Vojna saradnja Evropske unije i NATO (24.03.2017)
Jačanja saradnje sa Severoatlanskom alijansom je jedan od osnovnih stubova odbranog paketa Evropske unije. U ovom kontekstu, Evropska komisija je predložila u decembru prošle godine da se formira evropski fond za odbranu, da se povećaju investicije u odbrambeno istraživanje i jačanje unutrašnejeg odbrambenog tržišta. Evropski lideri i NATO utvrdili su spisak od 40 konkretnih predloga, od sajber bezbednosti pa sve do pomorske odbrane. Nedavno su ministri inostranih poslova i odbrane Evropske unije javili da će sve članice podržati jačanje bezbednosne i odbrambene dimenzije Evropske unije. Ova konsolidacija ostvariće se posredstvom tesnije saradnje u oblast odbrambenog planiranja, u skladu sa odlukom donetom na septembarskom samitu 2016. godine u Bratislavi. Novi napori omogučili su donošenje odluke o osnivanju jednog centra za planiranje i koordinaciju vojnih misija sa izvršnim karakterom. U ovom trenutku Evropska unija ima tri misije: u Somaliji, Centralnoj Africi i Maliju. Glavna namera tiče se poboljšanja spremnosti za reakciju i jačanja sardnje sa Severoatlanskom alijansom. Posle Bzbednosne konferencije u Minhenu, države Evropske unije uverile su da treba da imaju zajedničku vojsku koja bi bila oslonac transatlanske alijanse i osnova za strukturu NATO, izjavio je za našu radio stanicu vojni analitičar Aleksandru Grumaz: ,,Evropa treba da formira ovu pilot vojsku oko jednog kohezionog stuba koji je NATO. Možemo osnovati jednu evropsku vojsku kada imamo jednu ovakvu pilot odbranu oko nas. Treba da prihvatimo da u ovoj Evropi krizni talas i sukobi u neposrednom susedstvu Evrope predstavljaju novu realnost. Imigracija i situacija u Ukrajini postala je nova realnost i zemlje iz istočnog susedstva, koje imaju sporazume o pridruživanju sa Evropskom unijom, gube polako motivisanje. Pre svih Moldavija i Ukrajina, jer obećanja nisu ispunjena
Corina Cristea, 24.03.2017, 08:40
Generalni sekretar Svroatlanske alijanse Jenst Stoltemberg je pozdravio napore Evrope u odbrambenoj oblasti i posebno odluku da su- posle dužeg vremena budžetskih kresanja-, zemlje članice shvatile da treba da povećaju vojne izdatke. Rumunija, članica NATO od 2004. godine spada medju zemlje koje su povećale vojne izdatke iz državnog budžeta na 2%. U medjvremenu, na teritoriji Rumunije modernizovani su mnogi vojni poligoni, a u zonama za obuku održavaju se veliki vojni manevri. Istovremeno rumunski vojnici učestvuju u misijama van granica zemlje. U poslednje dve godine na nivou NATO i nacionalnih odbrambenih dimenzija održani su najveći vojni manevri posle prestnka hladnog rata. Naša vojska je učestvovala u najvećem broju vojnih vežbi u organizaciji NATO ili Evropske unije. Liviu Murešan, izvršni predsednik Fundacije Eurisk, o problematici unutrašnje i spoljne bezednosti kaže: ,,Novi pristup rumunsko bezbednosno-odbrambenoj problematici je veoma složen i predpostavlja ne samo razgovore na visokom nivou vec i mnogo dublji dijalog. Mislim ovde na privatni sektor, odnosno na odbrambenu industriji koja može da postigne rezultate u skladu sa programima opremanja vojske. Potreban nam je i principijelan razgovor u vezi sa rumunskom vojskom u 2017.godini. Medjunarodna perspektiva mislim da obavzuje ne samo na unutrašnji već i na medjunarodni dijalog. Ne treba smetnuti s uma da ovo što se dešava u poslednjim nedeljama ili što će se dešavati u narednom periodu u vezi sa pojašnjenjem odnosa izmedju velikih aktera, odnosno nove dministracije Trampa, predstavlja proces pojašjenja odnosa sa Rusijom. U zavisnosti od ovih pojašjenja imaćmo moža resetovanje ovih odnosa na nivou NATO, Rusije i tako dalje. U ovom kontekstu, posle izlaska Vlike Britanije, koji stvara odredjene probleme Evropskoj uniji i psebno Velikoj Britaniji, otrebno je novo postavljanje odgovornosti. U drugom redu treba shvatiti da ovo definisanje stavova nije konačno. I velike sile menjaju pozicije na šahovskoj tabli, u zavisnosti od slabosti druge strane.
