Scenariji za reformu Evropske unije (10.03.2017)
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je na plenumu Evropskog parlamenta predstavio 5 mogćih scenarija za budućnost Evropske unije koja se prvi put nakon osnivanja sužava posle Bregzita. Varijante se nalaze u ,, Beloj knjizi’’, koja analizira način na koji se mogu izvršiti promene u Evropskoj uniji u narednoj deceniji. Analiza polazi od efekata novih tehnologija na društvo i radna mesta do sumnje u globalizaciju. Od rastućeg populizma pa sve do bezbednosnih preokupacija. Dokument će biti prosledjen evropskim liderima koji se sastaju 25. marta u Italiji povodom obeležavanja 60 godina od potpisivanja Rimskog sporazuma o osnivanju Evropske unije. Po svemu sudeći ovo je početak jedne rasprave o putu koji treba slediti za formiranje jedne ograničene Unije. Evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu o važnosti ovog trenutka i mogućim posledicama za Rumuniju je izjavila: ,,Komisija i predsednik Junker predstavili su opcije za dalje jačanje jedinstva 27 zemalja članica. Smatram da je ovo možda najbolji trenutak da se razgovara o budućnosti Evropske unije. Želim da kažem da postoje i stvari koje bi mogle da nas zabrinu, ali prvi put Rumunija ima mogućnost da iznese svoj stav, da pronadje saveznike i da se opredeli za jedan od 5 scenarija. Ovo je samo početak jedne intenzivne i poštene rasprave o našoj budućnosti i smatram da je trenutak da uložimo sve napore da čujemo i glas stanovnika.’’
Corina Cristea, 10.03.2017, 07:53
Jedan od predstavljenih scenarija šefa izvršnog tela Evropske unije odnosi se na činjenicu da se Evropa mora rekoncentrisati na jedinstveno tržište jer 27-morica ,,nisu sposobna da pronadju teren za sporazumevanje u jednom rastucem broju oblasti.’’. Drugi scenario predvidja naprotiv ,,da se učini više za celinu’’, šireći podelu nadležnosti medju 27-moricom i ubrzajući donošenje odluka unutar Evropske unije. Izmedju dva ekstremna scenarija nalaze se i varijanta Evrope u više brzina. Zašto je potrebno da se sada donose odluke ? Jer ne možemo da se odlučimo, kaže Oana Popesku director Global Fokusa: ,,Postoje stvari koje još nisu završene, kao što su recimo reforme evrozone,zatim jačanje jedinstvenog tržišta i na kraju krajeva i sve sto predpostavlja integracija, osim političke kohezije o kojoj govorimo u poslednje vreme. Bregzit je ubrzao stvari, pokazao nam je da postoje neke jasne podele i duboke razlike. Istina meni se čini da je došlo vreme da se više ne krijemo iza prsta, da priznamo da imamo odredjene pobleme, da treba da pronadjemo rešenja sada i da ne odlažemo kako je Evropska unija najćešće radila. Pregovarački mehanizam medju ovolikim brojem država je veoma složen, ali dok Azija, kako je predsednik Junker rekao- grabi napred, Evropska unija rizikuje da zaostane, jer toliko analiziramo odluke dok ne zastarevaju i postaju suvišne.’’
Po oceni evropske komesarke Korine Krecu za državu kao što je Rumunija scenario o većoj integraciji je idealan, jer se na ovaj način jedinstvo 27-morice može sačuvati, a zemlje koje žele dublju integraciju u pojedinim oblastima mogu ostvariti ovu nameru: ,,Pre svega postoje mnogi rizici u ovim scenarijima. Rizik od udaljavanja nekih delova društva. Postoje problemi u procesu dogovaranja o prioritetnim oblastima. Postoji takodje i rizik od ponovne nacionalizacije pojedinih oblasti. Izborena su odrejena prava i slobode državljana Evropske unije, koje u slučaju Evrope u dve brzine, neće biti garantovana komunitarnim zokodavstvom i zavisićee od mesta u kojima žive ovi ljudi, što je za mene neprihvatljivo. Jasno je da je za nas jedino rešenje da nastavimo zajedno, da pronadjemo saveznike, prijatelje i da pokušamo da pokažemo da prava državljana Evrospke unije, garantovana zakonodavstvom Unije, neće bitu sužena.’’
Evropa u više brzina ima snažnu podršku Francuske, Nemačke, Italije i Sanije. Na drugoj strani su Rumunija i druge zabrinute države da će postati zemlje druge zone — Madjarska, Poljska, Češka i Slovačka koje odbacuju ovaj scenario.
