Specijalni odnosi Bukurešta i Kišinjeva (03.12.2021)
Moldavija, bivša sovjetska republika sa večinskim rumunofonskim stanovništvom, i posle 30 godina nezavisnosti traži bolju budućnost za njene stanovnike, koji sve češće traže bolji život na Zapadu. Ova situacija je tužna posledica politike koju su ranije vodili faktori odlučivanja u Kišinjevu i koja je stvorila mnoge probleme, prvenstveno ekonomske prirode. Nada u bolju sutrašnicu došla je istovremeno sa dolaskom na vlast proevropske i reformski opredeljene predsednice Maje Sandu, koja želi da iz temelja modernizuje državu i državne institucije. Šanse postoje jer u Kišinjevu Vlada funkcionise sinkrono sa predsednicom kao i Parlament, gde parlamentarna večina podržava eformski napor. Osim toga, podrška Bukurešta je bezuslovna i pravovremena. U izjavi za jednu tv stanicu šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je podsetio da je 23. jula bio prvi evropski zvaničnik koji je posetio Kišinjev nakon prevremenih paramentarnih izbora i vodio razgovore o unapredjenju saradnje sa zvaničnicima Moldavije. ,,Prvi šef države koji je posetio Republiku Moldaviju u decembru prošle godine bio je predsednik Rumunije Klaus Johanis, naglasio je Bogdan Auresku i dodao da je Rumunija odlučila, posle prevremenih parlamentarnih izbora, koji su na vlast doveli novu proreformsku i proevropsku večinu, da podrži ovaj napor.“ Mozemo reći da smo dostigli tu tačku kada se prioriteti na bilateralnoj agendi ne mogu više zaobilaziti i jasno je da postoji obostrani interes i elita ne samo gradjana, jer su duže vreme gradjani bili ispred vlasti, koje iz različitih razloga nisu uspele da saradjuju i ostvare želje stanovništva sa obe obale reke Prut, izjavio je za Radio Rumunija politički komentator Vlad Curkanu, bivši predsednički savetnik u Kišinjevu: ,,Vlasti u Kišinjevu pokrenule su, posle prevremenih izbora 11. jula i inauguracije nove Vlade, duboke promene u svim oblastima, svesne da bez doprinosa pojedinih država, posebno Rumunije realizacija ovog zadatka neće biti nimalo laka. Uzmimo samo primer gasnu krizu za koju možemo da kažemo da je okončana, iako još postoje nerešena pitanja. U ovim danima neizvesnosti od velike važnosti bile mnoge stvari za atmosferu u Kišinjevu i političke napore koje su uživale podršku Bukurešta i drugih evropskih prestonica. Smatram da nije nevažno da imate podršku u nevolji, da dobijete prirodni gas iz Rumunije gasovodom izgradjenim prvenstveno rumunskim sredstvima. Republika Moldavija ima mnoge vulnerabilnosti u energetikoj, informacionoj i bezbednosnoj oblasti, slabosti koje naši neprijatelji mogu da iskoriste. Ovakvi rizici, koji su duže vreme bili zanemareni, pojaviće se ponovo, tako da će ekspertiza Rumunije i drugih zemalja biti od velike pomoći za započete reforme u Republici Moldaviji.“
Corina Cristea, 30.11.2021, 09:06
Provropska Vlada, koja u Parlamentu ima široku večinu od 63 mandata od ukupno 101, treba da dokaže da je sposobna da sprovede obećane reforme, kaže Vlad Curkanu, i dodaje da se izlaskom Moldavije iz izolacije u koju se našla u poslednjim godinama, najavljuju mnogi projekti koji mogu dokazati da Republika Moldavija korača evropskim putem i da će rešiti nagomilane probleme i uz veliku pomoć Rumunije: ,,Postoje mnoge linije za saradnju. Ministri inostranih poslova Rumunije i Republike Moldavije potpisali su mapu puta o prioritetima saradnje, obrazovanja i obostranog priznavanja diploma, sertifikata i naučnih titula. Najvažnija na infrastrukturnoj agendi je energetska konekcija Republike Moldavije na električni sistem Evropske unije. Jer je ovo jedna od onih spomenutih vulnerabilnosti. Republika Moldavija snabdeva se električnom energijom iz Termocentrale u Kučurganu, koja se nalazi na levoj obali Dnjestra, na teritoriji nepriznate republike Pridnjestrovlje. Ova situacija predstavlja dodatni problem jer je Moldavija morala da bude veoma pazljiva sa odnosima sa Ruskom Federacijom da ne bi ostala bez električne energije.“
Mapa puta je veoma konkretna i odnosi se na svaku oblast posebno. Dokument je potpisan za vreme nedavne zvanične posete predsednice Maje Sandu Bukureštu povodom obeležavanja tridesetogodišnjice diplomatskih odnosa izmedju dve države. Mapa puta predvidja da se u narednom periodu ostvare podsticanje evropske integracije Republike Moldavije, interkonekcija Moldavije sa evropskom unijom i podsticanje društveno-ekonomskog razvoja kako bi stanovnici Republike Moldavije mogli da dostinu evropske standarde u društvenim, administrativnim i pravnim oblastima. Zajednička zelja dve države je i jačanje jezičkog, kulturnog i istorijskog zajedništva..
