Strani radnici u Rumuniji i rumunski radnici u inostranstvu (28.02.2019)
Prošle godine u Rumuniji je izdato preko 10 000 radnih dozvola ili dozvola za detaširane strance, večinom iz Vijetnama, Turske, Šri Lanke ili Kine. Prema podacima Generalnog inspektorata za migraciju u Rumuniji je prošle godine radilo preko 120 000 stranaca, više od polovine iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Prema procenama postoji i dalje potreba za stranim radnicima, tako da je Vlada odobrila novi kontingent od 20 000 radnika na rumunskom tržištu rada. Port parolka Generalnog inspektorata za imigraciju podkomesarka Ermina Mihaj objašnjava: ,,Odluka je doneta imajući u vidu razvojni poptencijal privrede Rumunije, potrebu da osiguramo radnu snagu za mnoge privredne grane za koje u Rumuniji ne postoji dovoljan broj radnika, ali i da bismo sprečili rad stranaca bez dozvole. Policajci za imigraciju su prošle godine proverili preko 7000 komercijalnih društava i pronašli 470 stranih radnika bez radnih dozvola.“
Corina Cristea, 01.03.2019, 01:00
U vreme kada na rumunskom tržištu rada raste broj stranaca, večinom iz Vijetnama, Ministarstvo rada u Bukurestu nastoji da uveri rumunske radnike iz Evropske unije da se vrate kako bi se donekle ublažila kriza. Broj naših radnika koji rade u inostranstvu nije poznat. Ministarka za Rumune van granica zemlje Natalija Elena Intotero je izjavila: ,,Prema podacima iz rezidencijalnih država, prošle godine Vlada Rumunije je usvojila strategiju Rumuna van granica zemlje prema kojom imamo oko 10 miliona Rumuna koji žive van granica zemlje. Medju ovima spada i 4 milion Rumuna koji žive u istorijskim zajednicama. Poznato je da najveća zajednica Rumuna živi u Italiji, po zvaničnim podacima preko 1,2 miliona. U Španiji živi milion naših drzavljana iova zajednica raste u poslednje vreme, u Velikoj Britaniji 410 000 Rumuna i skoro isto toliko u Francuskoj, Nemackoj i Austriji. Zbog ekonomske krize na severu Evrope počela je migracija iz zemalja južne Evrope.
Zašto odlaze naši radnici? Uglavnom iz eonomskih razloga. Profesor Danijel David sa Univerziteta Babeš-Bojaj iz Kluž Napoke kaže: ,,Jasno je da ljudi odlaze iz jedne u drugu državu u potrazi za boljim životom. Šta znaci bolji život? Neki odlaze jer ovde jedva preživljavaju ili iz razočarenja. Drugi odlaze jer žele visi kvalitet života, viši standard ili da studiraju, da bi se kasnije zaposlili u zemljama u kojima su studirali. Razloga ima mnogo U zavisnosti od ovih, možemo da vidimo šta ćemo uraditi sa javnim politikama ili čemu se možemo nadati. Ako ljudi napuštaju zemlju razočarani situacijom u potrazi za pristojnim životom, mnogi bi mogli da se vrate, pod uslovom da usvojimo pametne politike. Mnogi Rumuni koje su otišli na studije u inostranstvo neće se više vratiti.“
Pored osnovnih potreba, ljudi žele da budu poštovani i da imaju kvalitetne usluge: Natalija Intotero dodaje: ,,Ne možemo da kažemo da se u poslednje vreme ništa nije preduzelo u Rumuniji, napravljene su mnoge stvari i dalje želimo da izadjemo u susret svim državljanima u zemlji kako bi se zaustavio ovaj odliv radne snage. Želimo takodje da raznim projektima utićemo na povratak naših radnika. Poznato je da iako još nemamo zvaničnih podataka, Rumuni odlaze u inostranstvo na nekoliko meseci kao sezonski radnici ili na duži period. Neki su se medjutim vratili posle 10-14 godina rada u inostranstvu“
Mnogi Rumuniji su obeležili istoriju. Oni koji ne nameravaju da se vrate žele bar da daju doprinesu razvoju Rumunije, što je izuzetno važno-naglasila je ministarka Intotero.
