Zona Crnog mora i rastuće tenzije u regionu (16.06.2017)
Proširena zona Crnog mora postaje sve više gopolitički stub zbog stratškog značaja za ekonomske rute, ali i istureni deo Severoatlanske alijanse i Evropske unije. I to u vreme kada izvori nesigurnosti postaju sve raznovrsniji kao što su terorizam, proliferacija oružija za masovno uništenje, hemijsko i biološko oružije, krijumčarenje droge i ljudi i nelegalna imigracija. U ovakvim okolnostima jačanje borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala uz žestoku bitku za energetske resurse postavili su Crno more u sam centar pažnje evropskih i evroatlanskih tela. Polazeći od zaključka da Crno more predstavlja stratšku osovinu, ova tema je bila na dnevnom redu rasprave u Hadson institutu u SAD, koji je zajedno sa Rumunskim istraživackim institutom, organizovao konferenciju o rastućim vojnim i energetskim tenzijama u ovoj zoni. Iz Vašingtona izveštava nasa koleginica Dojna Sajčuk: ,,Tokom najvećeg dela istorije Crno more je bila strateška osovina i tako je ostala do sada. Sada u zoni u kojoj je Rusija aneksirala Krimsko poluostrvo i pomaže pobunu u jugoistočnoj Ukrajini i gde Moskva pomaže vojno o politički sepratističke snage u moldavskom Pridnjestrovlju i gruzijskoj Abhaziji i jača vojnu flotu u Crnom moru, a ruski avioni izazivaju američke brodove, tri države Sevetoatlanske alijanse treba da odole ruskom vojnom proširenju. Ove države su Rumunija, Bugarska i Turska.
Corina Cristea, 16.06.2017, 13:35
Laurenciju Pakju, jedan od osnivača Grupe za energetsku politiku, govorio je o bezbednosti u zoni Crnog mora u vreme kada je, posle aneksije Krima, Rumunija stavljena pred svršen čin i sada ima na Crnom motrru granicu sa Ruskom Federacijom: ,,Iz perspective energetske bezbednosti evropskog kontinenta danas postoje tri pretnje i bezbednosni izazovi, klasične pretnje kao što je danas terorizam, oružije za masovno uništenje, regionalni sukobi, neuspešne vladavine u susedstvu Evrope, organizovani kriminal, klimatske promene i pretnje sajber bezbednosti, kaže Laurenciju Pakju. Postoji jedna unutrašnja dimenzija energetske bezbednosti. Svaka članica Evropske unije ima svoju energetsku politiku, neke se baziraju na uglju, druge na nuklearnoj energiji, a mnoge uvoze prirodni gas,, dodaje Pakju. Istovremeno jedna velika pretnja energetskoj bezbednosti je zavisnost večine članica Unije samo od ruskog prirodnog gasa. Eksperti za medjunarodne odnose i diplomate analizirali su u Konstanci, na jugoistoku Rumunije, u okviru Foruma Crno more i balkanska bezbednost, izazove sa kojima se suočavaju zemlje regiona: energetska i sajber bezbednost, akcije informacionog rata i militarizacija zone Crnog mora. Ambasador Sorin Dukaru, pomoćnik generalnog sekretara Severoatlanske alijanse je izjavio: ,,U skopu Alijanse suočavamo se sa najsloženijem bezbednosnim kontekstom. Postoji kombinacija pretnji klasičnog tipa koje su možda vezane za samo postojane Alijanse, druga kategorija se odnosi na nekonvencionalne ili nove pretnje, rastućih pretnji na račun medjunarodne bezbednosti i bezbednosti Alijanse. Ovde se ubrajaju terorističke pretnje, pretnje koje dolaze iz sajber zone, razne hibridne pretnje koje kombinuju nekonvencionalne sa konvencionalnim pretnjama kao i ovi trendovi informacionog manipulisanja..
Sorin Dukaru o merama koje Alijansa treba da preduzme kaže: ,,Prva mera se odnosi na odbranu savezničke teritorije i zemalja članica, druga na projekciju stabilnosti van teritorije Alijanse, u prvom redu projekcija susedstva, jačanje odbrambenih kapaciteta, posebno u borbi protiv terorizma, pa sve do mogućnosti da uzvrati na ove pretnje.
Kroz prismu glavnih faktora regionalne bezbednosti, spoljna politika Bukurešta se zasniva na ideji da zapadni Balkan i Crno more treba da se tretiraju sa stanovišta bezbednosnih pretnji.
