Ekološka održivost nagrađena u Bukureštu
Krajnje vreme. Ako ne sad, nema kad. Ako ne mi, nema ko drugi“. Ovo je moto prvog izdanja Green Report Gale, održane početkom ove godine. Ovaj ultimatum je izazvan klimatskom vanrednom situacijom i ekološki problemi kojih smo svi svesni, problemi o kojima onlajn publikacija Green Report izveštava već 15 godina, od svog osnivanja. Ali na njenim virtuelnim stranicama ne nalaze se samo problemi, već i rešenja, od kojih većinu pronalaze ekološke organizacije, ali i poslovne inicijative. Nagrade Green Report, dodeljene tokom nedavne gale, tačno signaliziraju kako se pitanja životne sredine počinju rešavati kroz ekonomske i održive projekte i u Rumuniji.
Christine Leșcu, 02.03.2022, 13:57
Krajnje vreme. Ako ne sad, nema kad. Ako ne mi, nema ko drugi“. Ovo je moto prvog izdanja Green Report Gale, održane početkom ove godine. Ovaj ultimatum je izazvan klimatskom vanrednom situacijom i ekološki problemi kojih smo svi svesni, problemi o kojima onlajn publikacija Green Report izveštava već 15 godina, od svog osnivanja. Ali na njenim virtuelnim stranicama ne nalaze se samo problemi, već i rešenja, od kojih većinu pronalaze ekološke organizacije, ali i poslovne inicijative. Nagrade Green Report, dodeljene tokom nedavne gale, tačno signaliziraju kako se pitanja životne sredine počinju rešavati kroz ekonomske i održive projekte i u Rumuniji.
Pobednički projekti pripadaju nevladinim udruženjima, poslovnoj zajednici i lokalnim vlastima, a Raluka Fišer, predsednica Udruženja Green Revolution i inicijatorka Green Report, reći će nam više o kriterijumima za nominalizaciju: Dodelili smo 12 nagrada, jer je bilo 12 kategorija, ali u kategoriji cirkularne ekonomije su bila dva pobednika, jedan iz oblasti kompanija i drugi iz oblasti civilnog društva, odnosno nevladine organizacije sa veoma dobrim projektima cirkularne ekonomije. Dakle, bilo je 12 nagrada, 94 konkurentna projekta i 54 kompanija ili udruženja koja su učestvovala. Za prvo izdanje, bilo smo izuzetno zadovoljni i srećni kvalitetom i raznolikošću projekata. Verujemo da je ovo dobar znak tržišta da je svet počeo da razume da je održivi razvoj sastavni deo bilo kog poslovnog plana i strateškog pristupa tržištu“.
Green Report Gala takođe ukazuje i na evoluciju rumunske ekologije tokom 15 godina postojanja ove onlajn publikacije. Raluka Fišer: Tema zaštite životne sredine izašla je iz oblasti aktivizma nevladinih organizacija i postala je globalna vanredna situacija koja diktira i globalnu i evropsku agendu. Želimo da pokažemo da su cirkularna ekonomija i održivi razvoj sastavni deo poslovnog okruženja. Ekologija ne znači da ceo svet jede samo salatu i šeta se po šumi. Jednostavno, ovde je reč i o tehnologiji i o efikasnosti u korišćenju naših ograničenih resursa. Čvrsto verujemo da održivi razvoj treba da bude integrisan u svaki posao jer nudi mnoge konkurente, pozicione i reputacijske prednosti. I, pre svega, ti, kao menadžer kompanije, imaš odgovornost prema zajednici u kojoj posluješ. Učestvovanje u zajednici, u bilo kom obliku, kao i briga o okruženju postaju toliko bitne da, ako ih nemaš u vidu, može doći do bankrota preduzeća“.
Zvezda Green Report Gale bila je organizacija Radionice bez granica“, koja je osvojila dve nagrade i jednu nominalizaciju. Nagrade su dodeljene u kategorijama Izvrsnost u cirkularnoj ekonomiji“ za platformu educlick i Izvrsnost u Agri-Food“ za društvenu farmu bio&co. O pobedničkim projektima govori nam Lorita Kontantinesku, direktorka programa iz Radionice bez granica“: Pobedili smo u kategoriji cirkularne ekonomije sa našim projektom EduClick. Putem ovog projekta prikupljamo električni i elektronski otpad i obnavljamo računare. Vraćamo ih u rad i poklanjamo manje razvijenim školama koje nemaju pristup sredstvima da bi opremili svoje kabinete za informatiku. Od početka pandemije računari su otišli u škole, a škole su ih dale deci koja nemaju računar kod kuće kako bi mogli da nastave onlajn školovanje. Za Radionice bez granica“ socijalna komponenta je najbitnija. Ovo je naša društvena misija, odnosno reintegracija ugroženih osoba na tržište rada. Mi smo se osnovali 2008. godine i EduClick je bio prva radionica. Sve što smo uradili, uradili smo da bi stvorili uslove za reintegraciju ugroženih osoba. Zapošljavamo ih sa radnom knjižicom kod nas, u radionicama i, tokom 2 godine dok su ovde, učestvuju u programu socio-profesionalne podrške putem kog mogu naučiti veštine za radno mesto. Na kraju im pomažemo da pronađu posao na tržištu rada“.
Zapravo, ovo nije jedini projekat kojim organizacija Radionice bez granica“ pokazuje da ekologija ide uz filantropiju i društvenu podršku. Za kategoriju Izvrsnost u ekološkim inovacijama“ organizacija je bila nominovana sa radionicom Remesh, gde se plastični baneri pretvaraju u torbe ili novčanike. Kao i u slučaju EduClick projekta, i ova radionica zapošljava osobe u nepovoljnom položaju. Reč je o socijalnom preduzeću koje ima ekološke ciljeve, slično kao i drugi projekat za koji je nagrađena organizacija Radionice bez granica“.
Lorita Konstantinesku: Ovo je treća radionica udruženja, društvena farma, gde uzgajamo povrće i prodajem ga. Pre nekoliko godina želeli smo da podržimo ugrožene osobe da se integrišu u tržište rada i u ruralnim područjima. Ako se prve dve radionice — EduClick i Remash — nalaze u Bukureštu, hteli smo da uradimo nešto i za osobe u ruralnom području i otišli smo nedaleko od prestonice, da bismo olakšali pristup. Teč je o selu Čokanari, koje se nalazi na oko 30 kilometara od Bukurešta, gde smo iznajmili zemlju. Ovo je bila ugrožena zajednica i zaposlili smo ljude iz ovog sela. Iznajmljeno zemljište koristimo za organsku poljoprivredu i nakon tri godine smo dobili bio sertifikat i uzgajamo oko 80 vrsta povrća. Zatim ga prodajemo putem pretplate direktno potrošačima. Na dan isporuke, svake nedelje, oni dobijaju po kutiju povrća koju su kupili“.
Farma iz sela Čokanari ima nešto više od 90 pretplatnika, ali organizacija Radionice bez granica“ se nada da će što više kompanija preuzeti i primeniti ovaj model.
