Samit evropske budućnosti (17.05.2019)
Posle dugotrajnog procesa evropske reflekcije, 9. maja, na dan kada se obeležava Šumanova deklaracija kojom je osnovana evropska konstrukcija, u rumunskom gradu Sibiu je održan prvi neformalni samit Evropske unije u Rumuniji. Na Samit 27-morice skicirana je budućnost Evropske unije. Jedinstvo je glavni princip na koji će se oslanajati budućnost, u skladu sa Deklaracijom iz Sibiua, dokument koji sadrži i preuzete obaveze evropskih lidera prema sigurnosti i blagostanju državljana zemalja članica. Evropski lideri obećavaju da će zemlje članice biti ujedinjene, solidarne i jednoglasne u potrazi za zajedničkim rešenjima. Deklaracija sadrži i obavezu zaštite evropskog načina života, demokratije i pravne države kao i smanjenje razvojnih razlika unutra Unije, na insistiranje rumunskog Predsedniptva Saveta Evropske unije. Evropa će prema Deklaraciji delovati kao odgovoran lider koji bi zajedno sa medjunarodnim partnerima bio uključen u očuvanje svetskog poretka baziran na medjunarodnom pravu. Ove obaveze potvrdjuju zalaganje za zajedničku budućnost u vreme kada se odvija proces izlaska Velike Britanije iz Unije. U kojoj će meri ponuda evropskih lidera odgovarati očekivanjima evropskih državljana? Dan Karbunaru, direktor multimedijskog portala caleaeuropeana.ro. (evropskiput.ro.) gost Radia Rumunije je izmedju ostalog izjavio: ,,Postoje razni evrobarometri koji mere potrebe ljudi i pitanja vezana za bezbednost, privredu i našu zajednicku viziju u ovoj Uniji. Ova pitanja postavljaju se u svim zemljama članicama. Postavlja se medjutim pitanje kako ćemo ponuditi ova rešenja, kako će evropske institucije uskladiti ova rešenja zajedno sa zemljama članicama. Jer u kriznim situacijama kakve smo imali u vezi sa migracijom i ekonomsko-finansijskim problemima zemlje, članice su okrivile Brisel, dok Brisel tvrdi da nema dovoljne snage. Mi treba da donesemo odluku, da vidimo kako ćemo poboljšati Uniju, kako ćemo brže i bolje izaći u susret željama evropskih državljana. Čuju se glasovi da je potreban novi sporazumu, a na suprotnoj strani, da treba i dalje efikasnije iskoristiti Lisabonski sporazum. Sigurno, mi želimo više, bolje i brže, ali sve članice Evropske unije imaju sada bolje ekonomske rezultate. Finansijsko-ekonomska kriza i migrantski talas sada ne mogu destabilizovati evropski kontinent kao ranije i postoje šanse za bolji život unutar Evropske unije.
Corina Cristea, 17.05.2019, 08:30
U gradu Sibiu su održani i prvi razgovori o strateškoj agendi Evropskog saveta za 2019-2024. Godine, strategiju koju treba usvojiti u junu na skupu Evropskog saveta. Strategija predvidja odbranu gradjana i slobode, razvoj ekonomske baze, bolju, pravedniju i inkluzivniju ekološku buducnost, promovisanje evropskih interesa i vrednosti u svetu. O ovim temama svaka država članica izjasniće se u pregovorima. Pre samita šefovi država su potpisali otvoreno pismo koje polazi od ideje da se Evropska unija suočava sa ozbiljnim problemima. Čujmo ponovo Dana Karbunarua: ,,Ova inicijativa omogućava zastupljenost interesa evropskih državljana i možda je nova potvrda konstatacije, za koju se mnogi zalažu, da je potrebna reforma sistema odlučivanja unutar Evropske unije. Jer smo sada u veoma čudnoj situaciji u kojoj se i zagovornici više ili manje Evrope žale na suženi prostor za odluke. U Briselu i drugim evropskim prestonicama govori se sve češće o načinu donosenja odluka. Sada je ovde rec o deklaraciji, ali postoje situacije kada se važne odluke donose kvalifikovanom večinom ili čak jednoglasno i zbog toga Evropa sporo napreduje. Amerikanci su za zamo nekoliko meseci izašli iz finansijskio-ekonomske krize, dok su evropljani tražili izlazna vrata. Krize nas neće zaobilaziti. Migrantska kriza, koja je sada u pauzi, može lako da se vrati. Finansijsko-privredna kriza takodje.“
Postoje mnoge krize koje vrebaju, dodao je Dan Karbunaru, ali zarad zajedničke budućnosti treba da imamo zajedničku viziju da bismo se svi radovali u istoj meri.
