Bolnica „Daruj život” konačno je počela sa radom (15.05.2024)

Bolnica „Daruj život“ u Bukureštu počela je de fakto da funkcioniše sredinom aprila. Pažljivo vođenim procesom sa fokusom na psihički i fizički komfor najmladjih pacijenata iz starih onkoloških, neurohirurgijskih i hirurških odeljenja bolnice „Marija Kiri“ prebačeno je 50 dece.

Dragana Diamandi и Luiza Moldovan, 15.05.2024, 10:45

Bolnica „Daruj život“ u Bukureštu počela je de fakto da funkcioniše sredinom aprila. Pažljivo vođenim procesom sa fokusom na psihički i fizički komfor najmladjih pacijenata iz starih onkoloških, neurohirurgijskih i hirurških odeljenja bolnice „Marija Kiri“ prebačeno je 50 dece.
Već 15. aprila operisano je prvo dete. Udruženje „Daruj život“, nevladina organizacija koja je izgradila bolnicu od donacija 350.000 pojedinaca i 8.000 kompanija, objavila je, preko svojih osnivača Karmen Uskatu i Oane Georgiu, da nema nameru da se zaustavi i da želi da otpočne izgradnja nove zgrade u koju će se preseliti i ostala odeljenja bolnice „Marija Kiri”.
Bio je to dug birokratski proces, nepravedno dug za male korisnike ovog jedinstvenog projekta u Rumuniji. Karmen Uskatu govori o tome šta je to značilo sa ljudske tačke gledišta:
,,Važno je istaći da se ne borimo sa državnim institucijama, naprotiv, smatramo da je potrebna saradnja da bi ovaj projekat zaista dostigao svoj potencijal. Ovaj projekat je bolnica budućnosti i gde će deca biti lečena po najvišim standardima, ako nastavimo da sarađujemo sa menadžmentom bolnice „Marija Kiri”, sa Ministarstvom zdravlja, sa Vladom Rumunije. Naravno, deca su prebačena i radost koju sam videla na njihovim licima mislim da nikada neću zaboraviti. Zapravo, to je bio trenutak kada sam shvatila da, sve ove godine u kojima nam je ponekad bilo jako teško, sve bitke koje smo vodili su se isplatile, jer njihovi osmesi i roditeljska nada daju nam snagu da nastavimo dalje“.
Šta znači verovati u svoj projekat, u svoje snove uprkos svim preprekama, rečice nam Oana Georgiu:
„Bilo je mnogo ljudi koji, možda, na početku nisu verovali u naš projekat, nisu verovali da možemo prikupiti sav novac ili možda nisu verovali da ćemo uspeti da izgradimo bolnicu po standardima koje smo mi predložili. Međutim, na sreću, to se desilo i nadamo se da oni koji nisu bili voljni na početku, uvideli su da je takav projekat moguć, uz angažovanje, odlučnost, istrajnost. Bila sam gost u radio emisiji i slušaoci su se javljali i postavljali pitanja ili davali svoje mišljenje, a jedan od slušaoca koji se tada javio uživo u emisiju rekao je da nije imao poverenja i da zbog toga nije ni podržao donaciju, medjutim obećao je da će od sada podržavati sve projekte udruženja „Daruj život“, jer je više nego očigledno da smo uradili ono što smo obećali i da smo održali reč. Zao mu je sto nije podrzao donaciju od početak. Mislim da činjenica da je ovaj projekat priveden kraju i da se pacijenti sada leče u bolnici i imaju koristi od ovih uslova su najbolji dokaz da zajedno, ako se okupimo, ako smo solidarni, možemo uraditi izvanredne stvari, a kao životna lekcija to je, ne znam da li mogu da kažemo životna lekcija, ali vidimo koliki uticaj ima timski rad, koliki uticaj imamo zajedno, solidarno iz želje da učinimo dobre stvari za druge“.

Oana Georgiu govori o pravima pacijenata u Rumuniji:

„Nažalost, u Rumuniji su pacijenti često dovedeni u poziciju da se bore za svoja prava. Uglavnom je reč o onkološkim bolesnicima, pacijentima u teškim situacijama i koje ceka teška bitka. Zbog toga se porodice često obraćaju udruženjima. Ponekad se desi da smo mi to udruženje koje podržava borbu porodica i pacijenata.
Cesto smo bili u prilici da za opšte dobro sa advokatima podržimo pacijente kojima su bile potrebne određene terapije koje nisu mogli dobiti, zato što ih država nije platila ili zato što nisu bile dostupne na tržištu i srećom, sud je imao dovoljno razumevanja, rekala bih, da se pacijentima brzo daju tretmani po naredbi predsednika, dok se proces ne reši i dok Nacionalni fond za zdravstveno osiguranje nekako ne pronađe dugoročno rešenje.

Zdravstveni sistem u Rumuniji nije zadovoljavajući prema pacijentima, to svi znamo, svi se suočavamo sa preprekama i preprekama u pronalaženju rešenja za lečenje, posebno u teškim situacijama. Upravo zato primećujemo da se često naši političari, ministri, naši lekari, univerzitetski profesori odlučuju da se leče u inostranstvu kada imaju teške bolesti. To je nešto što mnogo govori o kvalitetu zdravstvenih usluga u Rumuniji i možda bi trebalo da damo ovu temu političarima da se pozabave, posebno u ovoj izbornoj godini”.

Uz problematičnu infrastrukturu nadovezuje se i kriza lekova. Kako umanjiti ovaj problem govori Karmen Uskatu :

,,Misljenja sam da se rešenja za krizu lekovaza mogu identifikovati samo ako vlast, nevladine organizacije i pacijente sednu za isti sto. Nažalost, ovaj dijalog još nije započet. Udruzenje „Daruj život“ izneo je, pre mnogo godina, izveštaj o nedostatku citostatika i nekih rešenja, ali ona tada nisu sprovedena. Dijalog je, međutim, taj koji će generisati rešenja koja će se potom primeniti”.