Rumunija i tržište prirodnog gasa (03.01.2014)
Gasovod ’’Južni tok’’ koji treba da postane funkcionalan 2016. godine i da proradi 2 godine kasnije, povezaće rusko primorije za bugarsko, prolazeći koz crnomorske teritorijalne vode Turske a zatim će ogranci prolaziti kroz Bugarsku, Srbiju, Madjarsku, Grčku, Slovačku, Hrvatsku i Austriju. Ovim gasovodom sa godišnjim kapacitetom od 63 miliarde kubnih metara Rusija i zemlje koje uvoze gas žele da smanje zavisnost od tranzitnih država, posebno Ukrajine. Zbog nesporazuma sa Moskvom, Kijev je 2006 i 2009. godine odlučio da prekine transport ruskog gasa ka evropskim državama.
Corina Cristea, 03.01.2014, 17:26
Evropska komisija smatra medjutim da se moraju voditi novi pregovori o ugovorima izmedju Rusije i članica Unije kao i Srbije, koja nije članica Unije ali je deo Evropske energetske zajednice, o realizaciji projekta koji su u suprotnosti sa komunitarnim zakonima. Brisel je identifikovao tri problema. U prvom redu evropski zakoni ne dozvoljavaju da samo jedan vlasnik poseduje proizvodne instalacije i transportnu mrežu, a u ovoj situaciji se nalazi Gazprom. U drugom redu, treba garantovati nediskriminatorni pristup i drugim operaterima ovom gasovodu. I u trećem redu treba precizirati tarife. Gazprom je izrazio iznenadjenje i razočarenje zbog preporuke Evropske komisije. Ruska grupa podseća na potpisani ugovor za realizaciju ’’Severnog toka’’ i smatra da se i zakon Tird Enerdi pakedj (Third Energy Package) treba primeniti i u slučaju ‘’’Juznog toka’’. Zakon predvidja razdvajanje proizvodnje energije od distribucije i osnivanje jedne nacionalne institucije za propise u svakoj državi članici , kao i agencije za saradnju nadležnih institucija za energetske propise. ’’Južni tok’’ je u velikoj meri politički i geopolitički projekat- smatra analitičar Vladimir Sokor koji upozorava:’’ Jedan od ciljeva ovog projekta je utvrdjivanje jednog presedana za nepoštovanje evropskih zakona u oblast energetike. Treći paket evropskih zakona obavezuje na razdvajanje cevovoda od snabdevača. Snabdevač nema pravo da u vlasništvo ima i cevovod. Ceo model Juznog toka se zasniva na suvlasništvu kompanije Gasprom sa državom domačinom. U svakoj domačinskoj državi Gazprom je suvlasnik gasovoda zajedno sa dotičnom državom- što je u suprotnosti sa trećim paketom evropskog zakonodavstva. Rusija želi da stvori konfliktnu situaciju izmedju ovih drzava i Evropske unije i presedan kako bi sacuvala cevovode koje ima u vlasništvu ili suvlasništvu. Gazprom će morati da proda svoju participaciju, ali mu podje za rukom da zajedno sa zemljama ’’Junog toka’’ da privoli Evropsku uniju da prihvati ovaj stav, Gazprom steće imunitet u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Poljskoj i baltičkim državama. Zbog toga Gasprom želi da u ovu igru uvede zemlje ’’Južnog toka’’. Meni je drago što Rumunija nije htela da udje u ovu igru.’’
Bukurešt je igrao na kartu Nabuka, projekat podržan od strane Evropske unije sa ciljem da se smanji zavisnost od ruskog gasa. Arerbejdjan je medjutim odlučio da svoj prirodni gas prevozi ka Evropi gasovodom TAP kroz Grčku, Albaniju i Italiju. U ovoj situaciji postavlja se pitanje da li je Rumunija pogrešila kada je računala samo na Nabuko? Vladimir Sokor precizira:’’ Položaj Rumunije je daleko bolji od položaja Bugarske ili Austrije, jer zavisnost od energetkog resursa je manja, kao i zavisnost od ruskog gasa. Proporcionalno zavisnost je manja jer Rumunija raspolaze sopstvenim nalazištima prirodnog gasa u Transilvaniji. ”Južni tok’’ bi nas doveo u još veću zavisnost prema Rusiji, jer bi Moskva bila suvlasnik cevovoda zajedno sa rumunskom državom, a to bi dovelo do novih moskovskih uticajnih poluga. U drugom redu stavila bi Rumuniju u neposredni konflikt sa Evropskom unjijom. ’’Južni tok’’ nije projekat snabdevanja prirodnim gasom,’’
Sa druge strane moe se izvući i zaključak da neuspeh Nabuka pokazuje da je Rusija sacuvala netaknuti položaj glavnog aktera u Kaspijskoj zoni.
