U prodavnici kao u muzeju (23.09.2022)
Opasnost od recesije u evro zoni dostigla je najviši nivo nakon 2020.godine i istovremeno raste zabrinutost ljudi zbog energetske krize koja će ove godine negativno uticati na ekonomsku aktivnost, tvrde ekonomisti Blumberga. Domaćinstva i kompanije u Evropi već se spremaju za eventualne restrikcije energije, nakon odluke Rusije da smanji isporuke gasa, i za borbu sa rekordnom inflacijom i blokadom u snabdevanju. Rezultati sondaža pokazuju da je privredna aktivnost smanjena već u julu i da je povećanje stope inflacije od 9,6% u poslednja tri meseca skoro pet puta veće od ciljne inflacije Evropske centralne banke. Iako teži članstvu u evro zonu, i Rumunija se suočava sa problemima. U izveštaju Narodne banke Rumunije, objavljen pre mesec dana, navodi se da je inflacija ubrzala ritam rasta i premašila 15%, pre svega zbog šokova izazvanih ogromnim cenama energije, goriva ili prehrambenih proizvoda. Inflacija još nije dostigla najviši nivo ove godine, smatra univerzitetski profesor ekonomskih nauka Mirča Košea: ,,Bićemo svedoci rasta inflacije. Povećanje neće biti spektakularno, ali važni činioci koji su doprineli ovom povećanju nisu izgubili na snagu. Kada je reč o energiji, nemamo dobrih vesti, obustava isporuke gasa iz Rusije imala je negativan uticaj. Ono što nas interesuje je situacija kod nas. Ova stopa inflacije od 15,3% je prosečna cena mnogih proizvoda. Nas sada interesuju prehrambeni proizvodi. U slučaju ovih proizvoda inflacija je visoka. Prema nekim proračunima inflacija je ovde od 28 do 30% i možda nešto veća. Kako se mogu ublažiti poskupljenja ovih proizvoda? Čuda nisu moguća, ali se nešto ipak može uraditi, a to je veća ponuda rumunskih poljopriovrednih proizvoda.“
Corina Cristea, 23.09.2022, 06:41
Ako će Vlada uspeti da na rumunsko tržište poveća ponudu rumunskih proizvoda, dodaje Mirča Košea, smanjiće se uvoz i inflacija se može ublažiti. Profesor Košea ne veruje u mogućnost smanjenja stope inflacije u nardenim mesecima. Već tek polovinom naredne godine, i to pod uslovom Rusija mora da poveća izvoz gasa u Evropi pod odredjenim uslovima: ,, Za sada Rusija je pronašla tržište u Kini i Indiji , ali ove količine su mnogo menje nego nedavno u Evropi. Sada Rusija zaradjuje i pobednik je posle uvodjenja evropskih sankcija, ali samo privremeno. Ekonomska situacija Rusije pogoršava se svakim danom i moraće na kraju da se vrati na ono što je za nju veoma važno, a to je prikupljanje prihoda. Rusija važi za slabo razvijenu državu u spoljnoj trgovini, ona živi od primarnog izvoza energije i sirovina. Sada je situacija napeta i ne verujem da će u narednim mesecima doći do ublažavanja inflacije već naprotiv ,ova bi se mogla povećati.“
U medjuvremenu poskuljenja se nastavljaju, istina u sporijem ritmu. Rumuni jedva izlaze na kraj sa visokim cenama u vreme kada lični dohoci stagniraju ili su povećani ali ispod stope inflacije. Ova inflacija je lažna kada se uporedjuje sa životnim standardom i ekonomskom situacijom, kaže privredni analitičar Adrijan Negresku: ,,Infacija pogadja sve džepove, plaćamo više za proizvode u prodavnicama, a za mnoge stanovnike Rumunije hipermarket je postao neka vrsta muzeja, u koji se mogu samo razgledati eksponati ili kupovati na grame. Pored uticaja inflacije na kučni budžet, veliki problem je po mojoj oceni inflacija u ekonomskoj, posebno proizvodnoj zoni. Kada proizvodjać poskupljuje sopstveni proizvod za više od 50% najavljuje se galopirajuća inflacija jer, nažalost, nismo preduzeli potrebne mere za zaustavljanje dve suštinske komponente inflatornog mehanizma. Prva je zona energije. Ovde smo mi bolesniku samo previjali rane i nismo preduzeli mere za zaustavljanje špekulacija u oblast energije, nismo zaustavili poskupljenja fiskalnim merama. Imamo takodje ovu vrstu trgovine koja je špekulativne prirode i koja se nažalost oslanja sve više na uvoz.“
Inflacija je elastična, kaže Adrijan Negresku, ako je previše rastežete, puca, odnosno firme ostaju bez proizvoda, sa neprodatim uslugama i ekonomija se blokira.
