Republika Moldavija posle Vilniusa (13.12.2013)

Posla samita Istočnog partnerstva u Vilniusu krajem novembra, komentatori analiziraju konačni rezultat izmedju Brisela i Moskve. Da li je pobedila Rusija, pošto je se Ukrajina, teritorijalno, demografski i strateški najvažnija bivša sovjetska republika, odlučila u poslednjem trenutku da ne potpiše sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom? Da li su pobedili Evropljani, jer su Gruzija i Republika Moldavija, dve bivše sovjetske kolonije, parafirale ove sporazume? Ili je možda rezultat nerešen? Prema oceni Rumunskog centra za sprečavanje sukoba & Erli Varningsa percepcija zavisi od mesta posmatrača. Iako se u Bukureštu na Republiku Moldaviju gleda kao na šampiona Istočnog partnerstva, u Briselu je do sada, po oceni eksperata Centra, prednjačila Ukrajina, ali sada odluka Kijeva može da izazve lančanu reakciju u Kišinjevu i Tbilisiju. Rodom iz Rumunije američki analitičar Vladimir Sokor ne veruje da nepotpisivanje sporazuma može imati ozbiljnije posedice u Moldaviji. Sudbina ove države koja se graniči sa Rumunijom i istovremeno Evropskom unijom ne zavisi od ukrajinskih odluka- izjavio je Sokor za Radio Rumunija. Bukurešt može sebi čestitati na doslednosču sa kojom je ostao glavni zagovornik evropstog puta Republike Moldavije. Spoljnopolitički komentator Kristijan Mititelu, šef rumunske sekcije BBC- a kaže:’’ Rumunija je sused koji će, nadamo se, predstavljati zonu ekonomskog razvoja, stabilnosti i evropskih normi koje se šire i preko granice. Moldavija treba da uloži veliki napor u narednoj godini kako bi mogla da potpiše a ne samo da parafira ovaj sporazum. Ukoliko Moldaviji ovo podje za rukom, mislim da će sa strateške tačke biti velika dobit za Rumuniju.’’

Bogdan Matei, 12.12.2013, 08:56

Posla samita Istočnog partnerstva u Vilniusu krajem novembra, komentatori analiziraju konačni rezultat izmedju Brisela i Moskve. Da li je pobedila Rusija, pošto je se Ukrajina, teritorijalno, demografski i strateški najvažnija bivša sovjetska republika, odlučila u poslednjem trenutku da ne potpiše sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom? Da li su pobedili Evropljani, jer su Gruzija i Republika Moldavija, dve bivše sovjetske kolonije, parafirale ove sporazume? Ili je možda rezultat nerešen? Prema oceni Rumunskog centra za sprečavanje sukoba & Erli Varningsa percepcija zavisi od mesta posmatrača. Iako se u Bukureštu na Republiku Moldaviju gleda kao na šampiona Istočnog partnerstva, u Briselu je do sada, po oceni eksperata Centra, prednjačila Ukrajina, ali sada odluka Kijeva može da izazve lančanu reakciju u Kišinjevu i Tbilisiju. Rodom iz Rumunije američki analitičar Vladimir Sokor ne veruje da nepotpisivanje sporazuma može imati ozbiljnije posedice u Moldaviji. Sudbina ove države koja se graniči sa Rumunijom i istovremeno Evropskom unijom ne zavisi od ukrajinskih odluka- izjavio je Sokor za Radio Rumunija. Bukurešt može sebi čestitati na doslednosču sa kojom je ostao glavni zagovornik evropstog puta Republike Moldavije. Spoljnopolitički komentator Kristijan Mititelu, šef rumunske sekcije BBC- a kaže:’’ Rumunija je sused koji će, nadamo se, predstavljati zonu ekonomskog razvoja, stabilnosti i evropskih normi koje se šire i preko granice. Moldavija treba da uloži veliki napor u narednoj godini kako bi mogla da potpiše a ne samo da parafira ovaj sporazum. Ukoliko Moldaviji ovo podje za rukom, mislim da će sa strateške tačke biti velika dobit za Rumuniju.’’

Kada je odmah posle samita Ustavni sud Moldavije doneo odluku da je rumunski zvanični jezik, a ne nepostojeći idiom nazvan moldavski, predsednik Rumunije Trajan Basesku nije krio zadovoljstvo. Republika Moldavija, rekao je predsednik, sada može preuzeti prevedeno evropsko azkonodavstvo na rumunskom jeziku. Predsednik Senata Krin Antonesku je obećao da će Rumunija biti prva država koja će ukinuti ulazne vize za moldavske drzavljane, posle odluke Brisela u ovom smislu. Proevropski lideri iz Kisinjeva priznaju da se Kišinjev ne može totalno odcepiti od Moskve, jer zavisi od ruskih energetskih izvora i tržišta takoznave Zajednice Nezavisnih Država. Ambasador Kišinjeva u Bukureštu Jurije Renica izjavio je da pripadnost Zajednici Nezavisnih Država ne sprečava Kišinjev da se približi Evropskoj uniji, iako je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barosu upozorio da Moldavija ne može simultano da pripada i jednom i drugom prostoru. Kristijan Mititelu smatra da ishod političke igre još nije odlučen i da Rusija ima na raspolaganje poluge sa kojima moze da blokira put Kišinjeva ka zapadu:’’ Sigurno da ima, jer je Moldavija 100% energetski zavisna od Moskve. Tek kada će se završiti ovaj gasovod izmedju Moldavije i Rumunije, situacija će se poboljšati. Rusija kada želi da vrši pritiske, ne vodi računa o postojećim ili nepostojećim pravilima medjunarodne trgovine.’’

Vladimir Sokor ističe da Rusija ne raspolaže sredstvima za pritisak ili ucenjivanje vlade ili stanovnika Moldavije. U Kišinjevu, smatra Sokor, ispoljava se preterana nervoza kada je reč o odnosima sa Rusijom. Iako su ove namere realne, Rusija nema više neophodne instrumente, jer Komunističkoj partij, glavnoj komponenti rusofilne opozicije, opada popularnost a od medija i sponzora iz poslovnih krugova nema više sredstva za uticaj na birače. Privlačenje Kišinjeva na zapadnu orbitu po oceni Kristijana Mititelua je: ’’Starteška dobit, jer se, ograničavaju ruske ambicije da stvori neki novi Sovjetski savez. Ne treba zaboraviti da je predsednik Putin rekao da je nestanak Sovjetskog saveza bila najveća tragedija prošlog veka. On upozorava da kraj hladnog rata, za koga smo mi smatrali da je mrtav ali da nije baš tako i da postoji mogucnost da ovaj rivelitet na prvi pogled ekonomski, ali zapravo strateški, poprima neugodne forme.’’

SAD su toplo pozdravile opciju Kisinjeva , a Džon Keri je izjavio da evropska integracija predstavlja najbolju garanciju za sigurnu i prosperitetnu budućnost.