Edukacija protiv lažnih vesti 30.11.2022
Uporedo, uz sve veći broj dezinformacija i lažnih vesti, povećana je i budnost odgovornih novinara. U jednakoj meri, potreba da se edukuje javnost da ne naseda na lažne vesti dovela je do organizovanja specijalizovanih kurseva i objavljivanja sadržaja koji razotkriva dezimformacije. A sve počinje preciznim definisanjem pojmova. Na primer, lažne vesti“ su termin koji previše pojednostavljuje stvari, dok je dezinformacija“ pogodna za napore da se u javni prostor iznesu polovične istine, skracene informacije ili izvučene iz konteksta u cilju manipulisanja javnim mnjenjem.
Christine Leșcu, 25.11.2022, 17:57
Uporedo, uz sve veći broj dezinformacija i lažnih vesti, povećana je i budnost odgovornih novinara. U jednakoj meri, potreba da se edukuje javnost da ne naseda na lažne vesti dovela je do organizovanja specijalizovanih kurseva i objavljivanja sadržaja koji razotkriva dezimformacije. A sve počinje preciznim definisanjem pojmova. Na primer, lažne vesti“ su termin koji previše pojednostavljuje stvari, dok je dezinformacija“ pogodna za napore da se u javni prostor iznesu polovične istine, skracene informacije ili izvučene iz konteksta u cilju manipulisanja javnim mnjenjem.
Kristina Lupu je koordinatorka projekta u Centru za nezavisno novinarstvo, organizaciji koja od 2017. godine održava kurseve medijskog obrazovanja. Programi Centra su pre svega namenjeni profesorima srednjih škola, koji potom prenose znanje učenicima kako da se izbore sa dezinformacijama. Veliki broj lažnih vesti se promoviše na društvenim mrežama, omiljenim onlajn sredstvima komunikacije tinejdžera. Kristina Lupu:
,, Iz našeg iskustva, verujemo da su bolje spremni od odraslih, jer su rođeni u ovom online okruženju. Ako pažljivije pogledamo, primetićemo da su zbunjeni kao i svi mi, jer je težak period za snalaženje. Ova lavina informacija oko nas, predstavlja izazove za svakog od nas, bilo da smo tinejdžeri ili odrasli. Naravno, tinejdžeri nisu toliko zainteresovani za vesti koje mi odrasli gledamo ili vesti koje su nama zanimljive.
Međutim, ni odrasli, iako teoretski traže ozbiljnije“ vesti, nisu imuni na dezinformacije, kojima nedostaje i vežba provere i kritički duh neophodan za zdrave sumnje. Kristina Lupu, koordinatorka programa u Centru za nezavisno novinarstvo:
,,Na našim kursevima kažemo da svi konzumiramo medije da bismo učvrstili svoja gledišta i potvrdili koliko smo pametni i svoj pogled na svet. Dakle, oni takođe rade isto što i odrasli. Ali iako su glavne teme za tinejdžere filmovi, muzika, glumci, u isto vreme oni su veoma zainteresovani za druge predmete, posebno srednjoškolci sa kojima radimo u 11. i 12. razredu. Šta se dešava sa obrazovanjem? Šta se dešava sa mogućim budućim poslovima? Šta se dešava u kontekstu pandemije? Smatram da treba da bude više informacija napisanih na njima zanimljiv način, nego da se žalimo sto tinejdžeri uopšte ne citaju vesti.“
Jedan od ciljeva časova Centra je da se razvije kritički duh ne samo kroz časove novinarstva, već i unošenjem relevantnih informacija u okviru tradicionalnih časova kao što su rumunski jezik i književnost, na primer. Kristina Lupu :
,,Nas ne zanima da adolescenti nauče da pišu vesti. Ali u momentu, dok prolaze kroz proces sastavljanja materijala, u ovom slučaju vesti, naučice elemente dobro konstruisane vesti. Dakle, kada počnu da konzumiraju vesti, močiće da vide šta nedostaje ili koju emociju autor želi da pokrene da bi izazvao snažan emocionalan odgovor. Navešću samo jedan primer: Karadjiale i Izgubljeno pismo“. Medijsko obrazovanje je izuzetno važan instrument kada se uči ovo književno delo, jer nastavnik može, na primer, da razgovara sa učenicima o uređivačkoj nezavisnosti i zašto je važno da novinari nisu pod uticajem svojih poslodavaca, ili šta se može dogoditi kada poslodavci pokušaju da iskoriste njihovu publikaciju za postizanje ličnih ciljeva, što se dešava i u ovom književnom delu“.
Još jedan obrazovni pristup je Antifejk platforma, onlajn publikacija koja pruža sigurne informacije, ali i razotkriva netačne ili lažne. Ovoj publikaciji doprinose i studenti i mladi profesori sa fakulteta novinarstva i komunikologije. Takođe, Antifejk ima odeljak posvećen lažnim vestima usmerenim na rat u Ukrajini, iako se bavi mnogim drugim temama, rekao nam je Florin Zeru, istraživač i koordinator Antifejka:
,,Nedavno smo pokrenuli Grin Anti-Fejk (Green Anti-Fake), koji sintetizuje najvažnije vesti o klimatskim promenama, o tehnološkim inovacijama za sprečavanje ili ublažavanje efekata ovih promena, o rešenjima koja su usvojile zemlje ili kompanije, kao i proveru činjenica analiza pogrešnih informacija koje kruže u zapadnom onlajn prostoru, uključujući i Rumuniju.“
A kako ovaj proces funkcioniše, takodje saznajemo od Florina Zerua:
,,Ovaj pristup se fokusira na raznovrstan sadržaj, odnosno govorimo o objavama na društvenim mrežama, video snimcima, člancima na veb stranicama, blogovima i tako dalje. Ovi sadržaji se biraju na osnovu njihovog potencijala da postanu viralni i rizika od obmanjivanja, zbunjivanja, panike. Naš proces verifikacije obuhvata nekoliko faza. Počinje pregledom analiza provere činjenica koje su objavile druge organizacije, posebno ako je lazna tvrdnja kružila širom sveta. Zatim vršimo brojne pretrage u onlajn prostoru i dostupnim bazama podataka. Analiziraju se i izvori odakle je lazni sadržaj krenuo, kao i način na koji je kružio onlajn. Sledeći korak je da se konsultujemo sa kredibilnim stručnjacima u relevantnoj oblasti kako bismo napravili procenu i zatražili pojašnjenje od nadležnih, ako je potrebno. Takođe se pozivamo na određene dostupne publikacije, studije i istraživanja. Svaka procena je propraćena linkovima ka izvoru odakle su izjave ili dokazi uzeti. Odnosno, dajemo izvore za sve što kažemo.“
Za mlade koji učestvuju u proveravanju činjenica ne postoji bolja škola razotkrivanja dezinformacija, a čitaocima se otvara put istine.
