Deca sa poteškoćama u učenju
Iz sopstvenog školskog ili profesionalnog iskustva ili iz priča drugih osoba, svi znamo da se neka deca sa slabim ocenama smatraju lenjom. Ili nepažljivom. Ili nezainteresovanom. Ovo je «tradicionalno» pristupanje ovom pitanju. Ali, od kada su jasno definisani i dijagnostikovani specifični poremećaji učenja i način pristupanja se promenio. Jedan od najpoznatijih poremećaja je disleksija, to jest poteškoca u čitanju, pisanju i računanju za koju nema leka. Disleksična deca se samo može nadati da stalnim vežbanjem, njihovo se stanje može poboljšati. Lingvista Roksana Din, stručnjak za terapiju za diskleksičnu decu, opisuje manifestacije ovog poremećaja: «Disleksična deca upotrebljavaju više desnu hemisferu mozga, tako da ne uče da čitaju kao obična deca. Prvi signali pojavljuju se kada deca počinju da pišu i čitaju, jer čitaju «obrnuto». Primera radi, umesto jedan čitaju nadej, umesto m“ čitaju n i tako dalje. Mnogi imaju i deficit pažnje, ali postoje teorije po kojima disleksična deca imaju i probleme sa pamćenjem, i, prema tome, sa matematikom.“
Christine Leșcu, 08.02.2017, 00:59
Iz sopstvenog školskog ili profesionalnog iskustva ili iz priča drugih osoba, svi znamo da se neka deca sa slabim ocenama smatraju lenjom. Ili nepažljivom. Ili nezainteresovanom. Ovo je «tradicionalno» pristupanje ovom pitanju. Ali, od kada su jasno definisani i dijagnostikovani specifični poremećaji učenja i način pristupanja se promenio. Jedan od najpoznatijih poremećaja je disleksija, to jest poteškoca u čitanju, pisanju i računanju za koju nema leka. Disleksična deca se samo može nadati da stalnim vežbanjem, njihovo se stanje može poboljšati. Lingvista Roksana Din, stručnjak za terapiju za diskleksičnu decu, opisuje manifestacije ovog poremećaja: «Disleksična deca upotrebljavaju više desnu hemisferu mozga, tako da ne uče da čitaju kao obična deca. Prvi signali pojavljuju se kada deca počinju da pišu i čitaju, jer čitaju «obrnuto». Primera radi, umesto jedan čitaju nadej, umesto m“ čitaju n i tako dalje. Mnogi imaju i deficit pažnje, ali postoje teorije po kojima disleksična deca imaju i probleme sa pamćenjem, i, prema tome, sa matematikom.“
Disleksija nije, medjutim, popraćena mentalnom retardacijom, već na protiv, mnoge disleksične osobe su kreativne i nadprosečno inteligentne. Zato je preporučena rana dijagnoza disleksije, još od detinjstva, da bi ova deca mogla, sem poboljšanja njihovog stanja, valorizovati potencijal. Mirela Nicu ima 11.godišnjeg sina i saznala je da je disleksičan pre tri godine: Kada je moj sin bio u drugom razredu, nastavnica nam je preporučila da idemo kod logopeda gde smo i počeli terapiju za disgrafiju, jer je on grafički mešao slova. Do tada nismo ništa primetili, jer je uvek dobio najviše ocene. Ali kada su čkolski časovi i kućni zadatci postali složeniji primetili smo da se neke greške ponavljaju.“
Posle posete lekaru sin Mirele Nicu je počeo terapiju koja je polako rodila plodom: Još uvek bi se radije igrao i izbegao teže situacije, kao što su kućni zadatci. Još uvek napravi greške kada je umoran. Medjutim, ima dobre ocene, jer u učionici je veoma pažljiv i aktivan, ali kada je reč o piisanju, najverovatnije, će još napraviti greške.“
Mirelin sin ide kako na individualnu, tako i na kolektivnu terapiju. Ovo je dosta velik napor, za deteta i za roditelje, ali terapija zaslužuje sve napore, rakla nam je Mirela Nicu: Ovaj napor nije lak, jer moramo ići na terapiju, na druge aktivnosti, te rešavanja kućnih zadataka duže traje. Uvek mislimo na nove metode učenja i potrebno nam je puno strpljenja da bi sina podržavali. Nadamo se da će uspeti i postati odrasla osoba kako on želi.
Disleksična deca suočena su sa mišljenjem drugih o njima, a to boli, rekla nam je lingvista-terapeut Roksana Din: Mnogo radimo za vraćanje samopoštovanja ovoj deci, jer najčešće ljudi smatraju da su lenja. Potrebno je da disleksična deca budu podsticana, da osećaju da ih neko sluša i shvati.“
Jedan od malobrojnih terapiijskih centara za disleksične osobe otvoren je prošle godine. Direktorka Kristijana Jonesku precizira: S obzirom da nismo našli stručnjake kod nas, počeli smo da pitamo stručnjake u Norveškoj i Velikoj Britaniji i svi su nam rekli da nam mogu pokazati principe terapije, ali ova mora da bude prilagodjena za rumunski jezik. Posle godinu dana rada, u aprilu prošle godine otvorili smo prvi terapijski centar za decu sa disgrafijom i diskalkulijom, to jest sa problemima u pisanju i računanju. Pokušavamo da stvorimo tim, u kojem da učestvuju roditelj, dete, terapeut i nastavnik. Bilo nam je teško, ali našli smo osobe koje se nisu plašile da su početnici u ovoj oblasti.“
U ovom trenutku, u terapiski centar za disleksiju dnevno dolazi otprilike 20 dece, o čijim aktivnostima nam govori direktorka Kristijana Jonesku: Za ovu decu organizujemo edukativnu terapiju, terapiju u prisustvu ljubimaca ili aktivnosti u digitalnoj sali, gde uce da se samoisprave i samoprocenjuju. Puno pažnje pridali smo i psihoterapiji, jer ako smo pažljivi na signale disleksične dece možemo pomagati. Na taj način, razlike izmedju njih i ostale dece mogu brže nestati.»