Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Bakšiš obavezan deo računa 1.02.2023

Od 1. januara 2023. stupio je na snagu novi zakon koji reguliše oporezivanje neformalnih plaćanja koje korisnici daju za različite usluge. Najpoznatija uplata ove vrste je čuvena napojnica koju klijenti ostavljaju u restoranima i kafićima. Od sada državi odlazi 10% od vrednosti napojnice, koja je i dalje dobrovoljna, ali se pojavljuje na računu. Kao procedura, pre izdavanja fiskalnog računa, kupcu će biti uručen račun, a on će odlučiti o visini napojnice, bilo u procentima ili kao fiksni iznos, ili će gost, ako želi, izabrati da je ne daj. Pre nego što je zakon stupio na snagu, odluka o formalizovanju napojnica izazvala je diskusiju u javnom mnjenju. S jedne strane, kupci se plašile da će biti primorani da daju napojnicu čak i ako ne žele, a sa druge strane, pružaoci usluga smatraju da će im nakon oporezivanja ostati manje novca nego ranije.

Bakšiš obavezan deo računa 1.02.2023
Bakšiš obavezan deo računa 1.02.2023

, 31.01.2023, 01:59

Od 1. januara 2023. stupio je na snagu novi zakon koji reguliše oporezivanje neformalnih plaćanja koje korisnici daju za različite usluge. Najpoznatija uplata ove vrste je čuvena napojnica koju klijenti ostavljaju u restoranima i kafićima. Od sada državi odlazi 10% od vrednosti napojnice, koja je i dalje dobrovoljna, ali se pojavljuje na računu. Kao procedura, pre izdavanja fiskalnog računa, kupcu će biti uručen račun, a on će odlučiti o visini napojnice, bilo u procentima ili kao fiksni iznos, ili će gost, ako želi, izabrati da je ne daj. Pre nego što je zakon stupio na snagu, odluka o formalizovanju napojnica izazvala je diskusiju u javnom mnjenju. S jedne strane, kupci se plašile da će biti primorani da daju napojnicu čak i ako ne žele, a sa druge strane, pružaoci usluga smatraju da će im nakon oporezivanja ostati manje novca nego ranije.



Ali sa stanovišta poslodavaca u ugostiteljstvu, usvajanje ovog zakona donosi dobrobit svima, kaže Dragoš Anastasiju, portparol Alijanse za turizam:


Želeo bih samo da istaknem da bakšiš nije obavezan. Bakšiš je dobrovoljan. To je bila i ostaće akcija svakog kupca koji je zadovoljan i želi da ispoštuje usluge koje je dobio. Ali šta je ovaj zakon uradio? Putem njega smo iz carinske zone prešli u zonu regulacije, a to je bilo posebno neophodno, jer više od 50% kupaca koji dolaze u restorane i hotele plaćaju karticom, a više od 50% klijenata od ovih 50% koji plaćaju sa karticom, želi da ostavi bakšiš. Međutim, do sada, i ako se to dešavalo transparentno, stvari su bile veoma komplikovane i naši zaposleni su dobijali manje od 40 odsto. Danas ostvaje 90% u dzepu. Eto, to je primer kako će naši zaposleni ostvariti zaradu.“



Polazeći od tužne realnosti – da pojedini poslodavci uskraćuju deo napojnica svojim zaposlenima – Joan Biriš, vlasnik restorana i predsednik Rumunske organizacije poslodavaca hotela i restorana, pozdravlja transparentnost koju je donelo oporezivanje dosadašnjih neformalnih plaćanja.


Centralni dobitnik ovog zakona je onaj ko radi u industriji, jer je korisnik prihoda koji je postojao do sada. Ali, zbog licemerja na koje smo navikli, uvek je bio gurnut pod tepih. I mi smo u ovom trenutku, čitav ovaj odnos između nas i naših zaposlenih učinili transparentnim. Već dugo vremena naša industrija je kritikovana zbog veoma niskih plata koje nudi. Realno, primanja radnika u našoj branši, pored plate, u velikoj meri obezbeđuju ovaj bakšiš. To su već svi znali. Budući da nije legalna stvar, nismo imali načina da to promovišemo. Trenutno se stvari vraćaju u normalu. Kada mlada osoba želi da zapocne karijeru u ovoj industriji, ima priliku da vrlo jasno kvantifikuje stvarni prihod koji će imati. Ovi prihodi će verovatno povećati broj mladih koji ce se okrenuti ka ovoj industriji.“



Finansijski, koristi su bile evidentne ubrzo nakon 1. januara. U prvoj nedelji nakon primene zakona 50 odsto napojnice se plaćalo karticom, dakle na način koji je veoma lak za registraciju i oporezivanje. Takođe, čini se da od sada imaju koristi i oni koji nude smeštaj, a ne samo restorani. Među uplatama koje registruju hoteli, napojnica predstavlja tek između 3% i 5% ukupnog iznosa iz nekoliko razloga: više se plaća karticama, a kompanije koje su u hotel smestile svoje zaposlene bile su u zakonskoj nemogućnosti da ostave napojnicu. Ali nedavno, kroz ovaj zakon, stvari su se promenile. Kako? Saznajemo od Kalina Ilea, predsednika Rumunske federacije hotelijerstva.


,,Ovaj zakon po svojoj formi, kroz poreske olakšice, omogućava vlasnicima preduzeća ili donosiocima odluka u preduzećima da podrže delatnost jedinica koje posećuju. Imamo dosta klijenata iz ove sfere kompanija koji dolaze na timbildinge ili imaju poslovne delegacije. Kao rezultat toga, u hotelijerstvu je jasno da će iznos koji će biti izdvojen kao napojnica za zaposlene u našoj oblasti biti mnogo veći. Još jedna bitna stvar koju očekujemo: povećanje kvaliteta usluga, odnosno bliža povezanost učinka osobe koja očekuje bakšiš za svoj rad i usluga koje pruža. Napojnica je opciona, davaće se samo u meri u kojoj je primalac usluge zadovoljan. Ne mislite valjda da ova korelacija neće dovesti do povećanja kvaliteta usluga, ono šta smo svi tako dugo čekali, odnosno poboljsanje rumunskih turističkih usluga? Kao kupac, bićemo u poziciji da nagradimo one koji dobro rade. A pružalac usluga će reći ‘hajde da radim svoj posao dobro’, jer je to sada u direktnoj vezi sa neto prihodom.



Osim toga, formalizacija dosadašnjeg neformalnog plaćanja smanjiće elan onih koji su spremni da prisvoje neki novac. Kalin Ile:



Želim da se osvrnem na strah, zaposlenih u turizmu, koji je kružio u javnom prostoru: da će biti vlasnika koji zaposlenima neće davati napojnice. Napominjem da je to nezakonito i mislim da treba da damo signal onim zaposlenima kojima će biti učinjena nepravda i da imaju razloga da se žale ako se to dogodi, a mogu da se žale poreskom organu u teritorijalnoj upravnoj jedinici u kojoj rade. Ne možemo dozvoliti da ovaj zakon potkopaju određeni pokrovitelji koji neće poštovati novi zakon. Ubedjen sam da ce većina poštovati zakon i da ce proslediti sve savete u skladu sa zakonom.



Ovo je jedna od velikih nada šefova ugostiteljske industrije koji žele da privuku što više radne snage u oblast koja ima akutni nedostatak u ovom pogledu.


sursă foto:
Društvo среда, 18 децембар 2024

Trebas mi (18.12.2024)

Na fakultetu je bila poznata kao „devojka sa psima“. Godine 2010, bila je studentkinja Nacionalne škole za političke i administrativne...

Trebas mi (18.12.2024)
Foto: Petr Ovralov / unsplash.com
Društvo среда, 11 децембар 2024

Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)

Devojčice i žene romske nacionalnosti čine jednu od najugroženijih i najzapostavljenijih grupa u Rumuniji. Često zbog predrasude vlasti i...

Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)
(sursa foto pixabay@Vertax)
Društvo среда, 04 децембар 2024

Život stranih radnika u Rumuniji

Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Centar za uporedna proučavanja migracija, u Rumuniji je krajem oktobra 2023. godine živelo nešto više od...

Život stranih radnika u Rumuniji
удалённая работа
Društvo среда, 27 новембар 2024

Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)

Ako bi poslodavci odluči, više od 82 odsto zaposlenih kaže da se ne bi protivili da rade isključivo iz kancelarija, čak i ako to priznaju, bilo...

Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company