Samit sa kompleksnim ulogom u Bukureštu
“Inicijativa tri mora sazrela je na nivou politike i pojmova i ispunjeni su svi uslovi za pokretanje konkretnih projekata”, ocenio je šef rumunske države Klaus Johanis, na Samitu na kojem su ove nedelje, u Bukureštu, bili prisutni visoki evropski i američki zvaničnici, uključujući predsednika Evropske komisije Žana-Kloda Junkera i američkog sekretara za energiju Rika Perija. Ekonomski projekti za razvoj zone izmedju Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora bili su u žiži interesovanja prisutnih na dvodnevnom skupu Inicijative tri mora, koja je fleksibilna politička platforma, u kojoj je zastupljeno 12 zemalja članica Evropske unije, koje se nalaze izmedju tri mora, a ove su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Madjarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Cilj samita je bio da učesnici ostvare konkretan napredak radi povećanja medjupovezivanja u regionu u tri glavne oblasti: a to su energija, transport i digitalizacija. “Inicijativa ima potencijal da omogući veće povezivanje zemalja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, učvrsti ekonomske i trgovinske odnose sa drugim partnerima iz evroatlantske zajednice i priliv investicija u regionu. Prema tome, mi smo advokati doprinosa ove inicijative opštoj konsolidaciji Evropske unije i transatlantske mreže“, naglasio je predsednik Johanis. Učesnici na samitu su predstavili projekte, a svaki je podržao svoje argumente. Dan Dungaču, direktor Instituta Rumunske akademije za političke nauke i Medjunarodne odnose je za našu radio stanicu precizirao sledeće: Samiti su poput mikrotalasnih pećnica, u kojima se hrana samo podgreva. Učesnicima na samitu ne dolazi jednostavno jedna ideja i odmah počinju da maštaju. Oni dolaze sa projektima, traže povlastice za projekte o kojima razmišljaju. Ustvari ovo je glavno pitanje: ko je zakuvao jelo pre nego što će ga doneti na samitu? Da li je dobro skuvano, da li mogu svi da ga pojedu? To je ulog onakvih samita“.
Corina Cristea, 21.09.2018, 11:31
“Inicijativa tri mora sazrela je na nivou politike i pojmova i ispunjeni su svi uslovi za pokretanje konkretnih projekata”, ocenio je šef rumunske države Klaus Johanis, na Samitu na kojem su ove nedelje, u Bukureštu, bili prisutni visoki evropski i američki zvaničnici, uključujući predsednika Evropske komisije Žana-Kloda Junkera i američkog sekretara za energiju Rika Perija. Ekonomski projekti za razvoj zone izmedju Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora bili su u žiži interesovanja prisutnih na dvodnevnom skupu Inicijative tri mora, koja je fleksibilna politička platforma, u kojoj je zastupljeno 12 zemalja članica Evropske unije, koje se nalaze izmedju tri mora, a ove su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Madjarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Cilj samita je bio da učesnici ostvare konkretan napredak radi povećanja medjupovezivanja u regionu u tri glavne oblasti: a to su energija, transport i digitalizacija. “Inicijativa ima potencijal da omogući veće povezivanje zemalja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, učvrsti ekonomske i trgovinske odnose sa drugim partnerima iz evroatlantske zajednice i priliv investicija u regionu. Prema tome, mi smo advokati doprinosa ove inicijative opštoj konsolidaciji Evropske unije i transatlantske mreže“, naglasio je predsednik Johanis. Učesnici na samitu su predstavili projekte, a svaki je podržao svoje argumente. Dan Dungaču, direktor Instituta Rumunske akademije za političke nauke i Medjunarodne odnose je za našu radio stanicu precizirao sledeće: Samiti su poput mikrotalasnih pećnica, u kojima se hrana samo podgreva. Učesnicima na samitu ne dolazi jednostavno jedna ideja i odmah počinju da maštaju. Oni dolaze sa projektima, traže povlastice za projekte o kojima razmišljaju. Ustvari ovo je glavno pitanje: ko je zakuvao jelo pre nego što će ga doneti na samitu? Da li je dobro skuvano, da li mogu svi da ga pojedu? To je ulog onakvih samita“.
Inicijativa tri mora pokrenuta je 2015. godine polazeći od ideje da Centralna Evropa treba da postane kičma solidne Evrope, zasnovane na tri stuba, a to su ekonomska konvergentnost i kohezija na evropskom planu i snažni transatlantski odnosi, istakla je predsednica Hrvatske, Kolinda Grabar-Kitarović. Predsedndica Hrvatske, koja je pokrenula Inicijativu pre tri godine, zajedno sa njenim poljskim kolegom Andrejem Dudom, istakla je da je sada po prvi put na marginama samita u Bukureštu održan i poslovni forum. Energetska bezbednost ostaje preduslov za implementaciju inovacija i povećanje zajedničkog potencijala, naglašeno je u Bukureštu. U svojstvu predsedavajućeg Saveta Evropske unije, Austrija će pokušati da izradi ceo paket dokumenata Evropske unije o čistoj energiji, istakao je Aleksander fon der Belen, predsednik ove zemlje, koja će 1. januara 2019. godine predati ovaj mandat Rumuniji. Naš zajednički cilj treba da bude osiguranje energetske bezbednosti za sve evropske gradjane, a za to je potrebna diverzifikacija izvora i transportnih mreža“, ocenio je predsednik Austrije. O značaju onakvog samita govorio nam je Dan Dungaču: Ovaj samit je veoma važan, jer pruža mogućnost da se stvari zanimljive za jednu članicu NATO-a i Evropske unije konrektizuju na neki ili drugi način. U drugom redu, ja bih rekao da smo članovi inicijative koju su razvijali akteri sa velikim interesima na ekonomskoj osi sever-jug. Razgovara se o značajnim stvarima, o mrežama transportne i energetske infrastrukture koje se nalaze na Osi sever-jug, koja, po mom mišljenju, nije najvažnija za Rumuniju, za koju bi značajan bio regionalni projekt na osi istok-zapad. Zašto? Zato što je sadašnji glavni ulog Rumunije medjupovezivanje sa zapadnim državama. Danas je veoma jasno da nije toliko važno da imaš resurse, već da budeš čvor. Dakle, Nemačka, Turska i Madjarska nemaju energetske resurse, ali su veoma važni regionalni čvorovi i postaju sve važniji. No, Rumunija se mora sa njima povezati i tome treba da teži.“
Inicijativa tri mora podržava zajednički cilj Evropske unije da približi istočni i zapadni deo Evrope, istakla je evropska komesarka za regionalni razvoj Korina Krecu, na poslovnom forumu koji je organizovan na marginama Samita u Bukureštu.
