKO, a zatim je poslat da evaluaciju učine nezavisna komisija Međunarodne Unije za biološke studije. Oni su praktično radili evaluaciju geološkog dela, da bi videli ako je reč o oblasti sa prirodnim geološkim vrednostima od međunarodnog značaja. UNESKO je uradio evaluaciju projekta i kriterijume održivosti. Zatim smo dobili dve pozitivne ocene i UNESKO je poslao dva stručnjaka na teren, koji su došli ove godine u septembru. (…) Oni su sastavili izveštaj koji su poslali UNESKO-u, a 10. decembra Sekretarijat UNESKO je izglasao preporuke i Ținutul Buzăului je dobio jednoglasno pozitivnu preporuku“.

Ținutul Buzăului se priprema, dakle, da postane UNESKO Geopark, a zvanično imenovanje će se verovatno održati u martu 2022. godine, povodom sastanka Saveta UNESKO-a.