Čistiji i prijateljskiji grad, prilagodjen post-pandemijskom periodu
Kako ćemo živeti sa novim koronavirusom u narednim mesecima i kako će se promeniti naš odnos sa okolnom sredinom da ne bi zarazili nas i naše najmilije? Ova su pitanja koja su postala goruća, posebno u prenaseljenim i zagadjenim gradovima poput Bukurešta, koje su pogodili mnogi strukturni problemi. Na primer, pre pandemije, u vozilima javnog prevoza bila je izuzetna gužva, što očigledno olakšava zarazu bilo kojom bakterijom ili virusom. Takodje, zagadjenje je problem koji se intenzivirao poslednjih godina, ono što je nateralo Sud pravde Evropske unije (CJEU) da osudi Rumuniju zbog nepoštovanja obaveza u vezi sa kvalitetom vazduha u Bukureštu. A istovremeno sa pojavom COVID-a 19, postala je jasnija još jedna činjenica: loš kvalitet vazduha u kombinaciji sa lošim uslovima života povećava vulnerabilnost tela na bilo koju vrstu mikroba. Da bismo se bolje zaštitili od bolesti u budućnosti, moramo promeniti način na koji živimo zajedno. Zanimljiva je činjenica da su se mnoge nevladine organizacije mobilizovale da predlože rešenja kako bi urbani život bio što prijatniji i manje opasan po zdravlje. Neki od predloga pripadaju gradjanskoj inicijativi BAZA, koju čine arhitekti i urbanisti. Nazvan Grad, zajednički prostor. Post-COVID pravila“, manifest organizacije BAZA želi da bude, pre svega, izgovor za budući kontinuirani dijalog izmedju lokalne uprave i gradjana, kaže arhitekta Marija Duda: “Ulica kao zajednički prostor trebalo bi da bude preobražujuća, prilagodljiva i da uključuje ili preuzima više funkcija nego što je javni prostor do sada imao. Uključili smo i preporuku za otvaranje vrtova javnih ustanova koji će se koristiti kao zajednički zeleni prostori, ukidanje ograde, otvaranje školskih dvorišta da bi sportski teren koristila cela zajednica ili celo naselje. Takodje smo preporučili proširenje pešačkog prostora na putu, da bismo imali mogučnost pešačenja. Drugi paket preporuka odnosi se na olakšavanje javnog prevoza i pružanje mogućnosti da automobili poput taksija ili usluga tipa UBER budu korišćeni za car-sharing usluge. Promovišemo bezbedno hodanje ili upotrebu bicikla na većim udaljenostima, kao i prilagodjavanje ulica za kretanje osoba sa problemima mobiliteta. Treći paket preporuka odnosi se na bezbednost na otvorenom prostoru, a ovde se odnosimo na senzore za nadgledanje kvaliteta vazduha i mogućnost dezinfekcije javnih prostora, postavljanjem slavina, javnih toaleta priključenih na kanalizacionu i električnu mrežu.”
Christine Leșcu, 24.06.2020, 14:52
Kako ćemo živeti sa novim koronavirusom u narednim mesecima i kako će se promeniti naš odnos sa okolnom sredinom da ne bi zarazili nas i naše najmilije? Ova su pitanja koja su postala goruća, posebno u prenaseljenim i zagadjenim gradovima poput Bukurešta, koje su pogodili mnogi strukturni problemi. Na primer, pre pandemije, u vozilima javnog prevoza bila je izuzetna gužva, što očigledno olakšava zarazu bilo kojom bakterijom ili virusom. Takodje, zagadjenje je problem koji se intenzivirao poslednjih godina, ono što je nateralo Sud pravde Evropske unije (CJEU) da osudi Rumuniju zbog nepoštovanja obaveza u vezi sa kvalitetom vazduha u Bukureštu. A istovremeno sa pojavom COVID-a 19, postala je jasnija još jedna činjenica: loš kvalitet vazduha u kombinaciji sa lošim uslovima života povećava vulnerabilnost tela na bilo koju vrstu mikroba. Da bismo se bolje zaštitili od bolesti u budućnosti, moramo promeniti način na koji živimo zajedno. Zanimljiva je činjenica da su se mnoge nevladine organizacije mobilizovale da predlože rešenja kako bi urbani život bio što prijatniji i manje opasan po zdravlje. Neki od predloga pripadaju gradjanskoj inicijativi BAZA, koju čine arhitekti i urbanisti. Nazvan Grad, zajednički prostor. Post-COVID pravila“, manifest organizacije BAZA želi da bude, pre svega, izgovor za budući kontinuirani dijalog izmedju lokalne uprave i gradjana, kaže arhitekta Marija Duda: “Ulica kao zajednički prostor trebalo bi da bude preobražujuća, prilagodljiva i da uključuje ili preuzima više funkcija nego što je javni prostor do sada imao. Uključili smo i preporuku za otvaranje vrtova javnih ustanova koji će se koristiti kao zajednički zeleni prostori, ukidanje ograde, otvaranje školskih dvorišta da bi sportski teren koristila cela zajednica ili celo naselje. Takodje smo preporučili proširenje pešačkog prostora na putu, da bismo imali mogučnost pešačenja. Drugi paket preporuka odnosi se na olakšavanje javnog prevoza i pružanje mogućnosti da automobili poput taksija ili usluga tipa UBER budu korišćeni za car-sharing usluge. Promovišemo bezbedno hodanje ili upotrebu bicikla na većim udaljenostima, kao i prilagodjavanje ulica za kretanje osoba sa problemima mobiliteta. Treći paket preporuka odnosi se na bezbednost na otvorenom prostoru, a ovde se odnosimo na senzore za nadgledanje kvaliteta vazduha i mogućnost dezinfekcije javnih prostora, postavljanjem slavina, javnih toaleta priključenih na kanalizacionu i električnu mrežu.”
Goruči je problem sigurnog prelaska s jednog dela na drugo u velikom i prepunom gradu, a predlozi za izbegavanje javnog prevoza mogu se usavršavati i prilagodjavati samo dijalogom, naglašava arhitekta Aleksandru Beleni, član zajednice BAZA: Svi u Bukureštu znamo da je javni prevoz stvorio velike probleme, posebno na odredjenim relacijama na kojima je broj vozila bio veoma mali. Pored toga, autobusi, tramvaji, trolejbusi i metro bili su pretrpani. Stoga je vrlo teško zamisliti kako se bilo koji oblik društvenog distanciranja može primeniti u ovim uslovima. Naravno da se i mi bojimo da će prekomerna upotreba ličnog automobila ugroziti javni i pešački prostor, jer će ga svi koristiti kao savršeno rešenje. Očigledno je da ovo rešenje nije održivo na duži rok. Ja bih, medjutim, napravio razlike izmedju ličnog automobila i taksija ili vozila za car-sharing usluge.”
Da bi se izbeglo zagadjenje koje prouzrokuju automobili, ali i da bi se gradjani upoznali sa gradom u kojem žive, Skupština grada Bukurešta je u premijeri i pomalo iznenadjujuće usvojila projekat nevladine organizacije za zabranu saobraćaja automobila na nekim centralnim ulicama i bulevarima za vreme vikenda i njihovo otvaranje isključivo za pešake i bicikliste. Arhitekta Marija Duda precizira: Rumunska asocijacija za kulturu, vaspitanje i normalnost ARCEN je uspela da otvori put projektom koji je mnoge iznenadio. Predložili su pretvaranje manjih ulica oko jednog bukureštanskog parka u prostor na pešačenje, a ovaj projekat je preuzela Gradska skupština i proširila ga na još 7 zona grada bez javne rasprave ili bilo kakve dokumentacije. Medjutim, verujemo da je taj prvi korak, čak i ako je to nešto veliko za stanovnike ovih zona, neophodan da se pronadju načini za prilagodjavanje i naknadnu optimizaciju kako bi postali tema razgovora celokupnog civilnog društva, sa lokalnim zajednicama i administracijom.”
Bez obzira na preduzete mere, one se moraju neprekidno prilagodjavati, u skladu sa rezultatima razmene mišljenja koja bi konačno trebalo da se uspostave izmedju gradjana i administracije, dodaje arhitekta Aleksandru Beleni, član zajednice BAZA. Paradoksalno je da bi pandemija takodje mogla imati koristi, od kojih je jedna pokretanje efikasnog dijaloga izmedju vlasti i stanovnika. Sem manifesta članova zajednice BAZA, još jedan paket predloga formulisala je roditeljska zajednica Grow Up Romania, još jedna gradjanska organizacija koja želi da na pandemiju COVID-a 19 gleda optimistički, saznali smo od aktiviste Dana Ostaće: Ovaj period smo videli i kao priliku da ispravimo neke stvari, čak i forsirani okolnostima. Započela sam pisanjem članka u kojem sam sakupila što više predloga roditeljske zajednice Grow Up Romania, ali i preuzetih iz primera drugih zemalja. Od ovog plana prilagodjavanja grada pandemiji koronavirusa pokušali smo započeti diskusiju. Ovaj članak napisan je i za nas kao gradjane koji moraju postati odgovorniji i malo promeniti svoje navike u javnosti, a za vlasti kao polazna tačka ili kao vodič dobre prakse.”
Evo šta vodič roditeljske zajednice Grow Up Romania predlaže: neograničeni pristup deci zelenom prostoru u parkovima i zelenim površinama u četvrtima, postavljanje slavina sa sapunom i vodom ili njihovo snabdevanje u postojećim javnim toaletima, kako bi se olakšalo često pranje ruku, zabrana konzumiranja hrane u parku kako bi se izbeglo dodirivanje lica kontaminiranim rukama, kao i stalno saniranje uličica i uličnog nameštaja pogodnim supstancama koje ne štete vegetaciji, životinjama ili ljudima. U kojoj meri će vlasti prihvatiti ove predloge i naši sugradjani biti voljni da ih poštuju ostaje da se vidi, ali aktivista Dana Ostaće je optimista: Nadamo se da će gradjanski pritisak funkcionisati i u budućnosti. Mnogi ljudi su shvatili da bi naši predlozi mogli da budu primenjeni pre pandemije, što je normalno u evropskoj prestonici. Ljudi su prihvatili našu ideju, jer svet oseća potrebu za promenom. Ne možemo se vratiti normalnom životu kao da se ništa nije dogodilo. Potrebni su zajednički napori gradjana i administracije”, rekla je aktivista Dana Ostače.
