Rumunija omiljena destinacija stranaca (15.05.2015)
Rumunski lakari, profesori, gradjevinari ili poljoprivrednici napuštaju domovinu u potrazi za boljim radnim mestom u inostranstvu. Prema najnovijim podacima od 2011. godine 727 000 Rumuna je otišlo u inostranstvo, večina u Italiju, Španiju, Nemačku i Veliku Britaniju. Prema nezvaničnim podacima broj naših sunarodnika u inostranstvu premašuje 3 miliona. Jedine verodostojne informacije pokazuju da u Italiji živi ili radi više od million Rumuna, a u Španiji skoro million Rumuna Na drugoj strani nalaze se stranci koji su odlučili da žive u Rumuniji, takozvani ekspati. Medju ovima se nalaze Evropljani, Južno-amerikanci, Arapi, Afrikanci ili Kinezi. Zašto dolaze kod nas? Da li je Rumunija postala imigraciona destinacija, posebno nakon ulaska u Evropsku uniju 2007.godine? Posle stipendije Erasmus za strane jezike mladi Španac David Grau došao je 2008. godine u Bukurešt: Sećam se da su moji prijatelji bili šokirani odlukom da napustim zemlju koja je ekonomski napredovala i da se preselim ovde. Sada me pitaju dali se u Rumuniji gde ja živim lako dolazi do posla ? Situacija je sada obrnuta i sada u Rumuniji dolaze mnogi Španci.
Corina Cristea, 15.05.2015, 07:59
Rumunski lakari, profesori, gradjevinari ili poljoprivrednici napuštaju domovinu u potrazi za boljim radnim mestom u inostranstvu. Prema najnovijim podacima od 2011. godine 727 000 Rumuna je otišlo u inostranstvo, večina u Italiju, Španiju, Nemačku i Veliku Britaniju. Prema nezvaničnim podacima broj naših sunarodnika u inostranstvu premašuje 3 miliona. Jedine verodostojne informacije pokazuju da u Italiji živi ili radi više od million Rumuna, a u Španiji skoro million Rumuna Na drugoj strani nalaze se stranci koji su odlučili da žive u Rumuniji, takozvani ekspati. Medju ovima se nalaze Evropljani, Južno-amerikanci, Arapi, Afrikanci ili Kinezi. Zašto dolaze kod nas? Da li je Rumunija postala imigraciona destinacija, posebno nakon ulaska u Evropsku uniju 2007.godine? Posle stipendije Erasmus za strane jezike mladi Španac David Grau došao je 2008. godine u Bukurešt: Sećam se da su moji prijatelji bili šokirani odlukom da napustim zemlju koja je ekonomski napredovala i da se preselim ovde. Sada me pitaju dali se u Rumuniji gde ja živim lako dolazi do posla ? Situacija je sada obrnuta i sada u Rumuniji dolaze mnogi Španci.
Ivelin Bonora je došla u Bukurest pre 10 godina, godinu dana posle njenog supruga Žista koji je želeo da otvori restoran. U prvim godinama putolali su izmedju Rumunije i Francuske, da bi se kasnije odlučili da ostave prelepu mediteranku obalu (Monako, Nicu, Menton) da bi se bavili novim biznisom: proizvodima na bazi rumunskog voća: Zajedno sa mojim suprugom odlučili smo da pravimo slatko za prijatelje i kasnije za klijente jer je posao išao dosta dobro. Sada su naši klijenti pre svega hoteli koji kod nas nabavljaju slatko za doručak ili za rum-servis. Saradjujemo i sa nekoliku luksuznih bukureštanskih prodavnica.
Englez Tom Ris, posle specijalizacije u gastronomiji u Parizu, otvorio je u Bukureštu pekaru – petiseriju : Ja sam odgovoran za nove proizvode, ali imam tim od 5 osoba koje su zadužene za patiserijske proizvode i tri za pekarske. Osim mene svi su iz Rumunije. Pre otvaranja radnje bilo nam je veoma teško da nadjemo radnike. Radnici su veroma ozbiljni. Imali smo i probleme sa jednim ili dvojicom i morali smo da ih otpustimo, ali ponavljam većina je ostala sa nama više od godinu dana, vole ovaj posao, a mi ih nagradjujemo po učinku
Profesor Matijas Tesing iz Nemacke vidi i punu i praznu čašu vode : Plate su ovde veoma male. Život je lep, ali treba preživeti. Ja nemam novac iz Nemačke, za razlilu od mnogih stranaca kojima ovde stiže novac iz inostranstva. Ako treba živeti od zarade ovde u Bukureštu imaćemo dovoljno za hranu i kiriju. Sve zavisi od naših pretenzija. Jasno je da su sa ekonomske tačke uslovi daleko bolji u Nemačkoj. Ali i troškovi su tamo visoki. Pomislio sam da ako Rumuni mogu ovde da prežive, zašto ne bih mogao i ja? Svidja mi se ovde jer osaćam da mi je rumunska kultura mnogo bliža.
Na svetskoj rang listi gradova u kojima je životni standard ekspata jeftin Bukurešt zauzima 159. mesto od 211gradova. Argumenti stranaca koji su se odlučili da žive ovde su raznovrsni. Mnogi mastaju o boljoj zaradi nego kod kuće, u ovom slučaju radi se o strancima iz siromašnih azijskih i afričkih država. Na drugoj strani su ekspati koji su na rukovodećim funkcijama ili imaju visoko obrazovanje. Za njih iskustvo u Rumuniji je solidan adut uglavnom za napredovanje u karijeri. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju iz 2014. godine u Rumuniji radi ili živi 100 000 stranaca sa pravom boravka, od kojih 41 000 državljani Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora. Najviše je Italijana, zatim dolaze Moldavci i Turci. Rade i žive ovde i Kinezi, Madjari, Nemci, Bugari, Francuzi, Grci, Srbi Sirijci, Poljaci, Amerikanci, Britanci, Ukrajinci, Španci, Norvežani, Iračani i Venecuelanci. U svakom slučaju broj ekspata je daleko manji od broja naših sunarodnika koji su krenuli u svet trbuhom za kruhom. Postavlja se medjutim pitanje da li je prisutvo ekspata indicator da naša zemlja postaje atraktivnija?