Romi, Rumunija i Evropa (18.04.2014)
Ministarka spoljnih poslova Švedske Brigite Olson izrazila je gnev zbog navodne nezainteresovanosti Rumunije za integraciju Roma. Ovakve neosnovane izjave simptomatične su za pogrešnu percepciju pojedinih zapadnih kancelarija. Pre ove izjave švetske ministarke, Bukureštu su stigle primedbe -i to ne izolovane- iz Rima, Pariza, Brisela i Londona o pasivnosti Rumunije prema Romima. Mediji i evropski politički krugovi pokušavaju da uvere javost da ovo pitanje spada isključivo u nadležnost naše zemlje. Cifre su medjutim neumoljive. Od skoro 12 miliona Roma na našem kontinentu, u Rumuniji živi samo oko 620 000, odnosno oko 3,3 odsto ukupnog broja stanovnika Rumunije. Problemi ove najbrojnije nacionalne manjine kontinenta predstavljaju već duže vreme evropsko pitanje. Romi su česte mete francuskih žandara i ksenofobične retorike madjarske ekstremne desnice. Romi, koji se često poistovećuju sa delikvencijom, mizerijom i neradom, ostaju strano telo u mnogim društvimana kontinenta, iako je poznato da su sa severozapade Indije Romi stigli u Evropu pre skoro jednog milenijuma. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barosu priznao je nedavno :’’ Mnogi Romi žive i dalje u siromaštvu i u nekim evropskim mestima su isključeni iz društva. Neprhvatljivo je da se u pojedinim gradovima romska deca upisuju u škole za decu sa dizabilitetima, gubeći šansu na vaspitanje u skladu sa njihovim potencijalom . Neprihvatljiva je i diskriminacija Roma u bolnicama, na konkursima za zapošljavanje, u školama, prilikom dodeljivanja stana. Neprihvatljiva je i rasistička retorika koja stiće sve veću popularnost medju evropskim državljanima. Organizacihja za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel priznaje da su svim zemljama Evropske unije zabeležene zloupotrebe lokalnih vlasti prema Romima. U ime organizacije Nikolas Beger kaže:’’ Došlo je vreme da prelazimo sa reći na dela. Potrebni su nam nedvosmisleni angažmani lokalnih vlasti koje su u mnogim slučajevima dgovorne za nasilnu evakuaciju ili segregaciju Roma. Rasističko nasilje, uključujući ovde i policijsko, treba da prestane. Mi još čekamo da Evropska komisija preduzme sankcije protiv zemalja koje krše prava ove manjine.’’
Bogdan Matei, 18.04.2014, 09:52
Ministarka spoljnih poslova Švedske Brigite Olson izrazila je gnev zbog navodne nezainteresovanosti Rumunije za integraciju Roma. Ovakve neosnovane izjave simptomatične su za pogrešnu percepciju pojedinih zapadnih kancelarija. Pre ove izjave švetske ministarke, Bukureštu su stigle primedbe -i to ne izolovane- iz Rima, Pariza, Brisela i Londona o pasivnosti Rumunije prema Romima. Mediji i evropski politički krugovi pokušavaju da uvere javost da ovo pitanje spada isključivo u nadležnost naše zemlje. Cifre su medjutim neumoljive. Od skoro 12 miliona Roma na našem kontinentu, u Rumuniji živi samo oko 620 000, odnosno oko 3,3 odsto ukupnog broja stanovnika Rumunije. Problemi ove najbrojnije nacionalne manjine kontinenta predstavljaju već duže vreme evropsko pitanje. Romi su česte mete francuskih žandara i ksenofobične retorike madjarske ekstremne desnice. Romi, koji se često poistovećuju sa delikvencijom, mizerijom i neradom, ostaju strano telo u mnogim društvimana kontinenta, iako je poznato da su sa severozapade Indije Romi stigli u Evropu pre skoro jednog milenijuma. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barosu priznao je nedavno :’’ Mnogi Romi žive i dalje u siromaštvu i u nekim evropskim mestima su isključeni iz društva. Neprhvatljivo je da se u pojedinim gradovima romska deca upisuju u škole za decu sa dizabilitetima, gubeći šansu na vaspitanje u skladu sa njihovim potencijalom . Neprihvatljiva je i diskriminacija Roma u bolnicama, na konkursima za zapošljavanje, u školama, prilikom dodeljivanja stana. Neprihvatljiva je i rasistička retorika koja stiće sve veću popularnost medju evropskim državljanima. Organizacihja za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel priznaje da su svim zemljama Evropske unije zabeležene zloupotrebe lokalnih vlasti prema Romima. U ime organizacije Nikolas Beger kaže:’’ Došlo je vreme da prelazimo sa reći na dela. Potrebni su nam nedvosmisleni angažmani lokalnih vlasti koje su u mnogim slučajevima dgovorne za nasilnu evakuaciju ili segregaciju Roma. Rasističko nasilje, uključujući ovde i policijsko, treba da prestane. Mi još čekamo da Evropska komisija preduzme sankcije protiv zemalja koje krše prava ove manjine.’’
Iako nije usamljen slučaj u Evropi, Rumunija ima sopstveni istorijski pasiv u odnosu na ovu manjinu. Od srednjeg do XIX veku Romi su kao robovi bili jeftina radna snaga na imanjima vlastele ili manastira. Rumunska moderna država osobodila je Rome ropstva, ali ih je istovremeno i ignorisala. Za vreme drugog svetskog rata maršal Jon Antonesku, saveznik nacističke Nemačke deportovao je mnoge Rome. Koristeći politijske metode,posleratna komunistička diktatura ih je primorala da žive na odredjenim mestima. Predrasude u društvu i dalje postoje. Od svih nacionalnih manjina Rumunije večinsko stanovništvo o Romima ima najgore mišljenje. I sam predsednik Rumunije Trajan Basesku priznaje da 50% zaposlenih Roma ima niski stepen obrazovanja i da školovani Romi imaju velike probleme prilikom zaposljavanja u skladu sa kvalifikacijom. Predsednik je naglasio da su procene Brisela tačne, ali i da rumunske vlasti i romske zajednice imaju još mnogo toga da urade:’’ Zaključci Komisije nisu negativni i beleže i progrese. Na primer, naglašava se da smo za Rome rezervisali mesta na fakultetima, da su postignuti pozitivni rezutati u upisu Roma u osnovne školae. Izveštaji komisije su uvek izrazavali nadu, ali stvarnost- ne samo u Rumuniji- za Rome je neprihvatljiva. Bez parterstva vlade, lokalnih uprava i romske zajednice nećemo ništa postizati.’’
Predsednik Basesku dodaje da mnogi integrisani Romi ne priznaju da pripadaju ovoj manjini. Primera ima dosta u sportu, politici ili biznisu. Sociolozi beleže da na popisu stanovništva Romi hrišćanske vere, iz kompleksa niže vrednosti, izjašnjavaju se kao Rumuni katoličke vere u Transilvaniji ili kao Turci muslimanske vere u Dobrodji. Sve dok se rumunska večina i romaska manjina ne oslobode predsrasuda, integracija ostaje spor proces sa nesigurnim rezultatima.