Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Drugačije umetničko vaspitanje

Mesta u okolini Bukurešta postala su zadnjih godina veoma privlačna za mlade porodice, željne da zagadjenje i stres zamene mirnim životom i čistim vazduhom, da žive blizu seoskim tradicijama i zanatlijama. Primera radi, vajar Virdžil Skripkariu i njegova supruga, istoričar umetnosti Adrijana Skripkariu žive od 2006. godine u selu Pisku, na 36 kilometara razdaljine od Bukurešta. U selu je nekada živeo veliki broj grnčara, a tradicija ove ravničarske zone, čist vazduh i manastir Ciganešti, koji se nalazi u neposrednoj blizini, činili su da se porodica Skripkariu zajedno sa decom preseli u seosku sredinu. Adrijana Skripkariu govorila nam je o razlozima zbog kojih su napustili Bukurešt: Za nas, napuštanje Bukurešta predstavilo je potrebu. Kada smo to odlučili imali smo već dvoje dece i osećali smo da u gradu ne možemo im pružiti manje zagadjen vazduh, zdravu hranu, više vremena pod vedrim nebom. S obzirom da je moj suprug vajar, njemu je bio potreban atelje ili prostorija u kojoj da radi. Prema tome, tražili smo mirnije mesto, blizu Bukurešta i našli smo ovo selo gde, evo, živimo već osam godina.”

Drugačije umetničko vaspitanje
Drugačije umetničko vaspitanje

, 24.06.2015, 13:20

Mesta u okolini Bukurešta postala su zadnjih godina veoma privlačna za mlade porodice, željne da zagadjenje i stres zamene mirnim životom i čistim vazduhom, da žive blizu seoskim tradicijama i zanatlijama. Primera radi, vajar Virdžil Skripkariu i njegova supruga, istoričar umetnosti Adrijana Skripkariu žive od 2006. godine u selu Pisku, na 36 kilometara razdaljine od Bukurešta. U selu je nekada živeo veliki broj grnčara, a tradicija ove ravničarske zone, čist vazduh i manastir Ciganešti, koji se nalazi u neposrednoj blizini, činili su da se porodica Skripkariu zajedno sa decom preseli u seosku sredinu. Adrijana Skripkariu govorila nam je o razlozima zbog kojih su napustili Bukurešt: Za nas, napuštanje Bukurešta predstavilo je potrebu. Kada smo to odlučili imali smo već dvoje dece i osećali smo da u gradu ne možemo im pružiti manje zagadjen vazduh, zdravu hranu, više vremena pod vedrim nebom. S obzirom da je moj suprug vajar, njemu je bio potreban atelje ili prostorija u kojoj da radi. Prema tome, tražili smo mirnije mesto, blizu Bukurešta i našli smo ovo selo gde, evo, živimo već osam godina.”



U selo Pisku Adrijana i Virdžil Skripkariju došli su 2006. godine i osnovali asocijaciju Gaspar, Baltazar i Melkior” te počeli da odvijaju obrazovne i kulturne projekte, posvećene, u glavnom, deci. Medju glavnim projektima bili su i ateljei grnčarstva, rekla nam je Adrijana Skripkariu: Nismo mogli da shvatimo da deca koju smo našli u selu nisu ništa znala o grnčarstvu, nisu nikada radili sa grnčarskim točkom. Nama se to činilo neverovatno i tako smo počeli da organizujemo letnje tečajeve za učenje grnčarstva i drugih zanatlija, a deca su bila oduševljena. Za vreme tećajeva decu smo upoznali sa istorijom umetnosti, a vremenom počeli su i odrasli da traže organizovanje ateljea za njih.”



Omiljeni student velikog vajara Vasilea Gorduza, Virdžil Skripkariu je veoma ocenjen u zemlji i inostranstvu. Učesnik Bijenale arhitekture u Veneciji 2008. godine i finalista Velike nagrade ”Prometheus” za ”Opera Prima” u 2009., Skripkariu je i autor dela Materinstvo”, koje se nalazi ispred Anglikanske crkve u Bukureštu. Inače, materinstvo je tema njegove najnovije izložbe Supermam”, nedavno otvorene u Londonu. No, u selu Pisku, Virdžil Skripkariu je našao mir i inspiraciju za svoje stvaralaštvo: Od kada smo se preselili u Pisku, otkrio sam specijalnu veštinu ovdašnjih ljudi: da shvate i završe neki rad pomoću raznih tehnika. Ovo je efekat viševekovne tradicije grnčastva. Meni se sve to čini veoma interesantno i uveren sam da u Rumuniji postoje jos mnoge onakve zajednice, čiji umetnički potencijal nije dovoljno valorizovan.”



2011. godine, kada se stara škola zatvorila, Adrijana i Virdžil Skripkariu imali su šansu da otvore novu osnovnu školu ”Agatonija”, u kojoj, iako je privatna, prve tri godine učenici su se besplatno školovali. Zadnjih godinu dana, medjutim, uvodjene su neke takse samo za one koji ih mogu platiti. Šta su učila ovdašnja deca saznali smo od Adrijane Skripkariu: Škola ”Agatonija” je obična obrazovna ustanova, sem činjenice da mi, koordinatori, imamo umetničke preokupacije i živimo sada u selu sa snažnom tradicijom grnčarstva. S obzirom da sam ja umetnički istoričar, moj suprug vajar, a škola je smeštena u blizini vajarskog ateljea i manastira Ciganešti, deca su u neposrednom kontaktu sa više oblika umetničke manifestacije. Nadamo se da će, zahvaljujući ovdašnjem kontekstu, učenici razvijati umetnički ukus i zavoleti da sačuvaju i nastave lokalne umetničke tradicije.”

(foto: pixabay.com)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
(foto: Anqa / pixabay.com)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Ambasada Sustenabilității în România
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Foto: pixabay.com
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)
Društvo среда, 16 октобар 2024

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)

U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu. Najviše...

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)
Društvo среда, 02 октобар 2024

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)

Betonski zidovi i negovano drveće svake sezone, ponekad su dom pčelama u Bukureštu. Desetine hiljada pčela nalaze sklonište u ventilacionim...

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)
Društvo среда, 25 септембар 2024

Nova lica Rumunije (25.09.2024)

U uslovima negativnog prirodnog priraštaja, sa sve izraženijim starenjem stanovništva i masovnim prilivom emigracije, tržište rada u Rumuniji se...

Nova lica Rumunije (25.09.2024)
Društvo среда, 18 септембар 2024

Drugi pol (18.09.2024)

Među svim evropskim državama, Rumunija ima najnižu stopu zaposlenosti žena na tržištu rada. U Rumuniji ta stopa iznosi 45,4%, u poređenju sa...

Drugi pol (18.09.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company