Zlato i cijanid (20.09.2013)
Rumunska država je 1999. godine Kanadskoj kompanijji Rošija Montana gold korporejšn dodelila licenciju za 20-togodišnju eksploataciju nalazišta zlata u zapadnim Karpatima. Od 1999. godine ovaj projekat podelio je rumunsko društvo na dva tabora. Na jednoj strani su protivnici projekta -ekologisti i istoričari- koji tvrde da prednost ne treba dati samo ekonomskim interesima vec i konzervaciji sredine, spomenika i arhitektonske baštine zone. Na suprotmom polu su pristalice projekta koji tvrde da će projekat spasiti ovu zonu teško pogodjenu nezaposlenošću.
Corina Cristea, 20.09.2013, 08:36
Projekat Rošija Montana dobio je nedalvo zeleno svetlo Ministarstva sredine i dostavljen je na parlamentarnu raspravu. Na ulice je izašlo više hiljada nezadovoljnih ljudi, koji traže zaustavljanje projekta. Demonstracije su održane u Bukureštu i drugim rumunskim gradovima kao i u inostranstvu, u Parizu, Nju Jorku i Briselu. Razloga za to ima više – neki su nezadovoljni niskom naknadom za eksploataciji, drugi zbog negativnih posledica ovog površinskog kopa velikih dimenzija po čovekovu sredinu i zbog tehnologije na bazi cijanida. Eksperti su se izjasnili o sigurnosti brane i tvrde da tehnologija nije opasna- javljaju predstavnici kanadske kompanije. Podpredsednik Departmana za sredinu kompanije Rošija Montana gold korporejsn Horija Avram kaže:’’ Pre sliva u jaz jalovina će biti neutralizovana, a prosečna koncentracija cijanida biće od 3 mg/litru. Najveći kvalitet ovog reaktiva je da se prirodno degradira. Nije tačna informacija da će u ovom jazu ostati cijanid. Ako bismo danas zaustavili eksploataciju, za dva-tri meseca koncentracija bi pala ispod 0,01%, odnosno, sto ynači da ce biti deset puta manja od utvdjene granice u Evropskoj uniji i Rumuniji’’
Na mitinzima pristalica projekta izašli su i ljudi iz mesta Rošija Montana, a mnogi rudari su se blokirali u podzemnim kopovima trazeći početak eksploatacije zlata. Rudari tvrde da bez obnavljanja rudarstva zoni preti masovna stopa nezposlenosti i siromaštvo. Asocijacija Alburnus Major tvrdi da novih 600 radnih mesta ne treba da ugroze sredinu. Argumenti svakog tabora analiziraće specijalna parlamentarna komisija, osnovana ove nedelje, koja treba da upoyna Parlament sa kompletnom slikom situacije. Ako će Parlament odbiti projekat, rumunska država morala bi da plati odštetu od 2 miliarde evra, iznos koji predstavlja procenjeni profit i dosadašnje investicije kanadske kompanije od 550 miliona. Jonel Blankulesku, savetnik premijera objašnjava: ’’Prema podacima kompanije i rumunske vlade na spisaku investicija jedna od najvazniji je bilo geološko istraživanje, koje je, koliko je meni poznato, trajalo 7 godina. Ova veoma opširna studija predpostavila je 1200 bušenja na 300 metara dubine i kostala je 98 miliona dolara. Rezultati su poslati na analizu u dve razlicite laboratorije. Zatim tu su i troškovi za lične dohodke 500 radnika koji rade na uredjivanju muzeja i rimskih kopova.’’
300 tona zlata i 1600 tona srebra mogu se proizvoditi ovde u rudniku Rošija Montana, treće najvece nalazište zlata na svetu, procenjuju predstavnici kanadske kompanije. Pored toga nagadja se da postoje i velike količine retkih metala. Rošija Montana gold korporejšn platila bi 6% vrednosti proizvodnje rumunskoj državi kao nadoknadu za eksploataciju zlata, a ne 2% kaliko je ranije predvidjeno. Računajuci vrednost plemenitih metala, Rumunija bi sledilo oko miliardu evra. Rudarski projekat prosirio bi se na 25 godina- dve godine bi trajala realizacija rudarske infrastrukture, 16 godina eksploatacija i sedam godina rehabilitacija zone i zatvaranje rudnika. Rumunija treba da eksploatiše svoje prirodne resurse poštujući evropske standarde — naglasio je premijer Viktor Ponta i dodao da će se na javnoj raspravi javnost upoznati sa svim aspektima realiyacije ovog projekta, jer u ovom 15-togodišnjem periodu mnoge informacije koje su se pojavile stvarale su konfuziju prepuštajući mesto špekulacijama.
