Rumunija pod američkim štitom (20.05.2016)
Antiraketni štit u nasleju Deveselu postao je operativan u maju 2016. godine. Instalacije na jugu Rumunije predstavljaju ključni element evropske komponente američkog odbrambenog sistema koji obezbedjuje kolektivnu odbranu članica Severoatlanske alijanse. U sastavu sistema ulze konpneni radar u Turskoj, četiri US broda sa antiraketnim oružijem u vodama Španije, komandni čvor u vojnoj bazi u Ramštajnu i drugi konpneni presretač koji će u Poljskoj postati operativan 2018. godine. Prema procenama troškovi izgradnje antiraketnog štita u Deveselu dostižu 700 miliona evra i ova baza je projektovana da uzvrati na eventualne pretnje koji bi mogle da dodju posebno iz Irana i sa Srednjeg istoka, poput nedavnotestiranih raketa kratkog i srednjeg dometa u Iranu. Rezervni general Aleksandru Grumaz, danas vojni analitičar, u intervju za Radio Rumuniju izjavio je izmedju ostalog: ,,Mislim da je štit jedan od najvažnijih momenata u istoriji poslednjih 25 godina, pored ulaska u Evropsku uniju i NATO koji su suštinski dogadjaji našeg napretka. Ovo je treći momenat, jer smo se upisali na evropskoj bezbednosnoj mapi. Rumunije je sada na mapi evropske bezbednosti. I ne samo to. Rumunija ima prvi put čvrste bezbednosne garancije i nalazimo se u društvu najvažnijih članova NATO”.
Bogdan Matei, 20.05.2016, 09:21
Antiraketni štit u nasleju Deveselu postao je operativan u maju 2016. godine. Instalacije na jugu Rumunije predstavljaju ključni element evropske komponente američkog odbrambenog sistema koji obezbedjuje kolektivnu odbranu članica Severoatlanske alijanse. U sastavu sistema ulze konpneni radar u Turskoj, četiri US broda sa antiraketnim oružijem u vodama Španije, komandni čvor u vojnoj bazi u Ramštajnu i drugi konpneni presretač koji će u Poljskoj postati operativan 2018. godine. Prema procenama troškovi izgradnje antiraketnog štita u Deveselu dostižu 700 miliona evra i ova baza je projektovana da uzvrati na eventualne pretnje koji bi mogle da dodju posebno iz Irana i sa Srednjeg istoka, poput nedavnotestiranih raketa kratkog i srednjeg dometa u Iranu. Rezervni general Aleksandru Grumaz, danas vojni analitičar, u intervju za Radio Rumuniju izjavio je izmedju ostalog: ,,Mislim da je štit jedan od najvažnijih momenata u istoriji poslednjih 25 godina, pored ulaska u Evropsku uniju i NATO koji su suštinski dogadjaji našeg napretka. Ovo je treći momenat, jer smo se upisali na evropskoj bezbednosnoj mapi. Rumunije je sada na mapi evropske bezbednosti. I ne samo to. Rumunija ima prvi put čvrste bezbednosne garancije i nalazimo se u društvu najvažnijih članova NATO”.
Premijer Dačijan Čološ, koji je prisustvovao zvaničnom otvaranju u bazi Deveselu, podvukao je da je štit važna komponenta Strateškog partnerstva Rumunije i SAD u vreme kada je sve češće izlžena dramatičnim promenama, rizicima i pretnjama. Kao i ostali odgovorni zvaničnici u Bukureštu, predsednik vlade je dao uveravanja da instalacije u Deveselu ne predstavljaju pretnju po bezbednost nijedne države: ,,Štit je sredstvo namenjeno isključivo odbrani od pretni balističkim raketama. Istovremeno jača odbrambeni kapacitet NATO od raketa i proširuje prostor i odbranu saveznika iz južnih i centralnih država Evrope, smanjujući u velikoj meri rizik od eventualnih napada balističkim raketama sa vanevroatlanskog prostora.”
Generalni sekretar Severoatlanske alijanse Jens Stoltenberg, koji je specijalno za inauguraciju doputovao u Rumuniju, izjavio je:,, Ove instalacije u Rumuniji, kao i one u Poljskoj, nisu uperene protiv Rusije. Mali broj presretača koji su previše južno postavljeni ili preblizu Rusiji ne mogu presretati ruske interkontinentalne balističke rakete. Presretači su projektovani da uzvrate na napade reketama kratkog i srednjeg dometa sa vanevrotlanskog prostora,,
Uprkos ovim uveravanjima, Rusija je oštro kritikovala postavljanje antiraketnog štita u Evropi, ocenjujući da štit predstavlja pretnju po ruske bezbednosne interese. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, čiju izvaju prenosi naš izvestač iz Moskve, upozorio je da će Rusija replicirati jačanjem svojih vojnih kapaciteta. Naknadno, sam predsednik Vladimir Putin je podigao na viši nivo pitanje američkog odbrambenog sistemu u Rumuniji napomenom da će ,,Rusija neutralizovati eventualne pretnje” On smatra da je namena štita slabljenje nuklearne snage Rusije i obećao da će povećati vojne troškove. Nekoliko dana kasnije Rusija i susedna Bjelorusija, za koju analitičari kažu da je najposlušniji satelit Moskve, postigle su dogovor o zajedničkom odgovoru na postavljanje američkog antiraketnog štita u blizini granica ovih država. Odnosi Zapada i Rusije su već ohladjeni posle ruske aneksije ukrajinskog Krima pre dve godine, nakon takozvanog referenduma o samoopredeljenju koji nije medjunarodno priznat. Situacija se dodatno pogoršala posle izbijanja promoskovske oružane pobune u istočnim ukrajinskim zonama sa većinskim rusofonskim i rusofilnim stanovništvom. Generalni sekretar Alijanse ocenjuje da da je bojazan Rusije neosnovan: ,,NATO smatra da ne postoji nikakva protivrečnost izmedju jedne jake odbrane, odlučnog i predvidljivog ponašanja i pokušaja da se uspostavi dijalog sa Rusijom, jer vidimo da pojačano vojno prisustvo uz granice NATO povečava opasnost od incidenata,,
I predsednik SAD Barak Obama je ponovo izrazio zabrinutost zbog ratobornih stavova Rusije. ,,Nastavićemo dijalog i pokušaćemo da saradjujemo sa Rusijom, ali istovremeno treba da se uverimo da smo spremni i jaki. Želimo takodje da ohrabrimo Rusiju da svoje vojne akcije uskladi sa medjunarodnim obavezama,,-izjavio je lider Bele kuće za vreme susreta sa premijerima skandinavskih država.
Eksperti za medjunarodno pravo navode da antiraketni štit poštuje u potpunosti odredbe Povelje Organizacije ujedinjenih nacija i kontrole naoružanja.
