Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)
Stanovnici Republike Moldavije izjasnili su se 20. oktobra na referendumu za ustavnu izmenu koja bi mogla da omogući ovoj bivšoj sovjetskoj republici pristupanje Evropskoj uniji.U drugi krug predsedničkih izbora, koji su se održali istovremeno sa referendumom, trku nastavljaju aktuelna proevropski orijentisana predsednica Maja Sandu i Aleksandr Stojanoglo, kandidat pro-ruske Partije socijalista.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 01.11.2024, 00:00
Stanovnici Republike Moldavije izjasnili su se 20. oktobra na referendumu za ustavnu izmenu koja bi mogla da omogući ovoj bivšoj sovjetskoj republici pristupanje Evropskoj uniji. U drugi krug predsedničkih izbora, koji su se održali istovremeno sa referendumom, trku nastavljaju aktuelna proevropski orijentisana predsednica Maja Sandu i Aleksandr Stojanoglo, kandidat pro-ruske Partije socijalista. U izbornoj debati pre izbora koji će se održati 3. novembra, Maja Sandu je optužila protivkandidata da je ,,trojanski konj’’ uz čiju pomoć drugi žele da upravljaju zemljom. Maja Sandu je u više navrata izjavila da je Stojanoglo ,,ruski covek’’. Aktuelna predsednica, koja je Stojanogla razvrešila dužnosti glavnog tužitelja Moldavije, optužila ga je za stavljanje ,,ad acta’’ velikih korupcijskih afera u koje su umešani Igor Dodon, Vjačeslav Platon i Ilan Šor. Stojanoglo nije glasao na referendumu iako izjavljuje da je nepokolebljivi pristalica evropske integracije i da želi da unarpedi odnose sa Rumunijom i Ukrajinom , ali i da Moldavija održava dobre odnose sa Rusijom i Kinom, države koje su prema njegovoj oceni ,,uz Evropsku uniju partneri za razvoj’’. Tokom predsedničke kampanje Kišinjev je u više navrata optužio Rusiju za umešanost u izborni proces, iako je Moskva odbacila sve optužbe. Postoje ,,jasni dokazi’’ da su kriminalne grupe uz podršku neprijateljskih snaga pokušale su da podkupe 300 000 glasova, kaže Maja Sandu. U slučaju izlaznosti na glasanje 1,5 miliona birača ovo znači 20 % potpupljenih glasova. Rezultati pokazuju da je Maja Sandu u prvom krugu osvojila skoro 43% glasova, a Aleksandr Stojanoglo oko 26%. Istog dana na referendumu 750 000 Moldavaca izjasnilo se za izmenu ustava, ali prozapadna opcija je pobedila samo sa 12 000 glasova više, zahvaljujući pre svega glasovima Moldavcima iz inostranstva. Tesan referendumski rezultat može predstavljati ozbiljan problem za Maju Sandu u drugom krugu predsedničkih izbora, smatra politički analitičar iz Republike Moldavije Anatol Caranu. Caranu smatra da Maja Sandu neće imati sada političku prednost koja bi joj donela ubeljivu pobedu na referendumu: ,,Tesan rezultat stvara probleme i to ozbiljne naročito kada je reč o otvaranju moldavskog društva ka evropskom opredeljenju i ozbiljne probleme za inicijatore referenduma, jer se verovalo da će u drugom krugu Maja Sandu imati dobro definisani politički kapital. Ovaj uspeh nije toliko očigledan i stvara predslove opoziciji da napada Maju Sandu.’’
Suprotnog mišljenja je univerzitetski profesor Joan Bogdan Lefter. On kaže da se sada stvari talože posle ubedljive pobede predsednice u prvom krugu. Ova ubedljiva pobeda, kako vole da kažu sociolozi i izborni analitičari, donosi neku vrstu izborne premije. Joan Bogdan Lefter objašnjava: ,,Tesan referendumski rezultat samo sa nekoliko glasova preko 50% koji odražava opredeljenje Republike Moldavije za integraciju u Uniju generisaće isti stav i reakciju na glasačkim mestima. Ako ne vodimo računa samo o izbornoj aritmetici, strogo o rezultatima u prvom krugu već i o argumentima izborne psihologije, mislim da je rezultat u drugom krugu predvidljiv. Bilo bi ogromno iznenadjenje poraz gospodje Sandu i ja ne mislim da ćemo prisustvovati ovakvom iznenadjenju’’.
Kakav je geopolitički ulog izbora i referenduma u Republici Moldaviji. Eliminisanje malignog uticaja Rusije, odgovara vojno-politički analitičar Radu Tudor: ,,Republika Moldavija nažalost ima na svojoj teritoriji u pridnjestrovskoj zoni ruske okupacione snage. Ova teritorija je pod koordinacijom, subvencionisana i vojno snabdevana od strane Moskve. Od pre 34-35 godina Republika Moldavija se suočava sa ovom pretnjom. Ne zaboravimo da je 1992. godine 300 Moladvaca poginulo samo zbog želje da njihova deca u školi uče na rumunskom jeziku. Ovu Rusku pretnju iz Pridnjestrovlja, koju možemo videti i u varvarskoj inveziji Ukrajine, treba obeshrabriti ovakvim modelima. Bez obzira na veličinu zemlje, bez obzira na krhost Maje Sandu ako imate hrabrosti, ako ste odlučni i imate i zapadnu podršku, uspeh je ostvarljiv. Ulog je taj da ovaj narod treba da bude slobodan, da ne bude žrtva čestih ruskih invazija tokom istorije i da na zapad Rumunije postoji isti model kao i na istoku Rumunije. Odnosno da oko naših granica vladaju mir, demokratija, stabilnost, da ne budemo večno sa mačem nad glavom i agresivnim ruskim prisustvom na kapijama Rumunije i Severnoatlanskog saveza.’’
Ulog je sloboda, demokratija i ne na poslednjem mestu mir i bezbednost, dodao je Radu Tudor, jer podržavanjem Moldavije pomažemo nama samima da što dalje od naših granica udaljimo Rusiju, najvećeg faktora destabilizacije evropske bezbednosti.
