Sirija – sukob kome se ne nazire kraj (23.10.2015)
Više od 250 000 mrtvih i 12 miliona izbeglih predstavlja nepotpuni bilans sirijske situacije. Jedan od najkomplikovanijih sukoba sa posledicama po regionalnu i evropsku bezbednost. Situacija u kojoj se bore fundamentalisti Islamske države i Al Kaida i umerene frakcije protiv lojalnih snaga Bašara al Asada iskomplikovala se još više posle poziva sirijslog lidera Moskvi na bombardovanje protivničkih položaja. Važan akter u sukobu, Vašington podržava pobunjenike protiv Bašara Al Asada, i sa ovima ima zajedničkog neprijatelja, džihadiste Islamske države i miliciju Al Kaide. Iako imaju oprečne stavove, Moskva i Vašington su postigli Memorandum o izbegavanju nezeljenih incidenata na sirijkim frontu. Izveštač Radia Rumunija iz Moskve Aleksandr Beljavski objašnjava: ’’Dokument nosi naziv ’’Memorandum o sigurnosti letova i sprečavanju neželjenih incidenata u operacijama u Siriji’’. Podpredsednik ruske vlade Anatolij Antonov je izjavio da document propisuje letove sa i bez pilota u sirijskom vazdušnom prostoru i predvidja neku vrstu restrikcija, kako bi se sprečili incidenti izmedju ruske i američke avijacije. Rusko ministrstvo odbrane naglašava da pod odredbe memoranduma spadaju ne samo američki već i piloti drugih država iz anti-ISIS koalicije. Rusko ministartvo odbrane navodi da je Rusija u Siririji legalno intervenisana na poziv rukovodstva sirijske države, što se ne može reći za SAD.
Corina Cristea, 23.10.2015, 12:43
Ruska vojna operacija u Siriji postaje sve intenzivnija, posle kopnene ofanzive sirijske vojske. Prema oceni ruskog ministarstva odbrane, ruska avijacija je uništila nekoliko objekata Islamske države i drugih terorističkih organizacija, sejući strah i dezerterstvo. Ali kopneni rezultati sirijske vojske su skromni u gradovima u kojima ruska avijacija ne deluje i u kojima islamisti imaju utvrdjene položaje i razvijene podzemne komunikacije. Naš izveštač iz Vašingtona Dojna Sajčuk objašnjava: ’’Američka administracija pokušava da podstakne mirovne pregovore sa Rusijom, Turskom, Saudijskom Arabijom i potencijalno sa Iranomom, pregovore koji bi rezultirali pretankom sukoba izmedju vojske Bašara Al Asada i umerenih opozicionih snaga i koncentrisanjem na pobedu nad Islamskom dražvom. U Stejt departmentu portparol Džon Kirbi je insistirao na činjenici da Memorandum o sporazumevanju izmedju Američkog departmana odbrane i Ruskog ministarstva odbrane o sigurnosti letova pilota u sirijskom vazdušnom prostoru ne menja ciljeve SAD po pitanju političke tranzicije u Siriji, odnosno o odlasku Asada sa čela države ’’Ako pogledate koje ciljeve napada Rusija i kako podržava sirijski režim na terenu, možete zaključiti da Rusija želi da podrži režim Asada a to će samo podgrejati sukob, pojačati verske tenzije i pogodovati ekstremizmu i u drugim delovima regiona. Želim da kažem jasno da potpisivanje memoranduma, koji je veoma važan za sigurnost pilota, ne može da ublaži našu zabrinutost u vezi sa ruskim vojnim akcijama u Siriji, dodao je Džon Kirbi. Bela kuća je kritikovala Rusiju posle nedavne posete sirijskog predsednika Bašara Al Asada Moskvi, tokom koje se sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom: ’’Postavljanje crvenog tepiha za Bašara al Asada, koji je upotrebio hemijsko oružije protiv sopstvenog naroda, u suprotnosti je sa deklarisanim ciljem Rusije o političkoj tranziciji u Siriji, izjavio je portparol Bele kuće Erik Šulc.
Bukurešt ocenjuje da se mir u Siriji može uspostaviti jedino dijalogom. Predsednik Klaus Johanis je istakao: ’’Rusko vojno angažovanje u Siriji ne pomaže rešavanje krize već komplikuje situaciju. Jedini izlaz iz krize su pregovori. Ovo je zvanični stav Rumunije i želimo da ga saopštimo svima. Ne radi se o jednostavnoj teoretskoj tački gledanja. Rumunija je medju malim brojem država koja još ima otvorenu ambasadu u Damasku. Nismo jedan od velikih aktera, ali sama činjenica da smo ovde može da olakša uspostavljanje pregovora o miru u ovoj zoni.’’
Intervenciju Rusije u Siriji mnogi analiticari smatraju pokusajem Moskve da promeni strateski pejzaz na Srednjem istoku i namerom Putina, da koristeci mlaku reakciju americke diplomatije, povrati ulogu Rusije na Srednjem istoku. iz 70-tih godina.
