Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Digitalizacija i rizici medju mladima

U Rumuniji, koja se nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji, po broju žena zaposlenih u IT-oblasti, 81 odsto devojaka starosti od 16 do 24 godine, je 2017. imalo dnevno pristup internetu. Pristup internetu medju dečacima iste starosti bio je u istom periodu od 82 odsto. Medjutim, kada se odnosimo na nivo učešća mladih Rumuna u debatama na internetu, procenti su ispod evropskog proseka: odnosno samo 16% devojaka i 20 odsto dečaka je, usled čitanja nekih online članaka bilo zainteresovano da učestvuje u debatama. Ako ovaj nedostatak zainteresovanja može biti objašnjen opštom nemarnošću mladih evropljana prema političkom i gradjanskom aktivizmu, drugi podaci o uzdržavanju kada je reč o izražavanju ideja mogu imati druge uzroke.

Digitalizacija i rizici medju mladima
Digitalizacija i rizici medju mladima

, 07.11.2018, 13:43

U Rumuniji, koja se nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji, po broju žena zaposlenih u IT-oblasti, 81 odsto devojaka starosti od 16 do 24 godine, je 2017. imalo dnevno pristup internetu. Pristup internetu medju dečacima iste starosti bio je u istom periodu od 82 odsto. Medjutim, kada se odnosimo na nivo učešća mladih Rumuna u debatama na internetu, procenti su ispod evropskog proseka: odnosno samo 16% devojaka i 20 odsto dečaka je, usled čitanja nekih online članaka bilo zainteresovano da učestvuje u debatama. Ako ovaj nedostatak zainteresovanja može biti objašnjen opštom nemarnošću mladih evropljana prema političkom i gradjanskom aktivizmu, drugi podaci o uzdržavanju kada je reč o izražavanju ideja mogu imati druge uzroke.



Primera radi, u Evropskoj uniji samo 12 odsto devojaka starosti do 15 godina primilo je online uznemirujuće poruke, u odnosu na 7 odsto dečaka. U Rumuniji, studija koju je prošle jeseni realizovala IT kompanija Bitdefender pokazuje da četvoro od petoro tinejdžera starosti do 18 godina kaže da je dobilo uznemirujuće poruke u online sredini. Stručnjaci Evropskog instituta za ravnopravnost polova (EIGE) primetili su postojanje veze izmedju agresije na internetu ili cyberbullyinga i uzdržanosti u izražavanju, posebno u slučaju devojaka: 51% devojaka i 42% dečaka izbegavaju da učestvuju u debatama nakon što su bili mete uznemirivanja na internetu. Detalje nam nudi Blandine Mollard, stručnjak Evropskog instituta za ravnopravnost polova: Postoje veoma jasni pokazatelji prema kojima devojke ili mlade žene prilagodjavaju svoje ponašanje online sredini nakon što su bile svedoci abuzivnih postova ili komentara ili su i same bile meta uzmenirivanja. Ne učestvuju više u online debatama i razgovorima. I dečaci prilagodjavaju svoje ponašanje, ali u manjoj meri uporedjenju sa devojkama. I dečaci i devojke provode mnogo vremena na internetu da bi čitali vesti, saznati više o našem svetu i izrazili mišljenja o raznim stvarima. Sa druge strane, imamo generaciju dečaka koja je veoma aktivna na internetu, ali koja pretežno medjusobno interakcionira, a manje sa devojkama. Na taj način, smanjuje se mogućnost razmene mišljenja sa devojkama.



Postavlja se pitanje koliko tinejdžera priznaju da su bili meta uznemirivanja na internetu i zbog toga odbijaju da izraze svoje mišljenje? Prema rečima psihologa Nansi Lungu, studije vode računa samo o onima koji priznaju da su bili uznemireni u online sredini dok pojava je, najverovatnije, rasprostranjenija u poredjenju sa statističkim podacima. Napadači su, obično, mladi iste starosti sa žrtvama, a napad pokrene, u glavnom, neki poznanik. Efekti po žrtvu mogu biti razarajući, kaže psiholog Nansi Lungu: Mlada osoba ili tinejdžer koji ne shvaća zašto je napadnut i otkud toliko neosnovane mržnje protiv njega može biti teško pogodjen duže vreme, jer se on nalazi u punom psihičkom razvoju. Napadi ove vrste ne mogu biti predupredjeni, jer oni su pokrenuti slučajno, ali se nastavljaju u valovima i postaju sve brojniji i agresivniji.



U Rumuniji, glavni razlozi cyberbullyinga tiču se izgleda i odeće, s obzirom da se 67% uznemirujućih poruka odnosi na ove aspekte. Drugi razlozi zbog kojih su mladi ljudi uzmemirivani su njihovi hobijevi i svakodnevne preokupacije (30%), finansijska situacija porodice iz koje potiču (13%), školski rezultati (12%) i seksualno opredeljenje (8%). Ovi su isti razlozi kao u slučaju klasičnog uznemirivanja, jer je online uznemirivanje produženje onog u realnom svetu, ali sa nekim uveličavanim aspektima. Primer u tom smislu su standardi lepote, upozorava Blandine Mollard, stručnjak Evropskog instituta za ravnopravnost polova: Standardi lepote postoje svuda, nisu se pojavili istovremeno sa internetom. Ali u realnom svetu, na ulici ili na poslu, vidimo mnoštvo vrsta ljudi, tela i stilova odeća. No, na nekim društvenim mrežama preovladava, možda, samo jedna vrsta izgleda i ovo počinje da te uznemiruje. Reč je, dakle, o intenzitetu, a sve je vezano za vreme koje mladi provode online.



Onlajn uznemirivanje ne može biti konkretno predupredjeno, jer je nepredvidljivo, drži od konteksta, a očigledni razlozi su najčešće samo izgovori za manifestaciju nasilnih sklonosti. U ovom slučaju, naglasak treba staviti na reakcije i vaspitanje, smatra psiholog Nansi Lungu: Uglavnom napadači su obeshrabreni brojem onih koji brane napadnutu osobu. Zato je pojava zabrinjavajuća, jer kod nas nema prevelike socijalne kohezije. Deca nemaju primere odbrane slabije osobe. Možda u školi deca uče ovo ponašanje, ali u društvu ne vide onakve primere. Zbog slabog vaspitanja– ali i zato što takva je ljudska priroda, svaka osoba, čak i bivša žrtva, može biti napadač u nekom kontekstu. Toliko vremena koliko ćemo mi prihvatiti neku vrstu mržnje i nasilja, posebno u online sredini, uvek će se još jedna osoba pridružiti grupi napadača. Jer se na taj način oseža jakim i smatra da ne može više postati žrtva. Zato je veoma značajn stav osoba koje gledaju sa strane i koje bi morale češće da intervenišu.

(foto: pixabay.com)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
(foto: Anqa / pixabay.com)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Ambasada Sustenabilității în România
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Foto: pixabay.com
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)
Društvo среда, 16 октобар 2024

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)

U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu. Najviše...

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)
Društvo среда, 02 октобар 2024

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)

Betonski zidovi i negovano drveće svake sezone, ponekad su dom pčelama u Bukureštu. Desetine hiljada pčela nalaze sklonište u ventilacionim...

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)
Društvo среда, 25 септембар 2024

Nova lica Rumunije (25.09.2024)

U uslovima negativnog prirodnog priraštaja, sa sve izraženijim starenjem stanovništva i masovnim prilivom emigracije, tržište rada u Rumuniji se...

Nova lica Rumunije (25.09.2024)
Društvo среда, 18 септембар 2024

Drugi pol (18.09.2024)

Među svim evropskim državama, Rumunija ima najnižu stopu zaposlenosti žena na tržištu rada. U Rumuniji ta stopa iznosi 45,4%, u poređenju sa...

Drugi pol (18.09.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company