Gradjanske organizacije u borbi protiv zagadjenja vazduha (04.11.2020)

Nizak kvalitet vazduha u glavnom gradu Rumunije već nekoliko godina u potpunosti osećaju svi stanovnici Bukurešta. Ovu činjenicu je priznao i Sud pravde Evropske Unije, koji je u proleće 2020. osudio Rumuniju zbog sistematskog propusta u smanjenju zagadjenja u Bukureštu, na kraju dugog postupka za nepoštovanje zakona koji je pokrenut nekoliko godina ranije. Istovremeno, statistike u zdravstvenoj oblasti pokazuju da zbog zagadjenja vazduha Rumunija gubi više godina zdravog života nego u Indiji. A podaci iz 2018. godine ukazali su da toksična atmosfera izaziva svake godine smrt preko 23.000 Rumuna, prouzrokujući bolesti kao što su rak pluća, ishemijska bolest srca, moždani udar, infekcije donjih disajnih puteva i hronična opstruktivna plućna bolest. A ove bolesti imaju i ekonomske efekte. Prema nedavnoj studiji Uticaj zagadjenja vazduha na troškove za zdravlje, koju je objavila Evropska alijansa za javno zdravlje, Bukurešt godišnje gubi 6,35 milijardi evra, što znači troškove nastale usled posledica zagadjenja vazduha po zdravlje stanovnika. Svaki bukureštanac godišnje izgubi 3.000 evra kao efekat zagadjenja po njegovo zdravlje, dok socijalni troškovi zagadjenja iznose u proseku 1810 evra po svakog Rumuna. Jasno je da su mere za smanjenje zagadjenja morale biti preduzete odavno, ali za to je bilo potrebno tačno znati koje su najštetnije supstance koje se nalaze u vazduhu koji udišemo, u kojoj količini i u kojim zonama su koncentrisane. Nekoliko nevladinih organizacija razvilo je platformu Aerlive, pokrenutu u decembru 2019. Projekat je pretpostavio ugradnju senzora za merenje kvaliteta vazduha u Bukureštu i predstavljanje vrednosti naznačenih na online mapi, kojoj može da pristupi bilo koji stanovnik prestonice i šire. Senzori platforme Aerlive mere nivo suspendovanih čestica PM10 i PM5, ali i pet vrsta toksičnih gasova. Zašto je bila potrebna intervencija civilnog društva za merenje nivoa zagadjenja, saznajemo od koordinatorke platforme Aerlive Oane Neneču: Potreba za ovom platformom bila je prilično hitna u Bukureštu, a potrebna je i u drugim gradovima koji imaju velike probleme sa zagadjenjem. Mislili smo da će ova platforma biti neophodna zato što nadzorne stanice Ministarstva za životnu sredinu na nivou nacionalne i zvanične mreže nisu radile ispravno i još uvek ne rade. Njihov problem je da su veoma zastarele, bilo je potrebno ih ažurirati ili modernizovati svakih pet godina, a to se nikada nije dogodilo u 15 godina od kada su instalirane. Pored toga, one ne rade konstantno i, ako nemate ažurirane podatke, ne možete da izvršite vrlo precizne procene. Još jedan problem je vrlo mali broj ovih stanica: za Bukurešt ima 8, od kojih su dve locirane u okolini glavnog grada. Ove stanice za nadgledanje vazduha rade oko 60% -70% vremena, a, čak i tako, vrlo često beleže veoma visoke vrednosti.

Christine Leșcu, 04.11.2020, 11:03

Nizak kvalitet vazduha u glavnom gradu Rumunije već nekoliko godina u potpunosti osećaju svi stanovnici Bukurešta. Ovu činjenicu je priznao i Sud pravde Evropske Unije, koji je u proleće 2020. osudio Rumuniju zbog sistematskog propusta u smanjenju zagadjenja u Bukureštu, na kraju dugog postupka za nepoštovanje zakona koji je pokrenut nekoliko godina ranije. Istovremeno, statistike u zdravstvenoj oblasti pokazuju da zbog zagadjenja vazduha Rumunija gubi više godina zdravog života nego u Indiji. A podaci iz 2018. godine ukazali su da toksična atmosfera izaziva svake godine smrt preko 23.000 Rumuna, prouzrokujući bolesti kao što su rak pluća, ishemijska bolest srca, moždani udar, infekcije donjih disajnih puteva i hronična opstruktivna plućna bolest. A ove bolesti imaju i ekonomske efekte. Prema nedavnoj studiji Uticaj zagadjenja vazduha na troškove za zdravlje, koju je objavila Evropska alijansa za javno zdravlje, Bukurešt godišnje gubi 6,35 milijardi evra, što znači troškove nastale usled posledica zagadjenja vazduha po zdravlje stanovnika. Svaki bukureštanac godišnje izgubi 3.000 evra kao efekat zagadjenja po njegovo zdravlje, dok socijalni troškovi zagadjenja iznose u proseku 1810 evra po svakog Rumuna. Jasno je da su mere za smanjenje zagadjenja morale biti preduzete odavno, ali za to je bilo potrebno tačno znati koje su najštetnije supstance koje se nalaze u vazduhu koji udišemo, u kojoj količini i u kojim zonama su koncentrisane. Nekoliko nevladinih organizacija razvilo je platformu Aerlive, pokrenutu u decembru 2019. Projekat je pretpostavio ugradnju senzora za merenje kvaliteta vazduha u Bukureštu i predstavljanje vrednosti naznačenih na online mapi, kojoj može da pristupi bilo koji stanovnik prestonice i šire. Senzori platforme Aerlive mere nivo suspendovanih čestica PM10 i PM5, ali i pet vrsta toksičnih gasova. Zašto je bila potrebna intervencija civilnog društva za merenje nivoa zagadjenja, saznajemo od koordinatorke platforme Aerlive Oane Neneču: Potreba za ovom platformom bila je prilično hitna u Bukureštu, a potrebna je i u drugim gradovima koji imaju velike probleme sa zagadjenjem. Mislili smo da će ova platforma biti neophodna zato što nadzorne stanice Ministarstva za životnu sredinu na nivou nacionalne i zvanične mreže nisu radile ispravno i još uvek ne rade. Njihov problem je da su veoma zastarele, bilo je potrebno ih ažurirati ili modernizovati svakih pet godina, a to se nikada nije dogodilo u 15 godina od kada su instalirane. Pored toga, one ne rade konstantno i, ako nemate ažurirane podatke, ne možete da izvršite vrlo precizne procene. Još jedan problem je vrlo mali broj ovih stanica: za Bukurešt ima 8, od kojih su dve locirane u okolini glavnog grada. Ove stanice za nadgledanje vazduha rade oko 60% -70% vremena, a, čak i tako, vrlo često beleže veoma visoke vrednosti.

U Bukureštu su glavni uzroci zagadjenja vazduha saobraćaj, tačnije emisije izduvnih gasova, i centralno grejanje. Šta se dešava sa vazduhom koji udišemo u ovim uslovima, kaže nam i Oana Neneču, koordinatorka platforme Aerlive: Imamo fenomen smoga u Bukureštu u zimskim i prolećnim mesecima. Od lansiranja naše platforme, u decembru 2019. vrednosti koncentracije suspendovanih čestica bile su veoma visoke sve do marta 2020., kada su se smanjile istovremeno sa uvodjem karantina. Još gora je činjenica da postoje epizode ​​masovnog zagadjenja tokom vikenda, kada statistike pokazuju da su zabeležene vrednosti čestica PM 10 i PM5 pet ili šest puta veći od prihvatljivog nivoa za ljudsko zdravlje. To se dogodilo nekoliko puta i bio je prvi alarmni signal. Ni mi nismo znali za to, mislili smo da je saobraćaj glavni izvor zagadjenja tokom dana, ali noću, tokom vikenda, zagadjeni smo sa druge strane. Tako smo saznali da postoje ilegalna spaljivanja otpada oko Bukurešta, pa čak i u gradu, na periferiji, u zonama u kojima su i naši senzori zabeležili veoma visoke vrednosti.

Uprkos ovim informacijama, u Bukureštu nisu preduzete mere za smanjenje zagadjenja. Medjutim, od marta 2020., kada je uveden karantin, retko se beleže vrednosti koje ugrožavaju zdravlje ljudi, a to je dodatni dokaz da je automobilski saobraćaj odgovoran za veći deo zagadjenja. Ali ovo je sporedni efekat pandemije, jer nadležne vlasti uopšte nisu efikasno delovale, smatra koordinatorka platforme Aerlive Oana Neneču: Izveštaj koji je Ministarstvo životne sredine poslalo Evropskoj komisiji za 2019. godinu pokazuje da smo još uvek u situaciji kršenja propisa. Za dve stanice u Bukureštu imamo preko 35 godišnjih prekoračenja nivoa PM10, što znači da smo ponovo podložni sudskom postupku zbog nepoštovanja kvaliteta vazduha. Iako je postupak za kršenje propisa o zagadjenju upravo završen, a Evropski sud pravde osudio nas je zbog nepreduzimanja neophodnih mera za zaustavljanje zagadjenja ,Rumunija je trenutno u istoj situaciji.

Dobar deo ove situacije je što je projekat Aerlive izazvao interesovanje gradjana za merenje nivoa zagadjenja vazduha, što je vidljivo zahvaljujući kampanji Usvoji senzor“. Kao deo ove kampanje, stanovnici Bukurešta prijavili su se za instaliranje senzora u svom susedstvu, a ukupan broj ovih senzora je trenutno 20. Uspeh platforme je doveo do pokretanja sličnog projekta i u Kluž-Napoci, drugom zagadjenom gradu Rumunije, na zapadu zemlje.