Gluve osobe u Rumuniji
U Rumuniji živi oko 30.000 gluvih osoba koje imaju pravo da se dostojanstveno integrišu u školski, profesionalni ili društveni život. Međutim, oni često ostaju neprimećeni iz prostog razloga što ne prave buku. Ne mogu ni usmeno da izraze svoje želje ili pritužbe.
Roxana Vasile, 18.05.2022, 13:47
U Rumuniji živi oko 30.000 gluvih osoba koje imaju pravo da se dostojanstveno integrišu u školski, profesionalni ili društveni život. Međutim, oni često ostaju neprimećeni iz prostog razloga što ne prave buku. Ne mogu ni usmeno da izraze svoje želje ili pritužbe.
Važna podrška gluvima dolazi od onih koji se, poput Florike Iuhas, bore za njihova prava. Florika Iuhas, doktorant na Fakultetu za novinarstvo i komunikologiju Univerziteta u Bukureštu, objašnjava zašto, na primer, samo 1% gluvih ljudi polaže maturu na testu iz rumunskog jezika i književnosti: Jedan od velikih problema je što obrazovni sistem nije prilagođen njihovim potrebama, jer misle i sanjaju na znakovnom jeziku, ali moraju da polažu maturu na rumunskom. Gluva osoba nema predloge u svom rečniku, nema glagolskih vremena, nema veznika, nikada neće razumeti razliku između prezenta i pluskvamperfekta, na primer, jer imaju vizuelnu kulturu, svoju kulturu. To se još ne može razumeti na nivou ministarstva. Gluva osoba nikada neće dobro savladati gramatička pravila, jer se sintaksa i topika rečenice gluve osobe veoma razlikuju od topike rumunskog jezika. Gluva osoba će reći ja video lepu devojku“, a ne Video sam lepu devojku“ ili Idem na pijacu da kupim peršun“. Eventualno na kraju dodaju danas“, juče“ ili sutra“, ali će i dalje reći idi sutra na pijacu“ ili idi na pijacu četiri dana kasnije“. Dakle, neophodno je, praktično, da rumunski znakovni jezik bude onaj koji preovladava na maturi. Gluve osobe uče napamet tekstove iz geografije, istorije, uspevaju da polože maturu iz teorijskih predmeta – iz matematike uspevaju, ali sa rumunskim jezikom i književnosti imaju veliki problem, jer njihov način razmišljanja i njihov jezik nije struktuiran prema gramatici rumunskog jezika kojim mi, koji čujemo, govorimo“.
Drugim rečima, sadašnji zakon o obrazovanju ne pravi razliku između ljudi koji čuju i gluvih. Florika Iuhas kaže da se matura iz rumunskog jezika i književnosti zameni, za gluve, ispitom iz maternjeg jezika, koji je, u njihovom slučaju, jezik znakova, a ispit iz rumunskog treba da ima mnogo niži stepen težine. U istom kontekstu, takođe bi postojala potreba za samostalnim odeljenjem za obuku nastavnika znakovnog jezika za specijalne škole. Ne znaju svi to i ne mogu to naučiti! Važi za bilo koji drugi jezik!
Zatim, ako gluvi odu na šalter, ne mogu da komuniciraju sa zaposlenima, u bolnici ili na sudu ne mogu da kažu šta ih boli ili kako im je učinjena nepravda. Za to je u proleće 2020. godine u Rumuniji promulgiran takozvani zakon Saftoiu, po imenu bivše poslanice Adrijane Saftoju, koja ga je izradila i promovisala među svojim kolegama u parlamentu. Florika Iuhas ukratko kaže šta normativni akt predviđa: Zakon Saftoiu predviđa da sve rumunske državne institucije moraju da obezbede gluvom licu prevodioca za znakovni ili rumunski znakovni jezik, jer je ovim zakonom praktično upisano postojanje ovog jezika kao maternjeg jezika gluvih osoba. Ako Mađar ide u instituciju i može da komunicira sa osobom koja govori mađarski, recimo u županijama Kovasna i Hargita, s druge strane, gluva osoba ne može da komunicira sa državnim organima, jer nema prevodilaca u državnim institucijama.
Ustanove koje su imale na raspolaganju dve godine od stupanja zakona na snagu da preduzmu sve mere, kako bi od aprila 2022. svako gluvo lice koje uđe u državnu ustanovu imalo prevodioca. Trenutno u Rumuniji još uvek ima veoma malo tumača za znakovni jezik. Zašto? Florika Iuhas kaže: Zato što su obeshrabreni nemogućnošću institucija da im plate ili da zaključe ugovore o saradnji sa njima ili da ih zaposle. Dakle, praktično, nije napravljen ni korak napred i pogledajte na TV-u: predsednik države koji je promulgirao ovaj zakon tokom svojih obraćanja nema prevodioca, što nije normalno. U svakoj civilizovanoj zemlji, pored predsednika, kada se obraća naciji, postoji i prevodilac, jer predsednik jedne zemlje je predsednik svih. Šta gluvi treba da rade? Da pročitaju na usnama predsednika šta kaže? Zakon kaže da svaka institucija mora da ima prevodioca, a ne samo televizija.
Televizije koje se takođe suočavaju sa istim problemom – malim brojem prevodilaca. I sama prevodilac za znakovni jezik, Florica Iuhas odlučila je da predaje znakovni jezik na Fakultetu žurnalistike:Mene su, na primer, pitali ljudi iz SMURD-a, koji su mi rekli nauči i nas jer sesuočavamo sa situacijom da idemo da pomažemo porodicama sa takvim posebnim potrebama i ne možemo da komuniciramo sa njima!“. I onda sam došla na ideju da organizujem ovo predavanje koje je otvoreno za sve ne samo za studente Univerziteta u Bukureštu, upravo iz potrebe da pomognem osobama koje čuju da ih gluvi razumeju.“
To je nečuvena nepravda u Rumuniji i ta nepravda traje godinama, s obzirom da je 48 zemalja decenijama priznavalo znakovni jezik kao maternji jezik za svoje gluve građane – rekla je bivša poslanica Adrijana Saftoju. Jezik u kontinuiranoj evoluciji, rumunski znakovni jezik ima samo 8 hiljada znakova, u poređenju sa 38 hiljada u francuskom znakovnom jeziku ili 50 hiljada u nemačkom znakovnom jeziku. Nažalost, u Rumuniji nije bilo čak ni preokupacije da se ovaj poseban jezik razvije, da se obogati. Ne postoji institut ili odeljenje za proučavanje rumunskih znakova.
Ali gluvi postoje među nama i oni takođe moraju da komuniciraju, treba da razvijaju ovaj jezik. Nadam se da će Rumunija shvatiti važnost integracije ovih ljudi u veliku masu Rumunije i uložiti napore da razvije ovaj jezik i integriše gluve osobe.“ – zaključuje Florica Iuhas, dr profesor na Fakultetu žurnalistike i komunikologije Univerziteta u Bukureštu.
