50 najboljih rumunskih studenata iz inostranstva
Privlačeni raznim mogućnostima za zapošljavanje, ali i zadovoljavajućom platom, brojni Rumuni odlaze na studije u inostranstvu. Prema nezavničnim statističkim podatcima institucija koje organizuju univerzitetske sajmove, više od 50.000 mladih Rumuna studira u inostranstvu. Glavne destinacije su Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Danska i Holandija. Obrazovna ponuda ovih univerziteta, kombinacija teorije sa praksom i razvoj veština komuniciranja su samo neki razlozi zbog kojih mladi Rumuni kreću ovim putem.
România Internațional, 26.02.2014, 15:16
Privlačeni raznim mogućnostima za zapošljavanje, ali i zadovoljavajućom platom, brojni Rumuni odlaze na studije u inostranstvu. Prema nezavničnim statističkim podatcima institucija koje organizuju univerzitetske sajmove, više od 50.000 mladih Rumuna studira u inostranstvu. Glavne destinacije su Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Danska i Holandija. Obrazovna ponuda ovih univerziteta, kombinacija teorije sa praksom i razvoj veština komuniciranja su samo neki razlozi zbog kojih mladi Rumuni kreću ovim putem.
Pre pet godina, osnovana je Liga rumunskih studenata iz inostranstva (LSRS). Ona predstavlja, ustvari, globalno predstavništvo svih mladih koji studiraju u inostranstvu, nudi informacije onima koji žele da studiraju van granica zemlje, ali, istovremeno, pomaže onima svima koji žele da se vrate kući, kako nam kaže Oana Franc, podpredsednica odseka Lige studenata za spoljne odnose: Mi smo do sada napravili dve sondaže, 2010. i 2011., a biće i trećeg ove godine. Napravili smo ih da bi videli ako rumunski studenti i apsolventi iz inostranstva žele da se vrate u domovinu i zašto. Prema rezultatima sondaža iz 2011. godine, 30 odsto rumunskih studenata želi da se vrati u domovinu, 30 odsto ne želi, a 40 odsto još ne zna šta će posle okončanja studija. Oni bi se u domovinu vratili za porodicu i prijatelje, ali većina njih zbog mogućnosti pronalaženja radnog mesta, koje da im omogućuje stručni i lični razvoj i gde mogu imati realne šanse unapredjenja. Žele da budu zadovoljni svojim poslom i da valorizuju studije.“
Dakle, mnogi rumunski studenti nalaze radna mesta u zemlji u kojoj studiraju, drugi, medjutim, preferišu da se vrate u domovinu. A ono što bi najviše želeli, više od novca, jeste sloboda da primene ono znanja koja su stekli i šansa unapredjenja na poslu. U ovom smislu, Liga rumunskih studenata iz inostranstva pokrenula je, prošle godine, novu strategiju nazvanu “Smart Diaspora” (Pamentna dijaspora), čija je namena da olakša povratak rumunskih apsolvenata iz inostranstva u domovinu. Oana Franc: Smart je multidimenzionalna strategija za privlačenje mladih Rumuna iz dijaspore. Ovo je ponuda javnih politika i ima za cilj valorizacija stratečkog potencijala mladih Rumuna koji studiraju u prestižnim univerzitetima u inostranstvu, da bi doprineli ekonomskom razvoju Rumunije. Ovim projektom, postigli smo već rezultate, a to su dva projekta. Reč je o projektu Hajdemo kući“, koji omogućava odnose izmedju rumunskih studenata i apsolvenata iz inostranstva i kompanija iz Rumunije. Drugi se projekat zove Smart internship” i to je projekat staža i prakse u ministarstvima, koji je namenjen najboljim rumunskim studentima iz celog sveta. Primera radi, prošlog leta imali smo 17 onakvih staža prakse u javnim ustanovama u Rumuniji. Bio je pilot projekat, sve se odvijalo veoma dobro i nastavićemo ga i ove godine.“
Otprilike 200 rumunskih studenata širom sveta takmičili su se, početkom ove godine, za osvajanje titule Rumunski student godine u inostranstvu“ na 50. Gali Lige rumunskih studenata iz inostranstva. 50 finalista izabrano je za svih 8 kategorija studentskog takmičenja za univerzitetsku godinu 2012-2013.
U svojoj 25 godini života, Sonja Koman ima diplome umetničkog smera velikih svetskih univerziteta, stotine slika, poezija i lične izložbe, kao i veliku ljubav prema Japanu. Proglašena je najboljim rumunskim studentom 2013. godine u inostranstvu: Obrazovanje sam stekla u američkom sistemu, odnosno diplomirala sam univerzitet Harvard, doktorske studije sam upisala na Kolumbija univerzitetu, a i u rumunskim školama sam stekla solidnu bazu znanja bez kojih ne bih mogla da napredujem. Počašćena sam što sam u društvu toliko vrednih mladih Rumuna koji su bili imenovani za ovu titulu ili nagradjeni. Želim da naglasim posebnu ulogu Lige rumunskih studenata iz inostranstva koja je pokrenula i razvijala ove platforme za druženje i komuniciranje.»
Luka Viktor Iliješiju studira fizika u okviru Univerziteta Prinston, gde pohadja kurseve kosmologije i radi u oblasti teoretskog istraživanja, analizirajući modele za početne uslove u svemiru. On je bio proglašen Studentom godine u Severnoj Americi, na postuniverzitetskom nivou: «Mislim da Liga rumunskih studenata iz inostranstva jedna je od malobrojnih organizacija koja više ne postavlja pitanje «čime nam pomaže Rumunija», već uspeva da, možda po prvi put, odgovori sa pitanjem «čime možemo pomagati Rumuniji». I jsa sam sebi postavio pitanje o svojoj ulozi i zato sam se založio da pomognem izgradnji prvog instituta naprednih studija u Rumuniji, sličan onome već prestižnom u Prinstonu Nju Djersi, u čijem okviru su okupljene sve teoretske nauke.»
Recimo na kraju i to da najveće takse imaju univerziteti u Velikoj Britaniji i Holandiji, ali, ovde studenti mogu dobiti pozajmice od vlada ovih zemalja, koje mogu vratiti posle zapošljavanja. Danska i Švedska su, sa druge strane, zemlje u kojima je obrazovanje besplatno.