Građanske inicijative za održivi život 15.02.2023

Zaštita životne sredine, ali i zdravlja ljudi kroz jednostavniji život, bliži prirodi i uz minimum zagađenja, dužnost je i organa vlasti i građana. U Rumuniji, gde se cirkularna ekonomija jedva podstiče od strane donosilaca odluka, ekološki građanski aktivizam se razvija možda sporije, ali je postojan. Pored nevladinih udruženja, pojavile su se i pojedinačne inicijative koje već imaju svoje pratioce. Jednu takvu inicijativu pokrenula je Korini Ciurea, koja pored svog redovnog posla vodi blog i vlog gde deli svoje iskustvo o manoj potrošnji količine plastike u cilju smanjenja otpada. Za Korinu ovakav način života je zapravo nastavak bliskosti sa prirodom, koja potiče iz detinjstva provedenog na selu. Tokom srednje škole, njene prve odluke bile su vezane za zaštitu prirode.

Christine Leșcu, 12.02.2023, 23:15

Zaštita životne sredine, ali i zdravlja ljudi kroz jednostavniji život, bliži prirodi i uz minimum zagađenja, dužnost je i organa vlasti i građana. U Rumuniji, gde se cirkularna ekonomija jedva podstiče od strane donosilaca odluka, ekološki građanski aktivizam se razvija možda sporije, ali je postojan. Pored nevladinih udruženja, pojavile su se i pojedinačne inicijative koje već imaju svoje pratioce. Jednu takvu inicijativu pokrenula je Korini Ciurea, koja pored svog redovnog posla vodi blog i vlog gde deli svoje iskustvo o manoj potrošnji količine plastike u cilju smanjenja otpada. Za Korinu ovakav način života je zapravo nastavak bliskosti sa prirodom, koja potiče iz detinjstva provedenog na selu. Tokom srednje škole, njene prve odluke bile su vezane za zaštitu prirode.

Korina Ćiurea : Na kraju srednje škole počela sam selektivno prikupljanje. U one velike kontejnere u obliku zvona, koji su bili postavljeni na ulicama, počela sam da bacam plastične predmete, flaše, papir itd. Postepeno, kako sam saznala više, pokušala sam da smanjim potrošnju i smanjim broj kesa koje sam bacala u kante za reciklažu. To je bio moj ideal, nula otpada. Ali to je pre ideal kojem težim. U stvarnosti, to je više želja da se bude blizu prirode. U današnjem društvu pomalo je nemoguće živeti bez stvaranja otpada. U Rumuniji nemamo cirkularnu ekonomiju u kojoj se sav otpad ponovo vraća u promet, apsorbuje se i dobija dodatnu vrednost. Dakle, došla sam do zaključka da treba smanjiti potrošnju, a ne da se stresiramo, jer niko nije savršen i nema načina da živimo savršeno, ali možemo dati sve od sebe da zivimo bolje u datoj situaciji“.

Zamolili smo Korinu Ćiureu da podeli svoje iskustvo da bismo saznali kroz koje faze moramo proći da bi doprineli održivosti:

Prva stvar koju sam zamenila ili koju sam prestala da kupujem su bile plastične kese. Kao svaki gradjanin Rumunije ili bilo koja druga osoba, kod kuće sam imala torbu koja je bila prepuna kesa i svakog dana bivala je sve veća i veća. Zašto da ih onda uzimam iz radnje? Koristiću ove! Koristila sam ih sve dok se nisu pohabale, a potom sam ih dala na reciklazu. Zatim kao zamenu za kese koristila sam ceger od pamuka ili nekog izdržljivog materijala, koji se ne cepa lako. Dakle, to je bila prva promena. Onda sam prestala da kupujem vodu u plastičnim bocama, i zamenila sam ih sa aluminijumskim ili staklenim pakovanjiima i sa filterom za vodu. Zatim, sledeća promena je bila upotreba torbe od tekstila odnosno cegera. U to vreme kada sam ovo započela, pokret nije bio toliko popularan i morao sam da objašnjavam na pijaci ili u prodavnici da ne želim kesu, čak i ako je besplatna. Nakon toga sam izvršila promene i u kupatilu gde sam tečni sapun u plastičnom pakovanju zamenila sa čvrstim u kartonskom pakovanju ili bez omota. Zatim, plastičnu četkicu za zube zamenila sam jednom od drveta, bambusa i tako dalje. Ne preporučujem da sve promene učinite odjednom, već jednu po jednu dnevno, postepeno ih integrišući u vaše rutine, da se ne bi urušio ceo vaš sistem navika, pred teretom, a to bi vas navelo da poverujete da to sto želite je nešto nemoguće“.

U međuvremenu, Korina je uspela da gotovo nikada ne koristi plastiku, a ako se desi da bas mora, kupuje proizvode upakovane u plastična pakovanja koja se mogu reciklirati. Na sreću, u Rumuniji su nedavno otvorene prodavnice i online radnje za prodaju organskih proizvoda, koji nisu upakovani u plastičnu ambalažu. Tu se obično snabdevaju sledbenici pokreta zero otpada“, pokreta koji je podržala i Korina Ćiurea organizovanjem međunarodnih kampanja u našoj zemlji, poput one pod nazivom Jul bez plastike“. Time je takođe doprinela razvoju zajednice nultog otpada“ u Rumuniji.

Korina Ćiurea: Ona je porasla, ali je u Rumuniji i dalje stidljiva, nema toliko pratilaca, ali su jaki i ne odustaju. Čini mi se da se svake godine priključuje sve veći broj ljudi. Pandemija je malo unazadila kretanje, stvari su čak počele da se pomeraju pre 2019. godine, bilo je vidljivijih događaja, više uključenih kompanija, ali mislim da se vraćamo na pravi put. Postoje direktive Evropske unije koje nam pomažu, tako da sam optimista“.

Pristalice održive životne sredine takođe mogu da se informišu zahvaljujući još jednom projektu koji je razvilo civilno društvo. Udruženje ViitorPlus ili Budućnost Plus, ima programe za reciklažu i selektivno sakupljanje otpada, a jedan od njih se zove Mapa reciklaže, saznajemo od Mihaila Tanasea, direktora komunikacija:

Mapa reciklaže je onlajn platforma. Kao projekat postoji 10 godina, ali u sadašnjem obliku ima tek 4 godine. Trenutno smo prisutni na nacionalnom nivou, imamo sabirne punktove širom zemlje. Postoji više od 15.000 punktova, koji mogu biti ulični kontejneri koje postavljaju lokalne vlasti ili sanitarni operateri, zatim sabirni punktovi u prodavnicama, apotekama ili benzinskim pumpama. Oni takođe mogu biti nezavisni sabirni centri. Organizovani su po vrstama materijala, tako da postoje sabirna mesta gde se mogu odložiti svi klasični materijali za reciklažu (plastika, papir, karton, staklo), a postoje i punktovi za otpad električne i elektronske opreme, tekstil koji se može donirati ili reciklirati, korišćeno jestivo ulje ili za lekove kojima je istekao rok trajanja koji se smatraju opasnim otpadom. Promet se povećava. Imali preko 700 hiljada korisnika od kada smo počeli. Prošle godine smo imali preko 200.000 korisnika i preko 550.000 poseta. Ali, kao što sam vam rekao, taj broj se povećava. Pored toga, mapa je zamišljena kao participativna platforma, u smislu da svaki korisnik, ako se registruje, može dodati nove tačke prikupljanja na mapu.“

Mihail Tanase je dodao da je dimenzija obrazovanja takođe veoma važna

Udruženje ViitorPlus“ ima nekoliko misija socijalnog preduzetništva, ekološkog volontiranja , edukacije i ekološke svesti. To prvenstveno radimo preko mape, koja je naš glavni alat, ali imamo i druge metode. Obaveštavamo i informišemo odrasle kroz članke na sajtu koji govore ne samo o sakupljanju, već i o smanjenju i ponovnoj upotrebi. Ovo sprečava prekomernu potrošnju i stvaranje otpada. Takođe imamo uredjenu stranu ekološkog obrazovanja za decu i edukativne sesije za nastavnike. Pružamo im neformalne lekcije o životnoj sredini, a oni ih prenose dalje deci na času.