Republika Moldavija i Evropska unija (09.02.2018)
Odnosi izmedju Republike Moldavije i Evropske unije lansirani su istovremeno sa potpisivanjem Sporazuma o saradnji i partnerstvu u novembru 1994. godine, sporazum koji je stupio na snagu 4 godine kasnije. Približavnje Evropskoj uniji utvrdjeno je 2004. godine kada je Moldavija uključena u Evropsku politiku susedstva, a dve godine kasnije prihvaćena kao punopravna članica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, tako da se od 2009. godine Kišinjev priključio Istočnom partnerstvu. Naredni korak bilo je postisivanje Sporazuma o pridrživanju Briselu, a u septembru 2014 godine ministri inostranih poslova Evropske unije potvrdili su stupanje sporazuma na snagu. Sada Brisel i Kišinjev unapredjuju odnose postepenom ekonomskom integracijom, istovremeno sa produbljavanjem političke saradnje. Drugim rečima, uz podršku Brisela prozapadna vlada u Kišinjevu ostaje dosledna integraciji zemlje u Evropsku uniju. U Bukureštu profesor univerziteta Štefan Popesku, gost Radia Rumunija, iražava skepticizam u vezi sa ostvarivanjem ovog cilja u dosledno vreme: ,,Iluzorno je da smatrati da se sa ruskim snagama u Pridnjestrovlju Moldavija može integrisati u Evropsku uniju. Bez sumnje treba ostvariti reforme, jer se u Moldaviji odvija depopulacija, više nego u Rumuniji. Moldaviji su potrebne investicije, ali jedna oligarskijska država teško može povratiti poverenje investitora. Ovde Rumunija ima veliku odgovornost i bio bih veoma zadovoljan ako bi rumunske firme prešle reku Prut. Ali i moldavske vlasti treba da podrže ovakve inicijative. Situacija u rusofonskom separatističkom Pridnjestrovlju na jugu Moldavije ostaje veoma delikatno pitanje. Ruska Federacija je preuzela obavezu da povuče snage i vojnu opremu sa teritorije Republike Moldavije još na Samitu u Istambulu, davne 1999. godine, ali do sada je povukla samo deo teškog naoružanja. Ovdašnje snage izvršile su prošle godine preko 200 vojnih manevara, a od početka ove godine 20 vojnih vežbi. Direktor Centra za sprečavanje sukoba Julijan Kifu objašnjava situaciju na pridnjestrovskoj teritoriji: ,,U separatističkoj zoni postoje dve vrste snaga, takozvani pacifisti, iako niko nije od Rusije tražio da učestvuje u očuvanju mira sa snagama Operativne grupe. Postojale su i snage 14. Ruske armije koja se formalno povukla, u skladu sa preuzetim obavezama na Samitu u Istambulu 1999. godine. Postoje još i paravojne snage separatističkog režima sastavljene od 10-12000 vojnik iz sastava ruskih snaga koji su se ovde nastanili i osnovali porodice. Snage za održavanje mira, takozvani pacifisti, zajedno sa separatitičkim snagama i ruskim snagama iz Operativne grupe učestvuju u ofanzivnim manevrima. Ovakvim manevrima Ruska Federacija odutaje od svog nezavisnosg statuta u sukobu.’’
Corina Cristea, 09.02.2018, 09:22
Vojne vežbe ruskih snaga u Pridnjestrovlju imale su izmedju ostalog za cilj sprečavanje terorizma i obučavanje vojnika, navodi se na zvaničnom web sajtu Ministarstva odbrane Rusije.
Diplomatija u Kišinjevu smatra da su ovi manevri neposredna i brutalna pretnja po suverenitet i teritrorijalni integritet Rumunije. Politički analiticar Vlad Curkanu, bivši predsednički savetnik u Kisinjevu kaže: ,,Istina je da vlasti u Kišinjevu ne mogu zaustaviti ove neprijateljske i zabrinjavajuće vojne vežbe koje se redovno organizuju na levoj obali reke Dnjestar. Eksperti za bezbednost su veoma zabrinuti, iako isto mišljenje ne preovladava i na nivou moldavskog društva.’’
U Bukureštu situacija je jasna- strateški cilj Bukurešta u odnosima sa Republikom Moldavijom ostaje integracija susedne države, jedino opredeljenje koje može doneti prosperitet, sigurnost i slobodu njenim stanovnicima, bez obzira na jezik, uzrast i religiju.
