Rumuni evropski drzavljani (17.01.2019)
Odluka zvaničnog Beča da od 1. januara 2019. godine smanji dečije dodatke deci stranih radnika u Austriji izazvala je reakcije u mnogim zemljama. U slučaju Rumunije primenjuje se indeks od 0,484 koji izražava razliku izmedju cena u dve drzave, drugim rečima u našem slucaju deciji dodatak se smanjuje za 50%. Ovo indeksiranje dečijeg dodatka ne poštuje princip ravnopravnosti i nediskriminacije, zajedničke vrednosti na kojima se bazira Unija čak ni princip ,,ujedinjeni u različitosti“ koji jača evropski projekat, izjavila je u Bukureštu ministarka za Rumune van granica zemlje Elena Natalija Intotero. Ministarstvo je saopštilo da posebnu pažnju poklanja položaju pogodjenih rumunskih radnika čija deca žive u Rumuniji. Inače ovaj zakon pogadja i državljane drugih zemalja i ovo pitanje treba razmatrati na nivou Evropske unije. Bukurešt smatra da sve dok Rumuni imaju iste obaveze kao i državljani zemalja u kojima rade i plaćaju iste doprinose treba da uživaju ista prava. Indeksacija dečijeg dodatka za decu koja žive u zemlji porekla je retki primer diskriminacije i Vlada razmatra mogućnost obraćanja Evropskom sudu pravde, izjavio je šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu. U izjavi za Radio Rumunija ministar rada i socijalne pravde Marijus Budaj je naglasio: ,,Stav Rumunije `je nedvosmislen. Evropski radnici treba da uživaju ravnopravni tretman u zemljama u kojima rade. Pravo na slobodno kretanje je jedna od osnovnih prava Evropske unije i jedinstvenog tržišta. Rumunija će se suprostavljati svakoj inicijativi koja bi uzrozila pravo na slobodno kretanje i pokrenuće potrebne inicijative za rešavanje ovog pitanja. Razgovarao sam sa komesarkom za rad Tisen koja je rekla da se slaže sa stavom Rumunije prema ovom pitanju.“
Corina Cristea, 18.01.2019, 01:00
Evropska komisija je saopštila da će detaljno analizirati austrijski zakon o dečijem dodatku sa stanovišta kompatibilnosti sa evropskim zakonodavstvom. U medjuvremenu portparol Komisije je podsetio da je poznat stav Bukurešta koji tvrdi da indeksacija porodicnih beneficija nije u skaldu sa zakonom Evropske unije. Austrijski ministar porodice odbacio je kritike Bukurešta sa napomenom da Rumunija u svojstvu predsedavajuće Saveta Evropske unije treba da zauzme neustralan stav. Istina, dodaje profesor univerziteta Julijan Kifu, ali za stolom Rumunija, kao i ostale članice, ima sopstveni stav. Sa druge strane o socijalnim primanjima razmatralo se i u Velikoj Britaniju u vreme kampanje za referendum o Bregzitu, podseća profesor Kifu: ,,U to vreme UKIP-a, Nezavisna partije Velike Britanije na čelu sa Najdželom Faradjom postavila je pitanje socijalnih primanja. Pridružili su se i pojedini konzervativci, Boris Džonson, tadašnji gradonačelnik Londona, koji je kasije odustao od svog stava i počeo da se bavi politikom. Počela je rasprava na nivou Evropske unije i Velike Britanije i Austrija u istoj meri, upoynate su sa činjenicom da izmene socijalnih primanja, porezi i itd ne mogu se usvojiti diskriminatorno u zavisnosti od zemlje porekla ili razlika izmedju radnika iz zemlje porekla i evropskog državljana. Ovo je kristalno jasno. Kada se usvaja zakon koji se kosi sa evropskim, startuje postupak sankcionisanja, i ako država ne želi da izvrši izmene u predvidjenom roku, Evropska komisija dostavlja predmet Evropskom sudu pravde protiv dotične države.“
Po oceni profesora Kifua, ako se dovde stiže i dosije je kompletan, procedura se odvija dosta brzo, kako se ne bi prekomerno kasnilo sa sankcionisanjem neuskladjenog zakona koji je diskriminatorni i antievropski. Do konačne odluke Sudjenje pred Evropskim sudom pravde traje od nekoliko meseci do najviše godinu ipo dana. Ovu odluku države treba da poštuju i usklade zakone sa evropskim pravilima za koje su se izjasnije prilikom prijema u članstvo Evropske unije.
