Dualno stručno obrazovanje u Rumuniji
Na žalost, stručno obrazovanje ukinuto je 2009. te je nekoliko godina kasnije ponovo uvodjeno, na zahtev poslodavaca koji nisu više našli zanatlije. Prema statističkim podacima, jedna od četiri mlade osobe je nezaposlena, a 16 odsto mladih Rumuna starosti od 18 do 24 godine ne pohadja nijedan školski oblik, srednji ili stručni. U Rumuniji samo 20 odsto apsolvenata osmog razreda osnovne škole opredeljuje se za stručnu školu, u uslovima u kojima oko 50.000 učenika ne polažu malu maturu. No, vodeći računa o ovoj situaciji, velike kompanije su pokušale da nametnu sistem dualnog obrazovanja. Detalje nam nudi Zoijka Vladuc, zamenica direktora Nacionalnog centra za razvoj stručnog obrazovanja: U novembru 2016. godine odobrena je hitna vladina uredba koja je predvidela uvodjenje ovog oblika organizovanja stručnog obrazovanja, što znači veće učešće privrednih subjekata. Ova vrsta obrazovanja organizovana je na inicijativu zainteresovanih privrednih subjekata u svojstvu eventualnih poslodavaca i partnera, na bazi ugovora o partnerstvu izmedju školske ustanove, privrednog subjekta i teritorijalno-administrativne ustanove, kao i individualnog ugovora o obuci izmedju školske ustanove, privrednog subjekta i učenika. Istovremeno, privredni subjekti moraju obezbediti stipendije učenicima.
România Internațional, 22.02.2017, 13:59
Ovaj sistem obrazovanja je već primenjen u mnogim školama u Rumuniji, gde je samo prošle godine više od 5.000 kompanija obezbedilo radna mesta učenicima koji su pohadjali stručne škole po dualnom sistemu. Kristijan Mačedonski, lokalni savetnik i predsednik Asocijacije za promovisanje i razvoj turzima u županiji Brašov (u centru Rumunije), govori o pozitivnim rezultatima ove vrste obrazovanja: Već dve godine organizovan je dualni projekat koji je inicirala Asocijacija za promovisanje i razvoj turizma u Brašovu, zajedno sa Hotelima Kolping i Cronwell i u jednom razredu imali smo po 14 učenika koji su pohadjali smer konobar/ kuvar. Počev od ove godine, u dualnom sistemu imamo tri razreda, po jedan za kuvare, za konobare i spremače, za 90 učenika. Predstavnici ugostiteljske industrije su zaključili, medjutim, da potreban broj ućenika je dva puta veći, ali problem je da poslodavci moraju obučavati i instruktore. Za ovo će se, medjutim, izraditi projekte Erasmus, te će naši instruktori i profesori biti obučeni u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj, gde dualni sistem obrazovanja je priznat i ima već tradiciju. Zatim možemo povećati i broj razreda.
Nastavni program u dualnom sistemu predvidja za prvu godinu 40 odsto teorije i 60 odsto prakse, dok u trećoj godini 75 odsto školske aktivnosti pretpostavlja praksu. Kristijan Mačedonski kaže: Učenici- zaposleni partnerskih ugostiteljskih jedinica uče zanimanje konobara, kuvara i spremača. Kuresevi trajaju tri godine i su besplatni, a učenici primaju od države i poslodavca stipendije, svaka u iznosu od po 50 evra. Kada završavaju studije dobijaju diplomu, te zatim mogu ostati zaposleni u jedinicama u kojima su učili zanimanje. U Brašovu je 2012. godine otvorena prva škola u Rumuniji po dualnom modelu, za vazduhoplovnu industriju i industriju automobila. Od tada je ovu školu diplomiralo više stotina učenika, a 97 odsto njih zaposleno je u preduzećima u kojima su obavili praksu.»
Iako su na tržištu radne snage traženi kvalifikovani radnici, mnogi učenici ne opredeljuju se za stručne škole, u prvom redu zbog mentaliteta, kažu stručnjaci. Za mnoge je stramota da upišu stručnu školu i redje žele da budu nezaposleni, iako imaju diplomu visokog obrazovanja, nego da uče neki zanat. Zojka Vladuc precizira: Zadnjih godina sve manje dece želi da upiše stručnu školu da bi dobilo neku kvalifikaciju. Dakle, da bi omogućilo što većem broju učenika da pohadja stručnu školu, Ministarstvo obrazovanja proglasilo je 2017. godinom promovisanja stručnog obrazovanja. Biće organizovane mnogobrojne akcije informisanja učenika i roditelja o mogućnostima i povlasticama dualnog stručnog obrazovanja. Potrebno je da privredni subjekti, poslovna sredina uopšte, podržavaju ovaj oblik obrazovanja, koji omogućava razvoj profesionalne karijere i čak nastavljanje studija, uključujući i visokoobrazovni nivo .
