Škotski slučaj ( 03.10.2014)
Rezultati referenduma o izlasku Škotske iz Ujedinjenog Kraljevstva potvrdili su prethodne rezultate istraživanja javnog mnjenja prema kojima će unionisti odneti pobedu. Škotlandjani su odlučili da ostanu u Velikoj Britaniji, Brisel je odahnuo sa olaksanjem, a predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompuj dodao da će Velika Britanija ostati važan član Unije.” ’’Pozdravljam odluku škotskog naroda o ostanku i očuvanju jedinstva Velike Britanije’’ rekao je Žoze Manuel Barosu, predsednik Evropske komisije, dok je Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, izrazio spremnost na dalji konstruktivni dijalog sa škotskom vladom o važnim oblastima kao što su otvaranje novih radnih mesta, ekonomski, politički i energetski rast I klimatske promene. Unionisti su upozoravali na ekonomske posledice separcije, na gubljenje radnih mesta i uticaja u svetu. Na drugoj strani škotski separtisti tvrde da Velikom Britanijon iz Londona rukovodi engleska elita koja retko vodi računa o škotskim interesima i da u zoni ostaje manje novca od eksploatacije nafte u Severnom moru. Ideja da Škotlandjani ne mogu da se izjasne o prisustvu nuklearnog oružija u zemlji izazvala je oštre rekcije u poslednjim godinama. Spoljnopolitički analitičar Kristijan Mititelu iznosi neke od argumenata:’’ Ne postoji nijedan razlog da škotski stanovnici imaju ekonomske primedbeć jer se velika deindustrijalizacija odvijala u vreme gospodje Tačer pre skoro 20 godina,a zatim je škotskla privreda restrukturisana i sada se nalazi na uzlaznom trendu, kao i britanska. Bruto nacionalni proizvod Škotske je veći nego u Engleskoj. Ekonomski razlozi su samo perceptivne prirode. Škotlandjani imaju samo utisak da žive lođije od ostalih, što nije tačno,’’
Corina Cristea, 03.10.2014, 10:22
Ali da vidimo šta bi značio izlazak Škotske iz Velike Britanije? Kako bi se snašle Evropska unija ili NATO sa entitetom koji je proglasio nezavisnost? Evropski lideri su upozoravali pre referenduma da bi Škotska morala da predje sve faze pristupanja Evropskoj uniji posle eventualnog proglašenja nezavisnosti. Škotski slučaj je veoma interesantan jer nije usamljen u Evropi. U Briselu Tomas Fridrih iz Medjunarodne asocijacije štampe, ekspert za evropske poslove, u intervju za Radio Rumunija izjavio je:’’ Škotski slučaj nije usamljen u Evropi. Imamo katalonski slučaj koji zahteva autonomiju, sličan pokret imamo na severu Italije, pa čak i u Belgiji gde postoji opasnost od podele zemlje. Ove pokrete vidjamo i u Ukrajini. Mislim da je svaka fragmentisana zemlja na evropskom kontinentu i ne samo u Evropskoj uniji slabija i izloženija opasnostima svih vrsta. Želeo bih da sugerišem nemački savezni model koji bi bio dobar za Ukrajinu. Drugim rečima treba dati veća administrativna ovlašćenja i veću autonomiju pojedinim regijama i sačuvati jedinstvo države.’’
Ako bi se Škotlandjani izjasnili za nezavisnost tristagodišnja unija Engleske, Velsa i Severne Irske promenila bi se dramatično. Ujedinjeno Kraljevstvo izgubilo bi 5 miliona od ukupno 60 miliona stanovnika.
U Madjarskom parlamentu poslanik vladajuće partije FIDES Žolt Nemet ocenio je da je referendum dokazao da autonomija nije factor destabilizacije, i da posle referenduma Englezi nisu pobedili Škotlandjane već je pobedila ideja o autonomiji. Novinar Ištvan Pataki , spoljopolitički komentator lista Magjar Nemzeta smatra se ne može napraviti paralela izmedju referenduma u Škotskoj i težnji Madjara iz Rumunije za autonomijom:’’ Najveća razlika izmedju Škotske i Sekejske oblasti je ta da se u Rumuniji radi o teznjama za autonomijom, a u Škotskoj postoji široka autonomija već više godina. Zašto se ne može napraviti paralela? U Evropi postoje autonomije u više drzava i svaka država odlučuje kakvu će autonomiju dodeliti manjinama koje žive u dotičnoj zemlji ili onima koje je traže.’’
U Bukureštu šef rumunske diplomatije Titus Korlacean je pozdravio rezultate referenduma i ocenio da je Velika Britanija sa Škotskom kao integralnim delom Kraljevstva strateški partner Rumunije na bilateralnom planu kao i na nivou Evropske unije i NATO.
