Terapija privrede u doba pandemije (10.04.2020)
Corina Cristea, 10.04.2020, 09:19
Pandemija koronavirusa paralisala je svetsku privredu i ugurala svet u recesiju koja će biti mnogo teža od globalne finansijske krize od pre jedne decenije, ocenila je generalna direktorka Medjunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva. Ona je pozvala razvijene privrede da ulažu dodatne napore i pomognu zemljama sa ekonomijama u usponu i razvoju da premoste ekonomske i zdravstvene posledice pandemije. Sa tržišta zemalja sa privredama u usponu je već povučeno oko 90 miliardi dolara, mnogo više nego u periodu finansijske krize 2008. godine, upozorila je Georgijeva. Suočene sa zajedničkim neprijateljem, vlade i finansijske institucije traže rešenja. Preko okeana, Vašington je doneo istorijski plan o lansiranju teško pogodjene američke ekonomije pandemijom koronavirusa, plan vredan dve hiljade miliardi dolara. Sa svoje strane i Evropa je preduzela vanredne mere.,,Samo najodlučniji odgovori omogučiće nam da odolimo krizi izazvanoj novim koronavirusom. Treba da iskoristimo sva raspoloživa sredstva. Svaki raspoloživi evro iz budžeta Evropske unije usmeriće se na izlazak iz krize, svaki propis će biti fleksibilizovan kako bi se finansiranje odvijalo nesmetano “, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen. Unija je već donela važne odluke o izdvajanju velikih iznosa koje zemlje članice treba efikasno da upotrebe. Rumunija, članica Unije od 2007. godine, deo je ovog evropskog koncentrisanog napora. Rumunski evroparlamentarac Zigfrid Murešan, gost Radia Rumunija, je izmedju ostalog rekao:,,Evropska komisija je predložila važne mere koje će nam biti od pomoći u borbi sa koronavirusom. Pre svega radi se o hitnom izdvajanju 3 miliarde evra iz budžeta Evropske unije za 2020. godinu. Rezervni fondovi Evropske unije su sada usmereni na borbu protiv koronavirusa. Kako će se izdvajati ova sredstva? 300 miliona izdvojiće se odmah za centralizovanu nabavku zaštitne opreme i za relevantnu opremu, testove i borbu protiv koronavirusa. Evropska unija predlaže da se bez odlaganja izdvoji 2,7 miliardi evropskih fondova za izgradnju privremenih zdravstvenih kapaciteta, recimo za bolnicu Rumunske vojske podignutu u Bukureštu, zatim za izgradnju, uredjivanje i održavanje karantinskih cenatara koji su veoma važni za nas, jer mnogi naši drzavljani dolaze iz zemalja ,,crvene zone“. Evropskim novcem finansiraće se takodje razvoj proizvodnje medicinske opreme. Neke firme su preusmerile proizvodnju na zaštitne maske koje su veoma važne u borbi protiv koronavirusa. Ovo je samo prvi set usvojenih mera. Drugi set odnosi se na neodložnu fleksibilizaciju upotrebe evropskih fondova. Drugim rečimo omogućen je transfer sredstava izmedju raznih kategorija evropskih fondova namenjenjenih Rumuniji. Evropska unija precizira da zemlje koje nisu uspele da privuku na vreme evropske fondobve neće izgubiti pravo na ova sredstva“
Evropska komisija je predložila i osnivanje fonda od 100 miliardi evra za namenske kredite za izlazak zemalja članica iz ekonomske krize. Namena ovog instrumenta solidarnosti je podrška radnicima da sačuvaju prihode kao i preduzečima da odole krizi. Sve mere se baziraju na sadašnjem budžetu Evropske unije i zamišljene da maksimalno valorizuju svaki raspoloživi evro, dokazujući ponovo zašto je potrebno da Evropska unija ima solidan i fleksibilan dugoročni budžet. Druga važna flaksibilizacija odnosi se na budžetski deficit, odnosno na dozvoljenu gornju granicu deficita od 3%. U Evropskoj uniji se u poslednje vreme sve više godori o solidarnosti. Zigfrid Murešan precizira:,,Solidarnost je bez sumnje potrebna u ovoj situaciji i ona je od velike važnosti na početku ovog procesa. Ako Evropska unija predlaže konkretne mere koje će nama ili našim zemljama biti od pomoći, ove će biti prihvaćene. Ako će se zemlje uveriti da ne postoje rešenja na evropskom nivou, da ne postoji evropska solidarnost, preduzeće mere na nacionalnom nivou i konkurisaće jedna drugoj prilikom nabavljanja zeštitne opreme. Ovakva situacija nije u interesu nijedne članice jer konkurencija podriva solidarnost.“
Ali, dodaje rumunski evroposlanik, Evropska komisija je predložila dobre mere I smatram da možemo dosegnuti ovu solidarnost, članice su počele da se medjusobno pomažu, situacija je ozbilna i Evropska unija predlaže rešenja za sve članice.
